Hvala na odgovoru.
Sto se tice istorije uglavnom se slazemo manje vise, i to je to.
Ostaje ipak da ja ne mogu Svetog Duha smatrati 'trecom nezavisnom osobom' , vec je moja vera formulisana onako kako su i rani Hriscani verovali, a to je izneto u Nikejskom ispovedanju vere.
Postovanje Mire,
nismo mi daleko u glavnim crtama se slazemo.
Medjutim, ja ne mogu da prihvatim tezu daje Hristos rodjen, ako je tako onda je bilo vreme, pre njergovog rodjenja kada nije postojao, a u tom slucaju ne moze biti ni Bog, jer je Bog vecan i besmrtan. To sto se Isus naziva Sin Bozji je nas ljudski izraz da najbolje razumemo odnos izmedju Boga Oca i Sina. Ja tako verujem.
Drugo, sto se tice Svetoga Duha, on jeste licnost, to nam Novi zavet jasno opisuje, jer on savetujer, kara, poucava, a to su atribuyti licnosti, a ne samo nerkakve sile ili energije.
Cinjenica je da ppostoje Tri lica Bozanstva. Dali je naziv Trojstvo najbolji? Mozda i nije, ali cinjenica je da postoje tri licnosti i da deluju zajedno.
Evo jos nekoliko istorijskih informacija kao dopuna odgovora na tvoje ranije pitanje:
JAKOV VAJT priblizava se Trojstvu
“Adventisticki stav prema Hristovom božanstvu veoma je slican stavu trinitaraca, tako da tu nema razmimoilaženja…
Medjutim, ipak preporucujemo da ne bude neslaganja izmedju ove dve grupe. Razlika izmedu nas je takve prirode, da nam je zajednicko široko polje rada sa onima koji se razlikuju od nas po pitanju temelja od kojih zavisi sudbina sveta koji je ogrezao u porocima, da zato adventisti sedmog dana i baptisti sedmoga dana ne mogu da dozvole neslaganje po pitanju doktrina koje ni jedni ni drugi ne smatraju testom Hrišcanskog karaktera. Obe grupe treba da obave poseban posao. Neka Bog blagoslovi obe grupe u svim njihovim naporima da ovo ostvare.”
(James White, “Review and Herald”, October, 12. 1876. p. 116)
Jos godine 1913. u sluzbenom Casopisu Crkve ovako je objavljeno:
Adventisti sedmog dana veruju: “1. U božansko Trojstvo. Ovo Trojstvo se sastoji od vecnog Oca, kao licnosti, duhovnog bica, svemocnog, sveznajuceg, beskonacnog u sili, mudrosti i ljubavi; od Gospoda Isusa Hrista, Sina vecnog Oca, kroz koga je sve stvoreno i kroz koga ce biti ispunjeno spasenje i otkup; i od Svetog Duha, treceg lica Božanstva, sile obnovljenja u delu otkupljenja.” (RH, October, 9. 1913. p. 21)
Isto tako, 1918. godine, pisac o kultovima, Džon Elvard Braun (John Elward Brown), u svojoj knjizi "U carstvu kulta" ("In the Cult Kingdom") prepoznaje adventiste sedmoga dana u grupi evangelistickih crkava. Braun ne nalazi nikakve primedbe u verovanjima adventista koja govore o božanstvu Isusa Hrista i verovanju u licnost Svetog Duha koja su osnova verovanja u Trojstvo.
Evo njegovog opisa verovanja adventista sedmoga dana:
“Što se tice svih glavnih biblijskih doktrina – cudotvornog zacaeca, rod
enja od strane device, raspeca, vaskrsenja i uznesenja, Hristovog božanstva, Njegovog otkupa i drugog dolaska, licnosti Svetog Duha, I nepogrešivosti Biblije, adventisti sedmog dana zvuce cvrsto kao celik.” (John Elward Brown, “In the Cult Kingdom”. Siloam Springs, Arkansas, 1918, p. 7)
Elena Vajt je 1897. i 1898. godine pisala:
"Isus je izjavio: 'Ja sam Vaskrsenje i Život.' U Hristu je iskonski, nepozajmljeni, nestecen život. 'Ko ima Sina Božjega ima život.' Hristovo Božanstvo je vernikovo cvrsto obecanje o vecnom životu." - The Desire of Ages, p. 530, 1898.)
Džonsa jer 1899. godine izjavio:
“Bog je jedan. Isus Hristos je jedan. Sveti Duh je jedan. A ovo troje je jedno: nema razdvajanja i podele medu njima.”
