Australian Open 2015 (Heroj dana)

[maja_jevtic]

Heroj dana I: Upoznajte Tanasija Kokinakisa
Generacije Raonića i Dimitrova tek su nedavno pronašle svoje mesto pod suncem, a iza horizonta već se pomaljaju nove mlade zvezde.

Beta/AP
Nik Kirjios nas je oduševio na Vimbldonu, a sada je red došao na još jednog momka u kojeg Australija polaže ogromne nade.

Heroj prvog dana Australijan opena jeste 18-godišnji Tanasi Kokinakis, koji je spasao četiri meč lopte i pobedio 11. nosioca Ernestsa Gulbisa sa 5:7, 6:0, 1:6, 7:6 (7-2), 8:6.

Ne može se reći da je trijumf došao potpuno neočekivano – još prošle sezone popularni ’Kok’ imao je nekoliko mečeva sa jačima od sebe u kojima je osvajao prvi set, ali nije uspevao da završi posao (Felisijano Lopes i Kevin Anderson).

Onda je u Brizbejnu eliminisao Benetoa, a sada je savladao Gulbisa – ruku na srce, sa svojim temperamentom i sklonošću oscilacijama, Letonac je ’dušu dao’ da bude čovek na kojem će neki mladić napraviti proboj i početi da gradi ime.

“Oduševljen sam. Ovo je najveća pobeda u mojoj karijeri, publika je bila neverovatna i pogurala me je ka pobedi“, kazao je razdragani Kokinakis na konferenciji za medije.

Tanasi je sin grčkih iseljenika, a tenisom je počeo da se bavi sa sedam-osam godina. Omiljeni udarci su mu forhend i servis, što se dobro videlo i u meču sa Gulbisom, kada je na skoro svakom važnom poenu odigrao beskompromisno ili je pronalazio izvrsne servise. To donose mladost i rasterećenost.

“Verovao sam u svoja glavna oružja, na njima radim svaki dan i ’potegao’ sam nekoliko forhenda i ubacio neke snažne servise kad je to bilo potrebno. Nema svrhe da se povučem i da samo guram lopticu jer će onda ovi dobri igrači da naprave viner. Imao sam i malo sreće“,objasnio je Kokinakis misleći na brejk loptu kod rezultata 6:6 u petom setu kada se na ’oku sokolovom’ videlo da je loptica jedva kačila liniju.


[raw]<iframe width="630" height="315" src="//www.youtube.com/embed/JZeh6DhktD0" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]

Uzor dok je odrastao bio mu je dvostruki Gren slem šampion, harizmatični Marat Safin.

“Bio je jednostavno zabavan, način na koji udarao lopticu. Bio je toliko moćan, voleo sam da ga gledam“, kaže Kokinakis, a nama ostaje samo da se saglasimo i da se setimo onog epskog Safinovog meča sa Federerom baš u Melburnu.

Momak iz Adelajda voli NBA ligu i navija za Los Anđeles Kliperse, a u slobodno vreme voli da igra Plejstejšn, da spava i da provodi vreme s drugovima.

Od svoje sedme godine radi sa istim trenerom – Todom Lengmanom, krajni cilj mu je da postane prvi teniser sveta, a trenutno je 147. na ATP listi.

Tanasi je izjavio da se fizički oseća spremnim i da sledeći meč ne bi trebalo da bude problem u tom smislu – rival mu je zemljak Semjuel Grot, koji je trijumfom nad Krajinovićem tek drugi put u karijeri prošao u drugo kolo nekog od Gren slem turnira.

Dakle, suparnik je daleko od nepobedivog, pa postoji velika verovatnoća da nas čeka veoma zanimljiv okršaj treće runde sa Kolšrajberom ili Tomićem.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana II: Životni trijumf Medison Brengl
„Život piše romane“. Rečenica koju redovno čujemo zbog ekstremnih situacija koje teško zamišljamo, a još teže se sa istima suočavamo.

YTSS
Različite sudbine pojedinaca otrezne nas tek kada velikim dostignućem zasluže da se o njima priča, iako su mnogo puta do tad pokazali da su heroji.

Heroina drugog dana Australijan opena definitivno je 24-godišnja Medison Brengl iz Sjedinjenih Američkih Država, koja je u prvom kolu eliminisala mnogo poznatiju Andreu Petković.

Trijumf američke teniserke nije preveliko iznenađenje kada se pogleda njen prošlonedeljni rezultat, ali izbacivanje 13. nositeljke sa turnira uvek je vredno pažnje.

Medison je slavila rezultatom 5:7, 7:6, 6:3 posle skoro dva i po sata igre i obezbedila duel sa sunarodnicom Irinom Falkoni, koja je takođe u tri seta iznenadila Kaju Kanepi. Brengl je uspela da trijumfuje iako je izgubila prvi set, a tokom završnice drugog pokazala je veliku psihičku stabilnost protiv favorizovane protivnice.

Beta/AP Photo/Andy Brownbill


Međutim, ono što je mnogo važnije od prolaska u drugo kolo Ozi opena jeste meč koji je zaigrala krajem prošle godine. Životni meč koji je dobila.

„Nisam znala da li ću doći na Australijan open sve do pre tri nedelje. Imala sam rak kože i deo sa noge morali su da mi odstrane“, rekla je Amerikanka posle meča.

Rođena je trećeg aprila 1990. godine u Doveru, država Delaver, a tenisom je počela da se bavi kao klinka. Sa 16 godina napravila je prvi veliki uspeh u juniorskoj konkurenciji, plasmanom u finale Australijan opena u kom je poražena od Anastasije Pavljučenkove. Šest meseci kasnije ponovo je propustila da se okiti juniorskim Gren slemom, ovoga puta je na Vimbldonu u poslednjem meču zaustavila Uršula Radvanjska.

Dve godine ranije krenula je sa profesionalnim turnirima, a sve do duela sa Nemicom, trijumf nad Flavijom Penetom 2007. bio joj je najveći u karijeri. Osvojila je sedam ITF turnira, ali je njena karijera stopirana saznanjem o bolesti.

