Član
- Učlanjen(a)
- 12.01.2010
- Poruka
- 472
Pitanje koje se postavlja i proizilazi iz ove vesti je:
Da li se tradicija mora shvatiti kao sistem vrijednosti, koji se povremeno revalorizuje???
18 novembar 2010
Mali prigovor na «Odgovor na dopis umirivljenog Episkopa Artemija od 13. oktobra 2010.»
U svom aktu/pismu (broj 1345 od 12.novembra 2010.u Beogradu) Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve optužuje Vladiku Artemija da: « ...ste više puta bili spremni da svojoj sabraći arhijerejima neosnovano spočitavate „ekumenističko postupanje" prilikom oficijelnih susreta sa predstavnicima inoslavnih Crkava i verskih zajednica, dotle ne vidite duhovnu zajednicu i opštenje sa licima pod sudom i u stanju kanonskog besporetka na svetim arhijerejskim Liturgijama koje ste služili u manastiru Šišatovcu u prisustvu odbeglih klirika iz Eparhije raško-prizrenske.» (2)
Na ovakvu optužbu protiv Vladike Artemija, ja skudoumni, imam prigovor, jer je smatram neosnovanom i lažnom. U našem narodu se kaže da «Ako koza laže, rog ne laže», te zato postavljam argumente koji potkrepljuju stavove Vladike Artemija po pitanju ekumenističkog zajedničarenja naših episkopa sa jereticima rimokatolicima. Kako drugačije nazvati osim «molitvenim opštenjem» ono što je zabeležilo oko kamere tokom posete našeg Patrijarha Beču. Ako je ovo neosnovano ukazivanje na dubinu prožetosti pojedinih episkopa SPC svejeresju ekumenizma, onda koji još dokaz treba da se priloži?
Da ne dužim mnogo evo slika sa lica mesta.
Ovo je po mišljenju Potpisnika Akta Svetog Arh. Sinoda neosnovano, ali je po logici pisca Akta osnovano da se Vladika Artemije optužuje što je služio Svetu Liturgiju sa vernim narodom u kome su bili i ljudi (monasi) protiv kojih se vodi postupak zbog toga što su krenuli za svojim duhovnikom. Taj njihov postupak je tolika krivica kod ekumenistvujućih episkopa da im oni kako vidimo osporavaju i ulazak u Crkvu! Kršteni su, pod istragom su, kažu da su spremni da prihvate svaku odluku i presudu od strane Sinoda (i prihvatili su), osim da se odreknu svog Duhovnika i aminuju nasilje koje se sprovodi nad Crkvom, pa zbog čega oni ne mogu da prisustvuju Liturgiji? Vladika Artemije nije sasluživao sa njima, jer ako jeste onda su, na slikama vidimo, sa rimokatolicima sasluživali i Patrijarh i episkopi sa njima, a rimokatolici jesu jeretici dok odbegli (izgnani) monasi to nisu. Ovo je samo jedan od prigovora na kontradiktorni i pamfletistički «odgovor» optužbu koju je Sv. Arh. Sinod SPC uputio Vladici Artemiju, za druge prigovore ostavljam mesto duhovnijim i molitvenijim od mene skudoumnog i svegrešnog.
Mihailo Perović
Borba za veru
17. novembar 2010.
borbazaveru.info/content/view/3043/1/]БОРБА ЗА ВЕРУ - Српски првојерарх у католичкој процесији
______________________________________
*Sve fotografije su preuzete sa sajta aktines.blogspot.com]ΑΚΤΙΝΕΣ
.spc.rs/sr/odgovor_na_dopis_umirivljenog_episkopa_artemija_od_13_oktobra_2010 Одговор на допис умиривљеног Епископа Артемија од 13. октобра 2010. | Српскa Православнa Црквa
NAPOMENA:
Patrijarh je prilikom posete Beču prisustvovao katoličkom prazniku posvećenom "Blaženoj djevici Mariji", koji je uspostavljen zbog pobede Austrijanaca nad Turcima u 17. veku. To čak nije ni praznik iz doba dok su Zapad i Istok bili jedinstveni, nego čisto papistička manifestacija.
