BRESKVA - Prunus persica

Nostradamus · 25.11.2011

[h=1]BRESKVA - Prunus persica[/h]

Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] breskva. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica]Prunus persica[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] .[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Eng - Peach[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve.Od vitamina, ove vocke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) – u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i vecina vitamina grupe B, ukljucujuci folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin , kojeg ima 0,4 mikrograma..[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: Plod, cvet i list.

[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: Vazno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprama jedan, zbog cega su ove aromaticne i socne vocke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žucne kese. Sok od breskve preporucuje se onima sa srcanom aritmijom, smanjenim lucenjem želudacne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za cišcenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporucuju se dijabeticarima i alergicnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremecaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa.

Protiv povracanja u periodu trudnoce - caj pripremati navecer, 50 grama osusenog breskvinog lisca
preliti sa 5 dcl vrele vode, pustiti poklopljeno dok se ne ohladi, procediti i preko noci ostaviti u
frizideru, ujutro zagrijati i uzimati ujutro na prazan zeludac, pa zatim ista kolicina svaka 2 sata
[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]BRESKVIN CAJ
za jacanje jetre, zeluca i pluca
Breskvin caj se pravi tako sto se 30 grama cveta
prelije s pola litra kljucale vode ili mleka.
Kada odstoji 5-10 minuta, procedi se
i pije triput na dan po jedna solja. [/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]
DIURETIK
Uzeti 30 grama breskvinog lisca i 30 grama cveta.
Preliti ovu mesavinu s litrom kljucale vode
i ostaviti da stoji 15-tak minuta.
Procediti i piti umesto vode.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]
ZA NEGU LICA
Sminku i necistocu s lica treba skinuti bademovim uljem,
a zatim staviti masku od svezih, zrelih bresaka.
Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati
u mlakom caju od breskvina cveta.
Posle nekoliko ovakvih "tretmana"
koza postaje cista i glatka.[/FONT]

Nostradamus · 11.10.2012

Za uspešnu negu breskve zemljište treba da je duboko rastresito i toplo. Peskovita ilovača je idealna za gajenje breskve i to slabokisele reakcije PH od 6-7. Breskva je osetljiva na nedostatak mikroelemenata u zemljištu, a pogotovo na nedostatak gvožđa na koji reaguje pojavom hloroze (žutilo i odumiranje lišća), što je prisutan problem u mnogim breskvicima. Zbog toga su osobine zemljišta značajne pri opredeljenju za uzgoj ove voćke. Koren breskve se uglavnom razvija po površinskom delu zemljišta, jer se do 30cm dubine nalazi 60% ukupnog korenovog sistema.
Breskva prorodi rano, obilno rađa tako da već u trećoj godini pokriva troškove proizvodnje i počinje donositi dobit. U zavisnosti od uslova gajenja, nege, osetljivosti sorte itd. breskva u proseku živi oko 13, a ponekad i 20 godina. Štetočine breskve su: Lisne vaši, štitaste vaši, breskvin moljac, breskvin savijač, pregljevi, voćna mušica, itd. Breskvine bolesti su tafrina ili kovrdžavost lišća (najopasnije oboljenje breskve od koje pate više-manje sve sorte), zatim rupičavost lišća, čađava pegavost lišća, siva truležplodova (monilija), pepelnica, bakterioze, smolotočina (na teškim i zbijenim zemljištima), itd. Kao podloge pri kalemljenju breskve koriste se: vinogradarska breskva, badem, kajsija, šljiva, džanarika i to kao generativne, odnosno kao sejanci. Najbolji afinitet (slaganje podloge i kalema) pri kalemljenju sa breskvom ima vinogradarska breskva koja se u praksi najviše i koristi kao podloga.

Nostradamus · 11.10.2012

Razmak pri sadjenju breskve u zavisnosti od bujnosti I oblika krune
Oblik krune Bujnost sorte Rastojanje
Vaza……………………….…....bujna……………………………...5m x 5,5m
Vaza…………………………….srednje bujna……………………...5m x 4,5m
Vaza…………………………….slabo bujna………………………..5m x 4m
Palmeta………………………….bujna……………………………...4m x 5m
Palmeta………………………….srednje bujna…………...……...….4m x 4,5m
Palmeta………………………….slabo bujna……………………......4m x 4m
Pilar……………………………..slabo bujna………………………..4m x 2m
Prvi broj označava razmak između redova, a drugi između voćaka u redu.

Neke sorte bresaka i njihove osobine:
KOLINS (S.A.D.) Plod je srednje krupan, okrugao sa zaobljenim vrhom, svetložute pokožice, dobrim delom prekriven lepom crvenom bojom. Meso je svetložuto, ružičasto oko koštice, srednje čvrsto, sočno, izvanrednog ukusa i kvaliteta. Meso se delimično odvaja od koštice. Vreme zrenja prva dekada VII meseca. Stablo je dobro razvijeno i ima bujan rast, srednje faze cvetanja. Otporna je na mraz, srednje osetljiva na tafrinu. To je najkvalitetnija rana sorta breskve žutog mesa. Dobro podnosi tezu zemljišta, preporučuje se za gajenje