„Takođe, pronašli su mi tumor u vilici. Nije bio kancerogen, ali sam morala da idem na delimičnu rekonstrukciju lica“, navela je Medison.

YTSS


Pre nešto više od 12 meseci pokazala je da voli da igra na turniru u Hobartu, a prošlonedeljnim rezultatom je potvrdila. Neposredno pre dolaska u Melburn od kvalifikacija je stigla do finala turnira, u kom je izgubila od Heder Votson iz Velike Britanije. Redom je pobeđivala Marinu Melnikovu, Naomi Broudi, Silviju Soler-Espinosu, Monu Bartel, Katerinu Kozlovu, Karin Knap i Kurumi Naru, pre nego što je poražena sa 6:3, 6:4 od Heder Votson.

Servis joj nije najjače oružje (najveća brzina protiv Andree bila je 170 km/h), osnovne udarce igra solidno, a više voli da napada forhendom. Brengl forhend udara pomalo skraćenim zamahom – slabija mešavina Marije Šarapove i Rafaela Nadala.

Protiv Petkovićeve je bila znatno agresivnija od protivnice, zabeleživši 27 direktnih poena i 44 neiznuđene greške, ali je mnogo bolje igrala važne poene. O tome svedoči stoprocentna realizacija brejk lopti – 7/7.

Medison je u novu godinu ušla boreći se za život i potpuno je zaslužila da njen roman ima srećan kraj. Kraj koji označava novi početak.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana III: Izgubio, a pobedio
Više od četiri sata Tim Smiček, 112. teniser planete, ravnopravno se borio sa jednim od najboljih u istoriji.

Beta/AP
I taman kada je bilo jasno da će ipak izgubiti meč, on je zapravo pobedio – Nadal je servirao za meč pri vođstvu 6:5 u petom setu, vodio je sa 30:0, a onda ga je neko iz publike uzvikom omeo pri servisu, pa je loptica završila daleko u autu.



Smiček je igrao najbolji meč karijere i mora da je bilo razarajuće što nagrada najverovatnije neće doći, ali i u takvom stanju smogao je snage da bude – sportista. Intervenisao je kod sudije i Nadal je ponovo dobio prvi servis.

“Nisam razumeo šta su dobacili iz publike – ne znam da li momak nije znao da je Rafa već bacio lopticu, ali bilo je očigledno da mu je to zasmetalo. Mislim da sam uradio ispravnu stvar“,rekao je 27-godišnji Smiček.

Potezom suparnika bio je oduševljen i Rafael Nadal – pohvalio ga je u intervjuu na terenu, zatim i u razgovoru za Evrosport i na kraju na konferenciji za medije.

“Veoma mali broj igrača uradio bi to posle četiri sata i pri takvom rezultatu. Preostaje mi jedino da kažem ’hvala’, postavio je pravi primer svojim postupkom. Bio sam iznenađen, iako tako nešto ne bi trebalo da nas iznenađuje. Teško je bilo to uraditi i zaista mu čestitam“, kaže Rafa.

Beta/AP


Amerikanac poljskog porekla do sada u celoj karijeri ima 23 pobede na ATP nivou, a malo je nedostajalo da 24. pamti celoga života. Kako je objasnio, Smičekov plan bio je da onemogući Nadala da napada forhendom iz bekhend strane (kada se izvuče na insajd aut ili insajd in), da ga satera u forhend stranu, a onda da snažno napadne na bekhend.

Strategija je često brižljivo osmišljena, ali nimalo je nije lako sprovesti u delo, što je Amerikancu sada uglavnom uspevalo. Smiček je na teren izašao rasterećen znajući da nema šta da izgubi – forhend mu je bio ubitačan, mnogo prodorniji nego inače ako je suditi po američkim kolegama, a ravni i snažni servis izuzetno mu je funkcionisao, upisao je 15 asova.

Smiček je koristio i svoju brzinu i stabilni i raznovrsni bekhend, a u periodima najvećeg nadahnuća odigrao je i nekoliko spektakularnih udaraca – npr. krajem trećeg seta kada je iz polovine igrališta maestralno ’zasekao’ volej.

Istina, Amerikanac je imao i Nadalovu pomoć, koji je imao fizičkih problema – već posle 40 minuta dobio je grčeve, a mučila ga je i velika vlažnost vazduha.

“Njegov takmičarski duh me je najviše impresionirao. Moram da budem pažljiv kada biram reči, ali igrao je užasno i nije mu bilo dobro, da bi ipak uspeo da nađe način da se vrati i da dostigne viši nivo igre. To samo pokazuje kakav je on šampion – ovo je bila njegova C ili D igra, a pobedio je. Skidam mu kapu, zato i jeste jedan od najboljih“, istakao je Smiček.


Džentlmenski potez Tima Smičeka

[raw]<iframe width="630" height="360" src="//www.youtube.com/embed/_BSh12Rs_0c" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]

 

[maja_jevtic]

Heroj dana IV: Vika ponovo pleše
Život je pun uspona i padova, a ljudi su veliki onoliko koliko uspevaju da se iz teških situacija izdignu.

Beta/AP Photo/Lee Jin-man
To je na svojoj koži osetila beloruska teniserka Viktorija Azarenka, nekada prva igračica na WTA listi.

Azarenka je 2012. i 2013. godine osvajala Australijan open, u to vreme bila najbolja na svetu, zabeleživši u jednom trenutku čak 26 uzastopnih pobeda.

Tokom te serije bila je šampionka u Sidneju, Melburnu, Dohi i Indijan Velsu, a posebno impresivan bio je trijumf nad Šarapovom u finalu Ozi opena, do kog je došla nanizavši devet gemova.

Vika je navikla da lopticu hvata u penjanju – najveće oružje bio joj je bekhend, ali su i ostali udarci bili veoma dobri. Njena sposobnost i želja da svaki poen odigra na visokom nivou činio je mašinom na terenu koja je ritmom, snagom i preciznošću mlela protivnice. Izgledala je nepobedivo zbog čega su je mnogi upoređivali sa Novakom Đokovićem koji je dominirao 2011. godine.

