bastensko cvece

Ljubičica, baštenska
Potiče iz Severne Amerike, visoka je 10-15 cm, rizom joj je krtolast, raste bokorasto. Od ljubičice koja raste u prirodi a čiji miris je prijatan, razlikuje se po tome što joj je cvet krupniji i ne miriše. Ima više varijeteta i svi su dekorativni. Ovu ljubičicu sadimo pre svega u podnožje drveća i žbunova.
Položaj: Može da se sadi i na sunčano i na polusenovito mesto, kao i u potpunu senku, ali je najlepša ako je na staništu sa difuznom svetlošću.
 
Zalivanje: Nije neophodno jer je ljubičica veoma trpeljiva biljka, ali će biti zahvalna ako je u periodu suše zalivamo.
Tlo: Ove ljubičice se dobro osećaju u zemljištu bogatom hranjivim materijama, ali koje je rastresito, sa dobrom drenažom.
Temperatura: Ne treba da je sadimo na otvoreno stanište sa toplom i suvom mikroklimom.
Period cvetanja: April, maj.
 
Narcis
Ime Narcis potiče od grčke reči narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.
Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja.

Narcisi su počev od 16 veka omiljeno baštensko cveće. Prvi crtež narcisa načinjen je 1530 godine i nalazi se u delu Herbarium eicones od Brunfelsa.

Tokom vekova narcisi dobijaju u značaju, ali se na dobijanju novih sorti radi samo amaterski. Tek krajem 18 veka stručnjaci preuzimanju selekciju narcisa u svoje ruke. U tome prednjače Englezi i odmah zatim Holanđani.
 
Kako se narcisi veoma lako međusobno ukrštaju, proizvedeno je preko 10000 različitih sorti, no samo mali broj zadržao u standardnoj proizvodnji. U Engleskoj, Royal Horticultural Society se bavi registrovanjem svih novih sorti narcisa i prema publikaciji udruženja iz 1965 godine opisao je preko 8000 sorti koje imaju značaja za sadnju u vrtovima, za rezani cvet, za gajenje u saksiji ili u druge svrhe.
Na prvom mestu u gajenju narcisa nalazi se Engleska, zatim Holandija, Danska i Nemačka. U našoj zemlji cvetovi narcisa su u rano proleće veoma traženi, međutim proizvodnja nije ni velika ni organizovana.
 
Ljiljani
U svetu je poznato oko 90 vrsti ljiljana. Sve su one rasprostranjene na severnoj polulopti naše planete. Zona rasprostranjenja je između 10 i 55 stepena severne geografske širine. Na južnoj polulopti ljiljani se ne nalaze. Uglavnom su raspoređeni na tri kontinenta.
U Aziji prirodno raste 51 vrsta, u Evropi 12 a u Severnoj Americi 21 vrsta. Iz istorijata ljiljana imamo dosta podataka. Postoje podaci da su ljiljani bili poznati u vrtovima Egipćana i Asiraca već 2800 godine pre nove ere. I Grci i Rimljani su dobro poznavli i rado gajili ljiljane.
 
Delovi biljaka, koren, list, cvet ili seme pripremani su na naj različitije načine za lekovite masti , tečnosti ili obloge. Ta praksa zadržala se u nekim krajevima i do današnjih dana.
Najpoznatija vrsta u to vreme bila je lilium candidum. Međutim Glusius je već 1557 godine opisao deset vrsti. Uskoro zatim 1629 godine preneta je iz Severne Amerike lilium canadence a 1720 prenose iz Kine i Japana lilium cordifolium, lilium japonicum, lillium tigrium i dr.
Prvu sistematiku ljiljana dao je austrijski botaničar Stephan Enlither još 1836 godine. Najveći doprinos za razvoj i rasprostranjenje ljiljana dao je Wilson svojim istraživanjima 1899 do 1919 godine. On je u tom periodu pronašao u Aziji mnoge nove vrste i preneo ih u Evropu.
 
Prenošenje vrste lilium regale 1905 godine smatra se i početak proizvodnje i razmnožavanje ljiljana. Wilsonov doprinos je još u tome što je 1925 godine dao botanički opis i sistematizaciju za azijske vrste ljiljana koja je i sada važeća.
Radovi na ukrštanjima i dobijanju novih sorti počeli su tek 1890 godine u Engleskoj kojom prilikom su stvoreni prvi hibridi tzv. "Backhouse hybridi" . Odmah zatim uvođenjem novih hibrida gajenje i proizvodnja ljiljana naglo se povećavala iz godine u godinu.
U svetu se proizvodnja ljiljana naglo razvija u čemu prednjači Severna Amerika sa oko 400 hektara i Japan sa 370 hektara, zatim slede Holandija sa 120 hektara, nadalje Nemačka i Engleska. U poslednje vreme povećava se proizvodnja ljiljana u Rusiji.
 
Lala, tulipan
Lale su u stvari baštensko cveće, ali se mogu, kao zumbuli i narcisi, gajiti u saksiji ili dekorativnoj činijici, a na prozoru cvetaju u vreme kada su napolju u bašti cvetne leje još pokrivene snegom.
Ovo lepo ukrasno cveće doneseno je u Evropu iz Turkestana, svoje postojbine. Do danas je u Holandiji, njegovoj drugoj domovini, odgojeno više hiljada vrsta. Na tržištu se pojavljuje samo nekoliko stotina najlepših sorti. U lale je lukovica osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Stablo je čvrsto, oblo, 15 do 75 cm visoko, što zavisi od sorte i vrste, obraslo glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim liščem. Svako stablo nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli. Cvetovi su raznih boja ili nijansi: čisto beli, crveni, ružičasti, žuti, karmin ili tamnocrveni, purpurni, crni, ljubičasti, ili su po dve od gore navedenih boja međusobno u raznim šarama i prugama kombinovane, npr.: crvena sa belom ivicom, ili bela sa zelenom ivicom ili crvena sa žutom ivicom itd.
 


S obzirom na cvetanje, sorte lala dele se u četiri grupe:
- rano cvetajuće,
- srednje rano cvetajuće,
- kasno cvetajuće i
- botaničke.

U svakoj grupi ima nekoliko podgrupa koje se međusobno razlikuju po vremenu cvetanja i obliku cveta. Među rano cvetajućim lalama postoje dve značajne podgrupe: sa jednostavnim i duplim cvetom. Niskog su rasta, tako da je njihova visina 25 do 35 cm.

Lale su u stvari baštensko cveće, ali se mogu, kao zumbuli i narcisi, gajiti u saksiji ili dekorativnoj činijici, a na prozoru cvetaju u vreme kada su napolju u bašti cvetne leje još pokrivene snegom.

Pošto želimo da ljubitelje cveća upoznamo sa gajenjem lala u saksiji za zimsko cvetanje u stanu, nećemo se upuštati u tehnologiju gajenja u slobodnom prostoru.
 
Za prisilno cvetanje (forsiranje) najbolje odgovaraju posebno pripremljene, tzv. preparirane lukovice rano cvetajućih sorti, uvezene iz Holandije. One se mogu nabaviti u jesen u našim semenarskim kućama. Lukovice moraju biti zdrave, neozleđene, po mogućnosti što krupnije i dosta tvrde. Treba ih nabaviti što ranije, tako da se u oktobru mogu pripremiti za sadnju. Lukovice se sade po tri komada u saksiju (čiji je gornji otvor u prečniku 12 cm), a u dekorativne činijice po 5 do 6 komada, što zavisi od veličine činijice napunjenom plodnom saksijskom zemljom.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Natrag
Top