Arije i Atanasije hriscanski spor

[RIS BG]

Znate li kako je rimski krvnik Konstantin iskoristio spor imedju tzv.hriscana iz IV veka nase ere.

Spor je bio tako velik da su se hriscani tukli po ulicama......
Ko su bili Arije i Atanasije ,ukratko

Arije I Atanasije

Почетак спора

Према предању, све је почело на предавању које је Атанасије Александријски држао о томе како се у Тројству садржи јединство. У расправи која је после тога уследила, Арије је истакао аргумент да "ако је отац родио сина, мора постојати почетак рођеног", па отуда мора постојати и време када син није постојао. Сматра се да Аријево мишљење није било ново, већ је само изговорио оно што су многи теолози тада мислили.[SUP][1][/SUP]
Епископ Александар Александријски је сазвао сабор 320./321. године у Александрији, уз учешће око 100 епископа, који потврђује његово учење да је "Син одувек био у Оцу", као очева премудрост, и мада је рођен, није рођен "из небића, већ из суштог Оца".[SUP][2][/SUP] Осуђено је Аријево учење, а сам Арије је рашчињен и екскомунициран. Сабор је такође осудио и рашчинио Аријеве присталице међу свештенством - епископе: Секунда и Теона, презвитере: Ахила, Аетолија, Карпона, Сармата и два Арија, као и ђаконе: Евзела, Луција, Јулија, Менаса, Халадија и Гаја.
Одлуку сабора Арије је сматрао неправедном, те са присталицама одлази у Палестину, где му је заштиту пружио Јевсевије (Еусебие), епископ цезареје. Аријево учење је добијало много нових присталица, посебно оних који су црквене догмате покушавали тумачити искључиво рационално. Омасовљење Аријевих присталица омогућило је сазивање и одржавање два аријанска сабора У Британији и Палестини, са захтевима за укидањем одредби александријског сабора. Расправа о природи Христа је попримила толике размере, да су се хришћани тукли на улици.
Сам Цар Константин одлучује да се укључује у сукоб, те налаже, у име мира у Империји, да се помире две завађене стране, Александар и Арије. Цар одлучује да сазове епископат Цркве да би се решио настали спор, одређујући Никеју као место великог сабора. На царев позив сакупило се у Никеји, у пролеће 325. године, 318 епископа, као и мањи број презвитера и ђакона. Сабором је председавао цар лично.


Први васељенски сабор је одржан у Никеји у Малој Азији током маја и јуна 325. године. Константин је позвао свих 1800 епископа Хришћанске цркве (око 1000 на истоку и 800 на западу), али само између 250 и 318 њих се одазвало и учествовало на сабору. Сабор је одржан у царској палати, а цар лично је њиме председавао.
На сабору су се мишљења жестоко сукобила поводом новонасталог спора о природи Христа. Често се дешавало да су се током саветовања на сабору сви учесници необуздано надвикивали не обазирући се нарочито на своје епископско достојанство.[SUP][3][/SUP] Због христолошких неслагања Никола из Ликије, касније познат као свети Никола, је физички напао Арија, након чега је удаљен са сабора. На крају је предложено решење по коме је Христос био „исте суштине као Отац". Небиблијско порекло је било највећи недостатак овог израза, али је под притиском Константина прихваћен као образац о јединству. Иако је Аријево учење имало доста присталица, проглашено је за јерес на овом сабору, где је утврђен иНикејски симбол вере, који је надаље сматран јединим исправним тумачењем Христовог учења.
Изгнанство Арија у Илирију

Арије је рашчињен, проглашен јеретиком, проклет и прогнан у Илирик, заједно са његовим присталицама, екскомуницираним епископима Секундом Птолимедиским и Теоном Мармаричким. Како је цар прогласио одлуке сабора царским законима, приклањање Арију је од тада постало злочин, а Арије је постао државни непријатељ. Власници његових књига су под претњом смртне казне били присиљени да их предају. Константин је остварио црквено јединство протеравши из земље све епископе који нису хтели да потпишу новостворени симбол вере. А епископе Јевсевија Никомедијског и Теогонија Никејског који су бранили ставове Арија и после одлука Никејског сабора, цар је прогнао у Галију. Сматрало се да ће на тај начин аријанство бити потиснуто, али испоставило се да је насиље имало управо супротно дејство.
Став прихваћен у Никеји није одговарао правом стању унутар хришћанства. Реакција на одлуку сабора потекла је од Јевсевија из Никомидије, који је против свог уверења потписао Никејски симбол вере, али је после тога настојао да исправи грешку. Аријанци су захтевали избацивање небиблијских појмова из симбола, што је захтев који се није могао лако одбити. Преко сестре цара Константина, чији је саветодавац био Јевсевије, дошло је до заокрета. Константинова политика била је заинтересована за пацификацију цркве, па је стога тежио измирењу са аријанцима, који су говорили о опасности дитеизма. Цар је 330. године упутио позив Арију да се врати, у намери да се исправи нанета неправда. Константинову наредбу да Арија врати на његов положај Атанасије је одбацио примедбом да се особе које је сабор осудио као јеретике не могу поново вратити у црквену заједницу. Атанасије је након тога отеран у прогонство у Трир. Ни Арије, пак, није дочекао повратак на свештенички положај, јер је одмах након напуштања царског двора умро од последица тровања.[SUP][5][6][/SUP] Међутим, Аријева смрт није окончала неслагања, јер она нису била везана за личност Арија, већ за питања која је покренуо.
Mislim da je svima jasno ko je najvise profitirao od ovog spora.