Beta/AP Photo/Lee Jin-man


Međutim, u 2014. je usledio veliki pad – teška povreda stopala odvojila je od terena tokom većeg dela sezone, na šta su se nastavili emotivni problemi. Trpela je velike bolove u stopalu, odigrala je samo sedam turnira, a posle raskida sa Redfuom, frontmenom grupe LMFAO sredinom juna, jasno je bilo da će razloga za prepoznatljiv Vikin ples biti malo.

„Psihološki sam bila uništena, ne samo fizički. Iako sam imala jak karakter, bila sam bolesna i nisam želela da priznam. Jednog dana sam uhvatila sebe da plačem dok sam crtala, i u tom trenutku sam shvatila da je nešto krenulo u pogrešnom pravcu. Postoje izazovi u životu koji se moraju prihvatiti i prevazići“, opisala je Azarenka svoje stanje zbog raskida.

Posle 12 meseci mučenja stigla je u Melburn, na mesto najvećih uspeha, i prvi put od 2007. kao nenositeljka. Pred žreb je glavno pitanje u koji deo kostura će upasti dvostruka šampionka, pa smo već na startu dobili derbi sa Sloun Stivens.

„Nije iznenađnje što nisam nositeljka, što imam težak žreb u prvim kolima, ali kroz sve to moram proći. Prihvatam izazove i trudim se da radim što je bolje moguće. Morate biti 100% spremni protiv koga god igrali“.

Beta/AP Photo/Bernat Armangue


25-godišnjakinja iz Minska duel sa Stivens dobila je za 75 minuta i treći put u nizu izbacila mladu američku nadu. Godine 2013. Beloruskinja je slavila u polufinalu, dok je prošle sezone bilo u pitanju četvrto kolo.

„Snovi su uvek veliki i mislim da je to svetlo na kraju tunela – morate imati velike ciljeve gde god da odete. Ne znam da li će se nešto desiti ovde ili ne, samo želim da radim i imam onaj mentalitet koji je potreban za ostvarenje planova. Potrebno je mnogo koraka i rada kako bi se postigao taj nivo. Sada sam fokusirana na svakodnevni posao, i dajem sve od sebe u svakom aspektu igre. I fizičku spremu takođe – sve to želim da spojim u mečevima jer je trenutno od ključne važnosti, kako bih prevazišla situaciju u kojoj se nalazim“, istakla je Vika posle prvog meča na turniru.

Povratak na veliku scenu zaokružila je fenomenalnom partijom protiv Karoline Voznijacki, u meču velikog intenziteta i brojnih kvalitetnih poena. U više navrata pokazala je da se vraća u prepoznatljivu formu sjajnim kretanjem, upornošću i preciznim udarcima. Konstantno je bila u terenu odakle je lopticu slala u uglove, a mnoge poene završavala je na mreži.


[raw]<iframe width="630" height="315" src="//www.youtube.com/embed/hJTtcr84gmQ" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]

„Bio je veoma kvalitetan meč, visokog intenziteta i srećna sam što sam ostala konzistentna do kraja. Želim da ostanem na ovom putu i nastavim da rastem, napredujem. Nivo njene igre naterao je da podignem svoj – bilo je mnogo dugih razmena i vrhunskog tenisa. Volim energiju na ovom turniru i uzbuđena sam kada god se pojavim“.

U trećoj rundi Azarenka će igrati sa Barborom Zahlavova-Stricovom, 23. teniserkom sveta koja je u dva seta savladala Kai-Čen Čang.

Kako god da se završi Australijan open jedno je sigurno – Vika se vratila. I ponovo će plesati.

[raw]<iframe width="630" height="315" src="//www.youtube.com/embed/fj5LwRQrx3M" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]

 

[maja_jevtic]

Heroj dana V: Za njega bi poslednjeg rekli...
Solidan je teniser, nekada je bio i 18. na svetu. Na tri od četiri Gren slem turnira igrao je u osmini finala, ali nikada nije prošao dalje od toga.

Beta/AP
Sa Top 10 teniserima ima siromašan skor tokom karijere – samo šest pobeda i 67 poraza. Kada mu se i ukazivala retka prilika sa ’velikima’, njegovi nervi ne bi izdržali.

Sa takvim pedigreom, Andreas Sepi najčešće je idealan suparnik najvećim favoritima na Gren slem turnirima.



Kada se na to doda da je u deset okršaja sa Federerom samo jednom uzeo set, niko nije mogao ni da nasluti da će 30-godišnjak iz Tirola biti taj koji će prekinuti impresivni Rodžerov niz u Melburnu – pre ove sezone, Švajcarac poslednji put nije igrao barem polufinale još davne 2003. godine.

Međutim, dogodila se senzacija. Tokom skoro tri časa duge borbe Sepi je bio staložen, niti jednom se nije uplašio šanse koja mu se pružila i slavio je u maniru najboljih – dobio je skoro sve ključne poene, kao da su uloge bile zamenjene.

“Bio sam miran od početka, a i u važnim trenucima. Mislim da sam se dobro borio sa emocijama, možda i najbolje u životu. To mi je mnogo pomoglo u završnici meča“, kaže Sepi.

I zaista, Federer je ukupno osvojio poen više (145-144), ali Sepi je u svakom prelomnom momentu bio dorastao zadatku. Ne treba gledati dalje od taj brejka četvrtog seta, pogotovo poslednja dva poena – ako je u poslednjem i imao malo sreće, pravi je primer forhend koji je smestio na liniju pri rezultatu 5:5 u taj brejku.

Hrabrost u odsudnim trenucima, to je nešto što u prošlosti nismo viđali od Sepija. Recimo, kada je Đokovića na Rolan Garosu 2012. godine držao ’na konopcima’, dozvolio je da Novak preokrene od 0-2 u setovima iako srpski teniser nije igrao ni blizu maksimuma.

