- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.026
Звоно
Звона су најчешће метални предмети разних величина, који при ударцу о њих производе звук. Употребљавају се у различите сврхе: као музички инструменти, као средство обавештавања, у верске сврхе итд.
Музички инструмент
Звона као музички инструмент по боји тона подсећају на црквена звона, а у симфонијском оркестру се најчешће користе за специјалне ефекте и ређе као самосталан инструмент. Чини га низ металних цеви разних дужина које су окачене о специјални рам. Висина тона зависи од дужине цеви: што је цев краћа то је тон виши и обрнуто. Тон се добија ударом дрвеног чекића са филцном главом о цеви.
Извор: Википедија
Звоно (нем. Glocken, итал. Campane).
1. један од најстаријих и најпознатијих ударачких инструмената, који се прави у разним величинама, од најмањих
до огромних размера као што је Цар Колокол у Москви, тежак 128 тона.
Употребљава се на различите начине, а највише у црквама,
на јавним зградама,
за сигнализацију и сл.
Обично је купастог облика са клатном у унутрашњости које удара стране звона и тако ствара звук;
2. у савременом оркестру звоно замењује низ цеви које слободно висе и у које се удара батићем . Хајпријатнији тонови ових звона су од G до d1.
Извор: текст Енциклопедијски лексикон Мозаик знања - Музика / слике Интернет

Звона су најчешће метални предмети разних величина, који при ударцу о њих производе звук. Употребљавају се у различите сврхе: као музички инструменти, као средство обавештавања, у верске сврхе итд.
Музички инструмент
Звона као музички инструмент по боји тона подсећају на црквена звона, а у симфонијском оркестру се најчешће користе за специјалне ефекте и ређе као самосталан инструмент. Чини га низ металних цеви разних дужина које су окачене о специјални рам. Висина тона зависи од дужине цеви: што је цев краћа то је тон виши и обрнуто. Тон се добија ударом дрвеног чекића са филцном главом о цеви.
Извор: Википедија
Звоно (нем. Glocken, итал. Campane).
1. један од најстаријих и најпознатијих ударачких инструмената, који се прави у разним величинама, од најмањих

до огромних размера као што је Цар Колокол у Москви, тежак 128 тона.

Употребљава се на различите начине, а највише у црквама,

на јавним зградама,

за сигнализацију и сл.
Обично је купастог облика са клатном у унутрашњости које удара стране звона и тако ствара звук;
2. у савременом оркестру звоно замењује низ цеви које слободно висе и у које се удара батићем . Хајпријатнији тонови ових звона су од G до d1.

Извор: текст Енциклопедијски лексикон Мозаик знања - Музика / слике Интернет