Nostradamus · 11.10.2012

Neke sorte bresaka i njihove osobine:
KOLINS (S.A.D.) Plod je srednje krupan, okrugao sa zaobljenim vrhom, svetložute pokožice, dobrim delom prekriven lepom crvenom bojom. Meso je svetložuto, ružičasto oko koštice, srednje čvrsto, sočno, izvanrednog ukusa i kvaliteta. Meso se delimično odvaja od koštice. Vreme zrenja prva dekada VII meseca. Stablo je dobro razvijeno i ima bujan rast, srednje faze cvetanja. Otporna je na mraz, srednje osetljiva na tafrinu. To je najkvalitetnija rana sorta breskve žutog mesa. Dobro podnosi tezu zemljišta, preporučuje se za gajenje

Nostradamus · 11.10.2012

ERLIST (S.A.D.) Plod je srednje krupan pravilnog oblika sa izraženim vrhom, pokožica žućkasta, maljava sa sunčane strane crvena. Meso čvrsto, žuto, sočno, aromatično, pogodna za industrijsku preradu. Vreme zrenja zajedno sa kolinsom. Stablo je bujno i razvijeno, srednje pozno cveta. Otporna je na poznoprolećne mrazeve, osetljiva na tafrinu i delimično na pepelnicu. Ima tu osobinu da joj plodovi dobijaju boju još dok su zeleni što dozvoljava raniju berbu i duži transport bez gubitka. Inače obilno i redovno rađa.

Nostradamus · 11.10.2012

KARDINAL (S.A.D.) Plod srednje krupan do krupan, maljav. Pokožica žućkasta, obojena crvenom bojom u vidu sitnih i isprekidanih pruga po celom plodu. Meso žuto protkano slabim crvenim vlaknima. Sočno, finog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mesa. Sazreva nekoliko dana posle kolinsa. Stablo je male bujnosti, cveta srednje rano. Stablo je osetljivo na niske zimske temperature I na tafrinu. Plodovi su joj vrlo atraktivni . Ima slabije klijav polen i oscilacije u rodu, pa je treba gajiti u mešovitom zasadu sa drugim sortama breskve gde će dati obilan rod. Plodovi su osetljivi na duži transport. Zbog osetljivosti na mrazeve gaji se u toplijim krajevima

Nostradamus · 11.10.2012

REDHEVEN ( S.A.D.) Plod srednje krupan do krupan, okrugao pokožica srednje maljava, intenzivno žuta, sa sunčane strane jarko crvena. Meso je žuto, srednje čvrsto, sočno, vrlo ukusno, odvaja se od koštice. Dobro podnosi transport, pogodna za stonu potrošnju i industrijsku preradu. Vreme zrenja kraj VII meseca. Stablo je umereno bujno, srednje faze cvetanja, zbog obilnog rađanja stablo ne može mnogo da se razvije. Osetljiva je na lisne vaši, breskvinog savijača i tafrinu. Ima obilnu rodnost, često prerodi, obavezno je proređivanje plodova. Kod je pokazala dobre osobine, tako da je dobro zastupljena, a I dalje se širi. Ima nešto veći sadržaj kiseline u plodu, pa je dobra za sokove.

Nostradamus · 11.10.2012

RANI REDHEVEN ( S.A.D.) Plod srednje krupan, loptastog ili samo malo izduženog oblika. Pokožica je srednje maljava, žuta, prekrivena lepim crvenilom. Meso je žuto, čvrsto , sočno, protkano crvenim žilicama, oko koštice rumeno, plodovi dobro podnose transport. Vreme zrenja druga polovina VII meseca. Umereno bujna srednje razvijena, srednje faze cvetanja. Osetljiva je na lisne vaši, tafrinu i rupičavost lista. Sklona je proređivanju, obavezno je proređivanje plodova koji u tom sluđaju dobijaju na krupnoći I kvalitetu. Zri od 12 do 14 dana pre Redhevena.

Nostradamus · 11.10.2012

SANKREST ( S.A.D. ) Plod je srednje krupan, pokožica srednje maljava, žuta, prekrivena intenzivnom crvenom bojom. Meso žuto, čvrsto, sočno i prijatnog ukusa. Meso se odvaja od koštice. Dobro podnosi transport. Vreme zrenja polovina VIII meseca. Stablo je srednje bujno do bujno, srednje faze cvetanja. Osetljiva je na štetne insekte i tafrinu

Nostradamus · 11.10.2012

MAJA ( S.R.J ) Plod je krupan I loptast, ocnovna boja pokožice je žuta prekrivena do dve trećine površine lepom zagasitom crvenom bojom. Meso žuto, čvrsto, sočno, ukusno i kvalitetno. Pogodna je za stonu potrošnju kao i za spravljanje kompota i sokova i za industrijsku preradu. Vreme zrenja od prve dekade do polovine VII meseca. Bujna je, stablo je dobro razvijeno. Otporna je na pozne mrazeve i pojačane je otpornosti na tafrinu pepelnicu u odnosu na ostale sorte, osetljiva je na trulež plodova. Nastale je međusobnim ukrstanjem glohhevena i selekcija je stručnjaka PKB. Vrlo je rodna, daje preko 30 t / ha. Transpotrabilna je, podesna za sve vidove industrijske prerade.