Beta/AP


Sada je Italijan uglavnom izuzetno precizno servirao kada je bilo potrebno, napadao je ravnim udarcima, prevashodno forhendom, ali znao je da bude i strpljiv kada je situacija nalagala. Rečju, bio je promišljen i donosio je prave odluke.

Istina je da je Sepi igrao na veoma visokom nivou, ali dobio je i svesrdnu pomoć Federera. Od samog početka bio je nervozan, pa smo već u ranoj fazi meča mogli da čujemo kako Rodžer nešto sebi glasno zamera, što mu inače nije svojstveno.

Odservirao je čak devet duplih grešaka, a na konferenciji za medije posle meča rekao je da je i na treninzima pred duel osećao da ga čeka komplikovan posao. Pošto nije uspeo da pokrene svoju igru, Federer je po sopstvenom priznanju bio pasivan u situacijama u kojima bi inače vrlo verovatno napao.

U želji da prekine takav šablon, Rodžer je počeo da izlazi na mrežu i kada rezona za to nije bilo previše. Osvojio je samo 58% poena na mreži (29-50), a upravo brzopletim jurišima napred izgubio je poslednja dva poena u taj brejku drugog seta.

“Nisam uspeo da igram agresivno, onako kako sam planirao, mučio sam se iz nekog razloga. To je imalo veze i sa Andreasovom igrom, ali i sa mojom. Kada se te dve stvari spoje, odjednom sam se našao u vrsti meča koju nisam želeo da igram – razmene nisu tekle onako kako meni odgovara“, objasnio je ukratko Federer uzroke poraza.

Sepi je trenutno 46. teniser na svetu, a u karijeri je osvojio tri trofeja, sva tri iz Serije 250 – Istborn 2011. godine i Srbija open i Kup Kremlja 2012.

S obzirom na to da je iz Tirola, maternji jezik mu je nemački, ali govori i italijanski i engleski. Nadimak mu je Endi, mada ga trener ponekad zove Sepio. Od ostalih sportova voli skijanje i fudbal, a navija za Milan. Teniski uzor bio mu je Jevgenij Kafeljnikov.

Sepi će četvrti put u karijeri igrati u osmini finala nekog od Gren slem turnira. Uz spomenuti poraz od Đokovića na Rolan Garosu, pre dve godine izgubio je od Žeremija Šardija u Melburnu i od Huana Martina del Potra na Vimbldonu.

Za svoje prvo Gren slem četvrtfinale 190 cm visoki Sepi boriće se sa domaćim herojem Nikom Kirjosom, koji je do sada savladao Delbonisa, Karlovića i Žazirija.

“Nik je posebno motivisan u Australiji, publika je uz njega, a on je tip igrača kojeg to tera da igra bolje. Dobro servira, ne daje mnogo ritma. Neće biti lako, ali moram da imam pristup kao danas i da se koncentrišem na svoju igru“, kaže Italijan.

Šta god da uradi u osmini finala, Andreas Sepi pamtiće 23. januar 2015. godine kao dan u kojem je ostvario najveći trijumf u karijeri. Biće to snimak koji će rado puštati deci.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana VI: Učenica Lindzi Devenport
Prema sopstvenom priznanju postala je zainteresovana za tenis zbog haljina koje su nosile igračice – nije ni slutila gde će je ljubav prema modi odvesti.

Beta/AP Photo/Lee Jin-man
Devojčice obično maštaju da budu manekenke, modne kreatorke ili da se bave nečim što ima veze sa ’krpicama’, ali je Medison Kiz odabrala put profesionalne teniserke.

Taj put rano je odvojio od kuće, pošto se već kao devetogodišnjakinja pridružila akademiji legendarne Kris Evert.

Potvrda da je odluka ipak bila ispravna stigla je 2009, kada je Amerikanka sa 14 godina i 48 dana postala jedna od najmlađih teniserki koja je pobedila meč na WTA turu. Bilo je to protiv Ale Kudrjavceve u Ponte Vedri, malom mestu na obali Floride.

Beta/AP Photo/Lee Jin-man


Pet i po godina kasnije Medison Kiz kao pobednica duela sa Petrom Kvitovom izlazi sa Rod Lejver Arene, najvećeg stadiona na Australijan openu. Kiz je u trećoj rundi pružila fantastičnu partiju i savladala četvrtu nositeljku rezultatom 6:4, 7:5.

„Znala sam da moram da odigram najbolje što umem kako bih pobedila. Pokušavala sam da ostanem stabilna i konstantno radim ono što sam planirala. A, onda je došao poslednji gem – izašla sam na teren govoreći sebi da moram da ubacujem prvi servis, što sam i radila. Veoma sam srećna što sam izvukla ovu pobedu“, rekla je Kiz.

Devojka rođena u Rok Ajlendu odlično je koristila nešto slabiju igru protivnice, ’bombardovala’ je snažnim udarcima iz forhenda i bekhenda i bila neverovatno psihički stabilna u najvažnijim trenucima.

„Mislim da sam ovoga puta bila malo disciplinovanija. Kod razmena kod kojih bih obično promenila ritam i odigrala niz liniju ili nešto dublje, ovoga puta sam bila pametnija i igrala sa manjom dozom rizika. To mi je mnogo pomoglo“.

[raw]<iframe width="630" height="315" src="//www.youtube.com/embed/aI_aNdsvl5A" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]


Prethodna godina bila joj je najbolja u karijeri – pobedom nad Anđelikom Kerber osvojila je turnir u Istbornu, da bi nedelju dana kasnije na Vimbldonu ušla u treće kolo, što joj je do danas bio najbolji rezultat na Gren slemovima. Srpska javnost upoznala je na US openu, kada je u drugom kolu zaustavila naša Aleksandra Krunić.

„Protiv Kiz sam samo želela da ubacim lopticu u teren jer ona ima muški servis. Sve je bilo brzo, bum-bum, nisam imala ritam, njen stil igre to ne dozvoljava“, rekla je Krunićeva u intervjuu za B92.

’Bum-bum’ tenis podrazumeva jake osnovne udarce, brz servis i kratke poene. Iako je visoka „samo“ 178 centimetara protiv Kvitove servis joj je išao i brzinom od 194 kilometara na čas.