Dodato posle 1 43 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Dodato posle 20 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Dodato posle 40 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
A ovo je i zvanicna vest:
Patrijarh za pomirenje crkava
12. septembar 2010. | 18:01 | Izvor: Tanjug
Beč -- Patrijarh srpski Irinej založio se u Beču za pomirenje Pravoslavne i Rimokatoličke crkve.
Patrijarh je takođe rekao i da je Kosovo bilo vekovima srpska zemlja i da je to kolevka srpske kulture i istorije.
"Moramo da učinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i Rimokatolička) vrate sebi i da putevi koji su razdvajali ponovo približe, jer je to želja Božija", istakao je Irinej.
U obraćanju vernicima u hramu Vaskrsenja Hristova gde je, zajedno sa vladikama srpske, ruske i rumunske crkve, služio arhijerejsku liturgiju, on je naglasio da Kosovo, ta sveta zemlja, koja je za Srbe isto kao i za jevrejski narod Jerusalim, vekovima pripada Srbima.
Tamo se, kako je istakao, nalaze najveće srpske svetinje, među kojima je i Pećka patrijaršija, u kojoj će za dve nedelje biti ustoličen, podsetio je patrijarh Irinej.
"Hoće li patrijarh biti ustoličen u nekoj tuđoj zemlji? Kosovo i Matohija je vekovima bilo srpska zemlja. Ta zemlja je kolevka srpske kulture, u kojoj je počela istorija našeg naroda i gde je dostignut zenit", rekao je patrijarh Irinej.
Patrijarh je istakao da je najveće iskušenje za srpski narod danas na Kosovu i Metohiji.
"Ovih dana se raspravlja o Kosovu i Metohiji u najvišim institucijama sveta. Jedino što nam preostaje jeste da se molimo Bogu, koji čini čuda i čudesa, za Kosovo i Metohiju da oseni duhove onih koji odlučuju o sudbini Kosova i Metohije", naglasio je on.
Patrijarh Irinej doputovao je u Austriju povodm 150. godišnjice srpske pravoslavne crkvene opštine Sveti Sava u Beču.
On će se sutra sastati i s predstavnicima austrijske države - predsednikom Hajncom Fišerom i gradonačelnikom Beča Mihaelom Hojplom.
Moze i komentar Mirka Djordjevica, analiticara :
Interesantno i poučno.
___…__
Mirko Đorđević: Jedna moja rasprava koja je, moram se pohvaliti, bila zapažena, upravo se zove Strah od zapada. Ja sam se tu vratio na našu istoriju, ne tako davnu, na vreme despotovine. Što se tiče despota Đurđa Brankovića, on je vladao dugo u Srbiji. Srbija se sve više smanjivala, Turci su posle Kosovske bitke prešli na Balkan, ali on je zadržao titulu despota Srbije. Despotovina se sve više smanjivala. On nije imao Beograd u svojim rukama, Beograd je bio Evropa, pod upravom Mađara. Prestonica mu je bila u Smederevu, to znate. Enigmatičan i paradigmatičan primer je 1439. godina kad se organizuje takozvana Firentinska unija. Sazvan je bio jedan svetski, evropski skup istoka i zapada da se crkve sjedine, da se razlike potru zato što Turci nailaze, osvajaju Balkan, osvojiće Evropu, osvojiće Beč. Čitava Evropa je prihvatila tu ideju, čitava Evropa. Ta ideja je prihvaćena i u centru pravoslavlja, u Vizantiji, Rusi su prihvatili, jedino Đurađ nije hteo. On neće da ide na taj sabor sjedinjenja, nego je izaslanstvu koje mu je specijalno došlo da ga ubedi, odgovorio sačuvanim jednim pismom koje je vrlo kratko, koje glasi - Bolje je i pod Prorokov turban, nego pod papsku tijaru. I tako nam je i bilo, pet vekova smo ostali pod Prorokovim turbanom, a papa je ostao i bio, nismo mu naudili ništa. Ali mi Srbi smo slobodarski narod, mi trpimo 5-6 stotina godina i nećemo više. Čija je deviza - sagnutu glavu sablja ne seče? Naša.