(A. T. Jones, editorial, Advent Review and Sabbath Herald, January 10, 1899, 24)
Elen Vajt je izjavila: “Covek može da se odupre i pobedi greh jedino mocnim delovanjem Treceg lica Božanstva, koje ce doci sa neizmenjenom silom u punini božanske moci.” DA p. 671)
“Sveti Duh je Utešitelj, u Hristovo ime. On je personifikacija Hrista, a ipak zasebna licnost.” Ellen White, 20MR 324).
Druga tacka verovanja iz 1931.godine:.
2. Da se Božanstvo ili Trojstvo sastoji od Vecnog Oca, licnosti, duhovnog Bica, svemocnog, sveprisutnog, sveznajuceg, beskonacnog u mudrosti i ljubavi; od Isusa Hristosa, Sina Vecnog Boga, kroz koga je sve stvoreno i kroz kogace se ostvariti spasenje otkupljenih; i od Svetog Duha, treceg lica Božanstva, velikog cinioca oživljavanja u delu otkupa.” (“Osnovna verovanja Adventisticke crkve iz 1931, SDA Yearbook, p. 377)
F. M. Vilkoks je takode te 1931.godine potvrdio to službeno ucenje Crkve sledecim recima:
“Mi prepoznajemo božansko Trojstvo - Oca, Sina i Svetog Duha – pri cemu svaki od njih poseduje posebnu i odvojenu licnost ali jedno u prirodi i svrsi, tako spojeni u tom beskrajnom jedinstvu, da apostol Jakov govori o njima kao 'jednom Bogu' (Jakov 2:19).” (F. M. Wilcox, Review and Herald, CVIII, October 29, 1931, 3.)
Godine 1946. je službeno glasano na zasedanju Generalne konferencije da je izjava iz 1931. godine službeno crkveno verovanje i da se od tada izjava verovanja može menjati samo na zasedanjima Generane konferencije. To je i bio slucaj kada je 1980. godine u Dalasu precizirano današnje verovanje u Trojstvo:
“Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste vecnosti. Bog je besmrtan, svemocan, sveznajuic, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonacan i prevazilazi moc ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je vecno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.”
Kako su ljudi u ono vreme postepeno i tesko mogli da shvate duboke teoloske pojmove svedoci I
Imamo primer R. A. Andervuda (R. A. Underwood) koji je bio pomocnik sekretaru Generalne konferencije koji je u svoje vreme cak imao i poluarijevski stav o Hristu, a koji desetak godina kasnije piše o Svetome Duhu clanak koji jasno naglašava da je Duh Sveti osoba.
On takode opisuje i tu promenu u njegovom shvatanju i kako je došlo do nje:
“Bilo je to za mene ranije teško da shvatim kako duh može da bude osoba; ali kada sam video da “Bog je duh” (Jovan 4:24), i da on nije zbog toga manje osoba; i kada sam video da je poslednji Adam (Hristos) “duh koji oživljuje” (1. Korincanima 15:45), i da je on osoba; i kada sam video da su andeli “duhovi” (Jevrejima 1:7,14), pa cak da se i za pale andele “djavole” kaže “necisti duhovi” (Luka 8:26,29; Dela 19:15,16), i znajuci da su sve to osobe, mogao sam da bolje razumem kako Sveti Duh može da bude osoba.”
Sa tacke novog shvatanja i razumevanja po pitanju licnosti Duha Svetoga, on se i sam cudi kako je ikada i mogao drugacije da veruje:
“Cini mi se sada cudno što sam ikada i verovao da je Sveti Duh samo uticaj, u pogledu rada koji on cini. Ali, mi želimo istinu zato što je to istina, i odbacujemo greške zato što su to greške bez obzira na bilo koje poglede koje smo ranije imali, ili bilo koje poteškoce koje smo imali, ili koje sada imamo, kada shvatamo Svetog Duha kao osobu. Svetlo svetli pravednima.”
(R. A. Underwood, "The Holy Spirit a Person," RH, May 17, 1898, p. 310, 311).
EGW je pisala:
“U pregledu naše prošle istorije, prolazeci svaki korak našeg napretka do sadašnjeg stanja, mogu reci, Slava Bogu! Kada vidim šta je sve Gospod uradio, ja sam ispunjena sa cudenjem i sa poverenjem u Hrista kao vodu. Mi se nemamo cega bojati u buducnosti, osim ako bi zaboravili nacin na koji nas je Gospod vodio i Njegovo poucavanje u našoj prošloj istoriji.” (LS 196.2).