Međutim, fizičke i tehničke predispozicije koje poseduje nisu dolazile do izražaja protiv kvalitetnih igračica, ali se sve promenilo početkom novembra prošle godine. Tada je biv[a američka teniserka Lindzi Devenport izjavila da će postati trener i započeti saradnju sa Medison. Lindzi je tokom karijere osvojila 55 titula, tri Gren slema (Australijan open, Vimbldon i US open), zlato na Olimpijskim igrama u Atlanti, dok je 98 nedelja provela na prvom mestu WTA liste.

„Odlično funkcionišemo i gajim sličan stil tenisa kao ona. Lepo je imati nekog ko ne samo da igra poput vas, nego je kroz sve to već prošao, zna koliko je stresno i koliko živaca zahteva“,opisala je Medison saradnju sa novim trenerom.

Beta/AP Photo/Rob Griffith


Početak je bio nešto slabiji – porazi u uvodnim fazama turnira u Sidneju i Brizbejnu, ali je pristup igri bio znatno drugačiji. U Melburnu je primetno da je 19-godišnjakinja mnogo staloženija, procenat ubačenog prvog servisa je viši, dok je mentalna stabilnost drastično veća. Sada nećemo uveki videti udarac iz sve snage, pokušaj da se odigra viner kada za to nema osnova, ili 'pucanje' pod pritiskom rezultata. Za konstantni napredak kriva je samo jedna osoba, ona koja je savršeno spremila za duel sa Kvitovom.

„Samo mi je govorila da ona ima sjajan servis i da je nateram da igra što više udaraca. Onda mi je posle meča rekla da je pokakila ptica, videla sam i video. Da, to je otpilike sve o čemu smo razgovarale posle meča“.

Da biste u nekom sportu bili najbolji potrebno je da se poklope razne kockice, krupne i one sitnije – od talenta i sreće, do istrajnosti, rada sa najboljima i neophodnih uslova.

Medison Kiz polako slaže dobitnu slagalicu, a ukoliko nastavi tempom kojim napreduje, ima šanse da nasledi svoju učiteljicu.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana VII: Australija ponovo sanja
U Australiji ljudi obožavaju tenis, svoje zvezde maze i paze, a na Lejtona Hjuita gleda se kao na božanstvo, mada je u Melburnu samo jednom prošao četvrto kolo.

Beta/AP
Bilo je to 2005. godine, kada je pobedio Nalbandijana i Rodika pre nego što je u finalu izgubio od Marata Safina.

Punu deceniju u Australiji su čekali da vide svog čoveka u četvrtfinalu, a onda se pojavio Nik Kirjos.

Harizmatični mladić savladao je Delbonisa, Karlovića i Žazirija, a onda je u osmini finala preokrenuo od 0-2 i eliminisao Andreasa Sepija sa 5:7, 4:6, 6:3, 7:6, 8:6.

Zemlja koja je imala Roda Lejvera, Roja Emersona, Kena Rozvola i Džona Njukomba ponovo može da sanja. Da sanja o tituli.

Poslednji Australijanac koji je osvojio trofej u Melburnu bio je Mark Edmondson davne 1976. godine, a od tada su u finalima gubili Džon Marks (1978), Kim Varvik (1980), Pat Keš (1987, 1988) i spomenuti Hjuit (2005).

Kirjos je još tinejdžer, u maju će napuniti 20 godina, ali za sada se izuzetno dobro nosi sa pritiskom koji donosi igranje pred domaćom publikom. Štaviše, Nik tu energiju usmerava pozitivno i svoje najbolje partije pruža upravo na glavnoj sceni, kada su sva svetla uperena u njega.

“Bio sam nervozan pred meč, mislim da sam bio najnervozniji u karijeri pred ovaj meč. Definitivno sam osećao pritisak, ali istovremeno sam se zabavljao. Bilo je ludo, utisci mi se još nisu slegli. Kada sam napokon pobedio, osećao sam se najbolje do sada. Iako nemam mečeve iza sebe, moje telo je izdržalo povratak od 0-2 u setovima, a to mi daje ogromno samopouzdanje“, kaže mladić čiji je otac Grk, a majka Maležanka.

Beta/AP


Na Vimbldonu prošle godine eliminisao je Robera, Gaskea, Veselog i Rafaela Nadala, a u četvrtfinalu je izgubio od Miloša Raonića. Mladom Kirjosu bilo je potrebno vreme da se navikne na pažnju koju je iznenada počeo da dobija sa svih strana – do kraja sezone odigrao je još samo tri turnira i rešio da već krajem septembra ode na odmor zbog “emotivne iscrpljenosti“.

Gledalo se na taj potez sa podozrenjem i sumnjičavo, a pre ovog Australijan opena igrao je samo jedan meč, i izgubio od Jeržija Janoviča.

Međutim, na najvećoj pozornici Kirjos je ponovo zasijao – koristi svoj precizni servis i veoma snažni forhend da nametne ritam suparniku i da kontroliše poene. Napada ravnim forhendima, ali ume i da odigra spin i da kreira oštre uglove. Ono što Nika čini tako ozbiljnim potencijalom jeste što prostora za napredak ima napretek – igra na mreži, bekhend, pa i fizička sprema koju je već sada popravio.

Nik je još mlad, ali već je pokazao neke značajne karakteristike budućeg šampiona – ne unervozi se kada treba da završi ’velike’ mečeve i ne plaši se autoriteta, naprotiv, uživa u okršajima sa najboljima.

Prikazao je i zavidnu psihičku stabilnost i zrelost za svoje godine – izdržao je sudar sa Ivom Karlovićem, nije se opustio protiv Žazirija, a u duelu sa Sepijem spasao je meč loptu i uspeo je rudarskim trudom da iščupa trijumf, iako nije igrao na svom maksimumu. I sve to sa rovitim leđima.

To je već vidan napredak u odnosu na prošlu godinu, kada je izgubio od Benoe Pera uprkos tome što je imao dva seta viška i brejk u trećem.

“Morao sam bolje da kontrolišem emocije u tom meču i da bolje izađem na kraj sa tim vođstvom. Volim kad je publika aktivna i to se neće promeniti, ali mislim da moram da budem malo staloženiji, da ne dozvolim da se uzbudim previše“, rekao je tada Kirjos.

Beta/AP


Lekcija je naučena već za Vimbldon, ali kažu da jedna lasta ne čini proleće – Nik je u Melburnu pokazao da to nije bila slučajnost.

Kada mladi igrač napravi takav proboj, teško je odoleti opštoj euforiji u kojoj se on već proglašava ’budućim brojem jedan’ i slično. Zato treba biti oprezan.

Dobar primer je Amerikanka Sloun Stivens – u 2013. godini igrala je polufinale u Melburnu, četvrtfinale na Vimbldonu i četvrto kolo na preostala dva Gren slem turnira. Međutim, izostala je konstantnost igara i rezultata, a na kraju krajeva, to je ono što najuži vrh odvaja od ostatka stada.

Stivens je trenutno u procesu traženja svoje igre, a i Kirjos je posle prošlogodišnjeg Vimbldona pokazao da je sklon padovima tog tipa. Ako želi da postane prvi na svetu, što ističe kao svoj cilj, Nik će morati da podigne bazični nivo igre, onaj prosek ispod kojeg se retko pada, kao i da u svaki meč ulazi jednako motivisano.

Posle pobede nad Nadalom prošle godine Kirjosu je ostalo malo emotivne energije za meč sa Raonićem. Veruje da će ovoga puta biti drugačije.

“Mislim da ću sada bolje podneti uspeh nego na Vimbldonu. Sada znam šta da očekujem, znam kako ću se osećati, naročito posle meča u pet setova. Moram da uradim sve što mogu – ishrana, da se dobro naspavam, ali i da se krećem i da odradim pravi trening. Sada više verujem u svoje telo“, objašnjava Nik.

Kirjos je postao tek 14. tinejdžer u istoriji tenisa koji se plasirao u četvrtfinale na najmanje dva Gren slema, a prethodno je to pošlo za rukom Rodžeru Federeru 2001. godine.

Lep predznak, ali velika očekivanja treba opravdati. Kirjos to može, videćemo da li će i uspeti.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana VIII: Novo 'rođenje Venus'
„Nije izgledala kao 34-godišnjakinja. Imala je teške mečeve pre ovoga, ali je bila brza i sveža – igrala je veoma dobro“.

Beta/AP Photo/Lee Jin-man
Ovim rečima Agnješka Radvanjska opisala je partiju Venus Vilijams, posle poraza od Amerikanke u četvrtom kolu Australijan opena, rezultatom 6:3, 2:6, 6:1.

Sedmostruka Gren slem šampionka podsetila je na slavne davne odigravši sjajan meč – dobila je prvi set, a onda posle izgubljenog drugog serijom od šest gemova došla do trijumfa.

Susret sa Poljakinjom završila je sa čak 43 direktna poena (6 asova) i 36 grešaka, a agresivni pristup isplatio se i pored brejka zaostatka na startu odlučujućeg dela.

„Odigrala sam dobro kada je bilo potrebno. Mislim da sam u trećem setu upala u trans, samo sam želela da pobedim. Njen stil je potpuno drugačiji od igračica sa kojima sam se do sada sastajala. Prve tri su želele da me 'počiste' sa terena, ovo je bio prvi put da uopšte nije postojalo ritma. Način na koji ona udara lopticu je potpuno drugačiji – ravnoteža između agresivnosti i strpljivosti, pameti. Njena igra je varljiva, ne igra svako tako. Definitivno je ovo dobra pobeda nad Radvanjskom“, rekla je Venus posle meča.


[raw]<iframe width="630" height="315" src="//www.youtube.com/embed/JP2sN0um1hI" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]

Ona se plasirala u četvrtfinale nekog četiri najveća turnira prvi put posle 2010. godine i US opena, kada je nadigrala Frančesku Skijavone. Tada je u Njujorku starija od sestara Vilijams poslednji put pobedila neku teniserku iz top 10 na Gren slemu.

U periodu od 1999. do 2008. osvojila je sedam GS titula u singlu, isto toliko u dublu, da bi u narednim godinama još šest puta trofeje dizala u paru sa setrom Serenom. Ima i četiri zlata na Olimpijskim igrama – jedno u singlu i tri u dubl konkurenciji. I pored brojnih pauza zbog povreda (stomačni mišići, ručni zglob, koleno, mišići kuka, leđa) uspela je da 21 nedelju bude prva na WTA listi i postane jedna od ikona 'belog sporta'.

Beta/AP Photo/Bernat Armangue


Velika šampionka mučila se sa formom i umorom u godinama koje su usledile, ali nije znala uzrok problema. Početkom septembra 2011. saznala je da boluje od sindroma Sjegren, autoimune bolesti koja utiče na nivo energije i izaziva umor. Ne dozvolivši da joj zdravstveno stanje prekine karijeru, polako se vraćala ponovo zasijala u Melburnu.

Servis je i dalje odlično sluša, osnovni udarci mnogo su sigurniji nego početkom ove decenije, a sada je spremna na duže i fizički zahtevnije mečeve. Iako starija, uvek ističe da se jedino ugleda na sestru Serenu.

„Ona je veliki šampion, uvek je moja inspiracija”.

Beta/AP Photo/Rob Griffith


Priliku da se plasira u polufinale Australijan opena i zakaže mogući duel sa mlađom sestrom, Venus ima u sredu protiv sunarodnice Medison Kiz. 19-godišnja Kiz igra tenis karijere – prvi put se plasirala u četvrtfinale Gren slema i postala treća Amerikanka u gornjem delu žreba kojoj je to pošlo za rukom. Interesantno, mladu Medison trenira legendarna Lindzi Devenport sa kojom je Venus odigrala najviše mečeva u karijeri i ima negativan skor 13-14.

“Lindzi je komentarisala mnoge mečeve, sigurna sam da poznaje svačiju igru. Sigurna sam da Medison zbog toga igra ovako dobro. Moj tenis se mnogo promenio otkad sam igrala sa Lindzi – osećam da konstantno napredujem i dodajem elemente u svoju igru”.

Po mišljenju mnogih najtalentovanija američka teniserka gaji sličan stil kao njena učiteljica.

“Definitivno, Lindzi je čisto udarala lopticu, bilo je veoma zabavno gledati je. Volela sam da je gledam kako igra, ali naravno da nisam volela kad te čiste udarce igra protiv mene. I to je bio deo rivalstva. Mislim da je mnogo donela tenisu i da treba mnogo više da je poštuju jer ljudi ne spominju uvek njeno ime. Ona je bila neverovatna igračica. Sigurno je da postoje sličnosti – Medison takođe čisto udara lopticu i ide po vinere. Izgleda da će biti veoma dobar meč”.

Beta/AP Photo/Bernat Armangue


Venus Vilijams mogla bi prvi put posle početka 2011. godine da se nađe među 10 najboljih na svetu – da bi se ovakav scenario ostvario, potrebno je da savlada Kiz u sledećem kolu, a da Jekatarina Makarova izgubi od Simone Halep.

Kakav bi to povratak bio za 34-godišnju Amerikanku.

Međutim, njen doprinos sportu još je značajniji, pošto je bila jedan od najvećih boraca za izjednačavanje novčanih nagrada teniserima i teniserkama. Ta inicijativa počela je sa Amerikankom Bili Džin King (nekada prvom igračicom sveta i osnivačicom ženste teniske asocijacije), a trijumfalno završena sa Venus o kojoj je snimljen dokumentarni film.

Ona je prvi put zahtevala da isplate budu iste 2005. godine kada su muškarci i dalje zarađivali više, ali su organizatori turnira rekli da nema potrebe za promenom. Ipak, dve godine kasnije odnosi veliku pobedu – zvaničnici Vimbldona objavili su da će zarade tenisera i teniserki biti jednake.

Venus Vilijams mnogo je dala tenisu, a renesansa koju doživljava u Melburnu podsetila nas je da iskoristimo preostalo vreme za uživanje u njenoj igri.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana IX: Dočekao je
Rafael Nadal poslednji put izgubio je set 6:0 na Gren slem turniru još 2006. godine, u finalu Vimbldona od Rodžera Federera.

Beta/AP
Te godine je i Tomaš Berdih poslednji put savladao Rafaela Nadala, a od tada je Španac vezao čak 17 pobeda.

Ipak, Čeh je u Melburnu odigrao još jedan izuzetan meč u nizu i naneo je Nadalu jedan od najtežih poraza na Gren slemovima – 6:2, 6:0, 7:6 (7-5).

“Počeo sam zaista dobro. Imao sam plan pre meča, ispostavilo se da je pravi, i srećan sam što sam uspeo da ga sprovodim u delo tokom celog duela. Iako su prva dva seta izgledali lako, sa Rafom uvek morate da budete spremni na sve. Zato sam se postarao da budem maksimalno koncentrisan od početka do kraja“, rekao je Berdih.

I zaista, odavno nismo videli tenisera koji je oštrije fokusiran na ono što treba da uradi od Tomaša u meču sa Nadalom – jeste neverbalno komunicirao sa svojom ložom, uglavnom proslavljajući poene pogledom ili stisnutom pesnicom, ali mislim da do završnice trećeg seta nije izgovorio niti jednu jedinu reč. To se stvarno retko viđa.

Prva dva seta bila su toliko ubedljiva da nema mnogo šta da se analizira – Berdih je neumoljivo napadao na Nadalov forhend, servisom je osvajao mnogo lakih poena i dodatno dizao sebi samopouzdanje, a Rafa je sa druge strane bio isuviše pasivan.

Beta/AP


Ipak, nisu forhendi, bekhendi i servisi ono što čini ovu pobedu Berdiha grandioznom. Oduvek smo znali da poseduje kapacitet da odigra tako fenomenalan meč, a i viđali smo to ponekad tokom prethodnih godina.

Ono što smo još češće viđali jeste da Berdih psihički padne kada je pod pritiskom. I sada su svi samo čekali da se to dogodi, ali nije – najvažniju bitku Čeh je uspeo da dobije. U trećem setu Nadal je zaigrao agresivnije, na sve načine pokušavao je da se vrati u meč, bodrio je sebe glasno posle maltene svakog osvojenog poena, ali Berdih nije uzmicao.

Jedina iskra nesigurnosti bili su stegnuti forhendi na meč loptama u 12. gemu trećeg seta. U svim ostalim trenucima Berdih je bio hladnokrvan, što najbolje potvrđuje način na koji je osvojio dva najvažnija poena u meču – hrabrim drugim servisom spasao je brejk loptu u devetom gemu trećeg seta, a zatim je na isti način realizovao i meč loptu nakon što se Nadal u taj brejku vratio od 5-1 do 6-5.

Upravo je drugi servis i bio ključna razlika u trećem setu – dok je Berdih blistao, Nadal je slao prekratke loptice. To je Čeh najbolje iskoristio u finišu taj brejka, kada je odgovorio vinerom iz riterna za dve vezane meč lopte.

“Tomaš Berdih upravo je prošao razne vrste ispita koje obično pada“, jezgrovito je jedan inostrani kolega opisao meč. I potpuno je u pravu.

[raw]<iframe width="630" height="315" src="//www.youtube.com/embed/VWsbmYm8Q64" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>[/raw]


Velike zasluge za trijumf pripadaju i treneru Daniju Valverduu, koji odavno ima reputaciju taktičkog maga.

“Dani je primetio dve stvari i obe je pogodio. Postavili smo sjajan plan i upalilo je. Pripremamo se za svaki meč, ali neke stvari moraju da ostanu tajna, u tome i jeste hemija tima. Ne bi imalo svrhu ako bih svima otkrio o čemu razgovaramo, ali mogu da kažem da je Dani promenio mnogo stvari u pozitivnom smeru. Najbolje od svega jeste što te stvari mogu da primenim zaista brzo, a tako i treba da bude“, kaže 29-godišnji Čeh, koji je drugu godinu u nizu u polufinalu Australijan opena.