Da li se tradicija mora shvatiti kao sistem vrijednosti, koji se povremeno revalorizuje???
18 novembar 2010
Mali prigovor na «Odgovor na dopis umirivljenog Episkopa Artemija od 13. oktobra 2010.»
U svom aktu/pismu (broj 1345 od 12.novembra 2010.u Beogradu) Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve optužuje Vladiku Artemija da: « ...ste više puta bili spremni da svojoj sabraći arhijerejima neosnovano spočitavate „ekumenističko postupanje" prilikom oficijelnih susreta sa predstavnicima inoslavnih Crkava i verskih zajednica, dotle ne vidite duhovnu zajednicu i opštenje sa licima pod sudom i u stanju kanonskog besporetka na svetim arhijerejskim Liturgijama koje ste služili u manastiru Šišatovcu u prisustvu odbeglih klirika iz Eparhije raško-prizrenske.» (2)
Na ovakvu optužbu protiv Vladike Artemija, ja skudoumni, imam prigovor, jer je smatram neosnovanom i lažnom. U našem narodu se kaže da «Ako koza laže, rog ne laže», te zato postavljam argumente koji potkrepljuju stavove Vladike Artemija po pitanju ekumenističkog zajedničarenja naših episkopa sa jereticima rimokatolicima. Kako drugačije nazvati osim «molitvenim opštenjem» ono što je zabeležilo oko kamere tokom posete našeg Patrijarha Beču. Ako je ovo neosnovano ukazivanje na dubinu prožetosti pojedinih episkopa SPC svejeresju ekumenizma, onda koji još dokaz treba da se priloži?
Da ne dužim mnogo evo slika sa lica mesta.
Ovo je po mišljenju Potpisnika Akta Svetog Arh. Sinoda neosnovano, ali je po logici pisca Akta osnovano da se Vladika Artemije optužuje što je služio Svetu Liturgiju sa vernim narodom u kome su bili i ljudi (monasi) protiv kojih se vodi postupak zbog toga što su krenuli za svojim duhovnikom. Taj njihov postupak je tolika krivica kod ekumenistvujućih episkopa da im oni kako vidimo osporavaju i ulazak u Crkvu! Kršteni su, pod istragom su, kažu da su spremni da prihvate svaku odluku i presudu od strane Sinoda (i prihvatili su), osim da se odreknu svog Duhovnika i aminuju nasilje koje se sprovodi nad Crkvom, pa zbog čega oni ne mogu da prisustvuju Liturgiji? Vladika Artemije nije sasluživao sa njima, jer ako jeste onda su, na slikama vidimo, sa rimokatolicima sasluživali i Patrijarh i episkopi sa njima, a rimokatolici jesu jeretici dok odbegli (izgnani) monasi to nisu. Ovo je samo jedan od prigovora na kontradiktorni i pamfletistički «odgovor» optužbu koju je Sv. Arh. Sinod SPC uputio Vladici Artemiju, za druge prigovore ostavljam mesto duhovnijim i molitvenijim od mene skudoumnog i svegrešnog.
Mihailo Perović
Borba za veru
17. novembar 2010.
borbazaveru.info/content/view/3043/1/]БОРБА ЗА ВЕРУ - Српски првојерарх у католичкој процесији
______________________________________
*Sve fotografije su preuzete sa sajta aktines.blogspot.com]ΑΚΤΙΝΕΣ
.spc.rs/sr/odgovor_na_dopis_umirivljenog_episkopa_artemija_od_13_oktobra_2010 Одговор на допис умиривљеног Епископа Артемија од 13. октобра 2010. | Српскa Православнa Црквa
NAPOMENA:
Patrijarh je prilikom posete Beču prisustvovao katoličkom prazniku posvećenom "Blaženoj djevici Mariji", koji je uspostavljen zbog pobede Austrijanaca nad Turcima u 17. veku. To čak nije ni praznik iz doba dok su Zapad i Istok bili jedinstveni, nego čisto papistička manifestacija.