Izvor za kopirane tekstove: Wikipedija

 

[RIS BG]

Eto tog Atanasija je podrzao Konstantin i potpuno upropastio ovo takozvano hriscanstvo

 

[Ultravoxx]

Nigdje ne postoje zapisi i dokazi da je prije Arija postojalo učenje o Isusu kao prvo stvorenom.
Dok u isto vrijeme postoje mnogi natpisi u prilog trojstvenom Bogu,a i nazivu Katolik.Prema tome ovaj natpis je stavljen navijački.

Na kraju krajeva uvijek je u crkvi bilo teoloških promišljanja,ali kroz sabore bi se stavio ključ na razne ideje,pa tako i Arijanizam.Daljno ustrajavanje vuče i određene konzekvence...

 

[RIS BG]

I Arije i Atanasije su tumacili jevandjelja na svoj nacin,ali je Arije logicno primetio da su sin i otac dve odvojene osobe,dok je Atanasije bio poklonik paganskih trijada i po uzoru na njih poceo da uvodi paganske trijade u jevandjelje.
Od tada pocinje borba protiv hriscanstva i arijanizma.
Rezultat toga se vidi,mada ogromna vecina i pravoslavaca i katolika ne veruje u nauku o trojstvu.

 

[starstuff]

ogromna vecina i pravoslavaca i katolika ne veruje u nauku o trojstvu.

I dobar deo ateista.

 

[Laodikeja]

Ako je paganska filozofija u poceku bila pocetni model za stvaranje Hriscanske istine, u tom slucaju je Ris u pravu da je ucenje o trojstvu preneseno iz mnogobostva.
U tom slucaju i sva druga Hriscanska ucenja su nastala pod uticajem mnogobostva, ucenje o Bogu, stvaranju sveta, o potopu, spasenju, mesiji, itd, itd, jer su sva ova ucenja prisutna u mnogobostvu, kao i u Hriscanstvu.
U tom slucaju mozemo da ponistimo Hriscansku religiju, jer u tom slucaju ona ne postoji, vec je nastala iz mnogobostva koje je izmislio covek, sve je dakle izmisljeno.

Ali hvala Bogu sto nije tako, vec je istina o trojedinom Bogu postojala oduvek, kao i sve pomenute.
Stvar je u tome, da je neprijatelj svake istine - Lucifer sotona, svojim zbacivanjem na ovu zemlju nastavio da se bori protiv Boga i istine o njemu.
Tako je on stvorio paralelnu religiju Bozjoj da bi indoktrinirao covecanstvo i poveo ga putem prevare i lazi.
Stvorio je svoje Bogove naspram istine o pravom Bogu, svoje sopstveno trojstvo oliceno u tim Bogovima naspram istinskom trojstvu, svoje mesije, svoj koncept spasenja, stvaranja sveta, svoj dan odmora naspram Bozjeg, zagrobnog zivota, itd, itd.

Dakle, cela Hriscanska istina ima i svoju kopiju olicenu u mnogobostvu i mnogobozackim filozofijama, koju je stvorio sam sotona iz gore navedenog cilja zavodjenja i indoktrinacije covecanstva.

 

[starstuff]

Ako je paganska filozofija u poceku bila pocetni model za stvaranje Hriscanske istine, u tom slucaju je Ris u pravu da je ucenje o trojstvu preneseno iz mnogobostva.
U tom slucaju i sva druga Hriscanska ucenja su nastala pod uticajem mnogobostva, ucenje o Bogu, stvaranju sveta, o potopu, spasenju, mesiji, itd, itd, jer su sva ova ucenja prisutna u mnogobostvu, kao i u Hriscanstvu.
U tom slucaju mozemo da ponistimo Hriscansku religiju, jer u tom slucaju ona ne postoji, vec je nastala iz mnogobostva koje je izmislio covek, sve je dakle izmisljeno.

Ovo sto si napisao je potpuno tacno. Ima nade za tebe.

 

[Laodikeja]

Ovo sto si napisao je potpuno tacno. Ima nade za tebe.

To je zloupotreba mojih reci, ja znam u kom kontekstu sam to izjavio.

Meni je jos uvek nepoznanica kako se ti licno deklarises, kao vernik ili nesto suprotno.

 

[starstuff]

To je zloupotreba mojih reci, ja znam u kom kontekstu sam to izjavio.

Nisi ti to slucajno napisao. Podsvest je cudo. Duboko u sebi znas da je sve to izmisljeno i besmisleno.

Meni je jos uvek nepoznanica kako se ti licno deklarises, kao vernik ili nesto suprotno.

To je zato sam kompleksna osoba.

 

[Laodikeja]

Nisi ti to slucajno napisao. Podsvest je cudo. Duboko u sebi znas da je sve to izmisljeno i besmisleno.

Ako ti mozes da poreknes da ne postoji sunce, onda cu ja potvrditi da je ono sto si rekao za mene istina.

Naravno, ti ne mozes da negiras postojanje sunca jer ga vidis i ono postoji u kosmosu.
Tako isto ja ne mogu da poreknem postojanje Boga, jer ga vidim i dozivljavam duhovnim ocima, i jos vise - on mi se otkrio i pokazao mi svoju slavu, govorio mi, isceljivao od bolesti, i dao mi zivo iskustvo zajednice sa njim.

To je zato sam kompleksna osoba.

Onda ni ti sam nisi siguran ko si i sta si, i koja je tvoja zivotna filozofija, i to moras da resis sa sobom i sa Bogom.