Valverduova uloga verovatno će biti još značajnija u pripremi polufinala – rival Berdihu je Endi Mari, a Dani je šest godina proveo radeći sa Škotom.

Pobeda nad Nadalom sa više aspekata značajno je dostignuće za Čeha, ali njegov krajnji cilj u karijeri jeste Gren slem titula. Sada ga još dva koraka dele od tog sna.

 

[maja_jevtic]

Heroj dana X: Medison Kiz – šampionski materijal
Medison Kiz je po povratku na teren osvojila 12 od sledećih 15 poena i pored povrede uspela da vrati dva brejka u drugom setu meča sa Venus Vilijams.

Beta/AP Photo/Bernat Armangue
Mlađa Amerikanka je pri rezultatu 4:1 zatražila medicinski tajm aut zbog bolova u predelu kuka, što je potpuno preseklo njenu protivnicu.

Prethodno je furioznom serijom poena osvojila prvi set rezultatom 6:3, ali je jedan pokret pri bekhendu mogao da je košta nastavka meča.

„U pitanju je levi mišić aduktor (onaj koji spaja mišiće kuka sa butnim). Počele su da mi se vraćaju slike sa Vimbldona jer sam već imala problema sa tim delom noge. Bio je to zabrinjavajući momenat, uplašila sam se. Srećom, uspela sam da osetim na vreme, pre većeg oštećenja. Adrenalin i lekovi protiv bolova pomogli su mi da prođem. Osetila sam da je mišić zategnut od početka turnira, ali to je nešto što je bilo u redu uz određene tretmane. Međutim, posle jednog udarca osetila sam da je odjednom postao još zategnutiji – pomislila sam da je blizu da bude potpuno istegnut. Na Vimbldonu sam to isto ignorisala što je dovelo do pucanja mišića i momentalnog povlačenja. U tom trenutku sam bila u blagoj panici, bilo je potrebno da se bandažira kako se ista stvar ne bi ponovila“, rekla je Kiz posle meča.

Beta/AP Photo/Vincent Thian


Vratila se na 4:4, ali je zbog otežanog kretanja izgubila drugi deo igre i činilo se da je kraj veoma blizu, posebno nakon brejka Venus na startu trećeg seta. Međutim, promena taktike donela joj je rezultat – maksimalno se trudila da skraćuje poene, jurila je vinere forhendom i bekhendom, a na njenu sreću bilo ih je više nego neiznuđenih grešaka.

19-godišnja učenica Lindzi Devenport 'ušla je u glavu' protivnici koja se unervozila, počela više da greši i slabije da se kreće. Posle velike borbe i skoro dva sata igre izborila je prvo polufinale Gren slema u karijeri i zaslužila da po drugi put ponese epitet heroine dana.

„Morala sam mnogo više da se fokusiram na gemove u kojima sam primala servis jer bol nije uticao na moj početni udarac. Pokušavala sa idem po poene i osvojim ih što je više moguće. Nisam mogla mnogo da trčim, posebno ne u levu stranu, a znam da bi postalo mnogo bolnije da sam pokušavala da se istegnem u nameri da dohvatim neke loptice. Skraćivanje poena je nešto na šta idete ako imate u svom arsenalu, pošto verovatno ne bih dugo opstajala u razmenama. To je nešto što sam pokušavala da radim“.

Susret je završila sa ukupno 34 direktna poena i 45 neiznuđenih grešaka, ali su njeni udarci u trenucima kada se lomio meč bili surovo precizni. Posle Lesije Tsurenko, Kejsi Delakve, Petre Kvitove i Medison Brengl, pala je i Venus Vilijams, čime je potvrđen „šampionski materijal“, ali i obezbeđeno mesto u najboljih 20. Protiv devojke na koju je počela da se ugleda još pre 15 godina podsetila je na Serenu, mlađu od sestara Vilijams, koja se nekoliko puta vraćala tenisu posle teških povreda i bolesti.

„Igrala je veoma dobro, mora joj se odati poštovanje što je igrala tako dobro. Pogodila je mnogo sjajnih udaraca i bila odlična“, opisala je Venus svoju protivnicu. „Za nju je nebo granica – ne postoji granica koju ne možete dostići, niko vas ne može zaustaviti. Nekada nećete moći da pobedite u svakom meču, ali postoje mnogi na kojima ćete to uspeti. Stvarno ne postoji granica za nju“.

Beta/AP Photo/Rob Griffith


Medison je u prošlosti često igrala bez nekog određenog plana, od udarca do udarca. Možda i prvi put u karijeri njeni udarci konstantno imaju svrhu i malo je onih koji su izvedeni brzopleto ili u žurbi. Najveći uticaj Lindzi Devenport jeste u tome što je uspela da mladu teniserku nauči da lopticama gađa prostore blizu linija, ali da oni ne budu previše rizični. U većini slučajeva i takav udarac dovoljan je da se protivniku naudi, a da rizik od greške bude mnogo manji. U susretu sa Venus, Kiz je pokušala da načini štetu protivnici svakim udarcem, ali bez preke potrebe da oni uvek budu vineri. Takođe, napredovala je u igri na mreži, ali je selekcija udaraca nešto što je od ove sezone na mnogo višem nivou.

Sledeći izazov očekuje je već u noći između srede i četvrtka – protivnica će biti prva teniserka sveta.

„To će biti jedan od onih mečeva u kojem ću morati da izađem na teren i dam sve od sebe. Moram ostati fokusirana jer je ona sjajna igračica i nema sumnje da će igrati dobro. Ako se previše koncentrišem na ono što ona bude radila, dozvoliću da taj trenutak proleti pored mene. Zato ću se usredsretiti samo na sebe“, navela je Kiz.

Kakav god bio ishod polufinala, Medison Kiz je već dokazala veliki potencijal – možda baš u Melburnu prisustvujemo rađanju nove šampionke.