Dodato posle 1 43 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Dodato posle 20 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Dodato posle 40 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
A ovo je i zvanicna vest:
Patrijarh za pomirenje crkava
12. septembar 2010. | 18:01 | Izvor: Tanjug
Beč -- Patrijarh srpski Irinej založio se u Beču za pomirenje Pravoslavne i Rimokatoličke crkve.
Patrijarh je takođe rekao i da je Kosovo bilo vekovima srpska zemlja i da je to kolevka srpske kulture i istorije.
"Moramo da učinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i Rimokatolička) vrate sebi i da putevi koji su razdvajali ponovo približe, jer je to želja Božija", istakao je Irinej.
U obraćanju vernicima u hramu Vaskrsenja Hristova gde je, zajedno sa vladikama srpske, ruske i rumunske crkve, služio arhijerejsku liturgiju, on je naglasio da Kosovo, ta sveta zemlja, koja je za Srbe isto kao i za jevrejski narod Jerusalim, vekovima pripada Srbima.
Tamo se, kako je istakao, nalaze najveće srpske svetinje, među kojima je i Pećka patrijaršija, u kojoj će za dve nedelje biti ustoličen, podsetio je patrijarh Irinej.
"Hoće li patrijarh biti ustoličen u nekoj tuđoj zemlji? Kosovo i Matohija je vekovima bilo srpska zemlja. Ta zemlja je kolevka srpske kulture, u kojoj je počela istorija našeg naroda i gde je dostignut zenit", rekao je patrijarh Irinej.
Patrijarh je istakao da je najveće iskušenje za srpski narod danas na Kosovu i Metohiji.
"Ovih dana se raspravlja o Kosovu i Metohiji u najvišim institucijama sveta. Jedino što nam preostaje jeste da se molimo Bogu, koji čini čuda i čudesa, za Kosovo i Metohiju da oseni duhove onih koji odlučuju o sudbini Kosova i Metohije", naglasio je on.
Patrijarh Irinej doputovao je u Austriju povodm 150. godišnjice srpske pravoslavne crkvene opštine Sveti Sava u Beču.
On će se sutra sastati i s predstavnicima austrijske države - predsednikom Hajncom Fišerom i gradonačelnikom Beča Mihaelom Hojplom.
Moze i komentar Mirka Djordjevica, analiticara :
Interesantno i poučno.
___…__
Mirko Đorđević: Jedna moja rasprava koja je, moram se pohvaliti, bila zapažena, upravo se zove Strah od zapada. Ja sam se tu vratio na našu istoriju, ne tako davnu, na vreme despotovine. Što se tiče despota Đurđa Brankovića, on je vladao dugo u Srbiji. Srbija se sve više smanjivala, Turci su posle Kosovske bitke prešli na Balkan, ali on je zadržao titulu despota Srbije. Despotovina se sve više smanjivala. On nije imao Beograd u svojim rukama, Beograd je bio Evropa, pod upravom Mađara. Prestonica mu je bila u Smederevu, to znate. Enigmatičan i paradigmatičan primer je 1439. godina kad se organizuje takozvana Firentinska unija. Sazvan je bio jedan svetski, evropski skup istoka i zapada da se crkve sjedine, da se razlike potru zato što Turci nailaze, osvajaju Balkan, osvojiće Evropu, osvojiće Beč. Čitava Evropa je prihvatila tu ideju, čitava Evropa. Ta ideja je prihvaćena i u centru pravoslavlja, u Vizantiji, Rusi su prihvatili, jedino Đurađ nije hteo. On neće da ide na taj sabor sjedinjenja, nego je izaslanstvu koje mu je specijalno došlo da ga ubedi, odgovorio sačuvanim jednim pismom koje je vrlo kratko, koje glasi - Bolje je i pod Prorokov turban, nego pod papsku tijaru. I tako nam je i bilo, pet vekova smo ostali pod Prorokovim turbanom, a papa je ostao i bio, nismo mu naudili ništa. Ali mi Srbi smo slobodarski narod, mi trpimo 5-6 stotina godina i nećemo više. Čija je deviza - sagnutu glavu sablja ne seče? Naša.
Poslednja izmena od urednika:
