- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Male tajne velikog Zrenjanina
Izvor:
Novosti.rs
Svedočenja Dušana - Dude Radakovića. Legendarni političar „u blizini poznatih“ otkriva nepoznatu istoriju grada na Begeju.
ZRENJANIN - Sticajem raznih okolnosti danas80-godišnji penzioner Dušan - Duda Radaković pune četiri decenije prošlog veka nalazio se u gradu na Begeju na rukovodećim funkcijama.
Legendarni je zrenjaninski političar, jedini koji je bio na funkciji sekretara partije (Saveza komunista) i predsednik opštine šezdesetih i sedamdesetih godina. Politikolog po obrazovanju, dokazao se i kao uspešan privrednik - nalazio se na čelu zrenjaninske fabrike lekova „Jugoremedija“, skrobare „Ipok“, Instituta „Servo Mihalj“... Godinama je bio i prvi čovek ovdašnjeg tiražnog nedeljnika „Zrenjanin“. Sada je sugrađane i mlađe generacije darivao izuzetnim štivom - dokumentarističkom prozom „U blizini poznatih“.
- Burna profesionalna karijera pružila mi je mogućnost da razgovaram, čak i da se sprijateljim sa brojnim značajnim i poznatim ličnostima. Naravno, najviše je bilo političara, koji su ostavili svojevrstan trag u mom životu. Sačuvao sam dosta zabeležaka, zanimljivih dokumenata, fotografija i sve stavio u korice knjige - kaže za „Novosti“ Duda Radaković, koji, iako u poodmaklim godinama, i dalje neumorno stvara, od zaborava otima istoriju najvećeg banatskog grada.
Iznosi Duda sećanje kada je 25. oktobra 1969. bio domaćin Titu, koji se sa balkona zrenjaninske barokne gradske kuće prvi put javno politički okomio na Mihailovićevu knjigu „Kada su cvetale tikve“. Saznaju čitaoci kakav je lovac bio Stane Dolanc. Koliko je Stevan Doronjski voleo umetnost, kako je Živorad Kovačević učio francuski.
Partijsko-gradonačelničku funkciju obavljao je u periodu izuzetne zategnutosti odnosa na relaciji Novi Sad - Zrenjanin. Kadrovima iz grada na Begeju stalno je smetao paternalistički odnos Novog Sada, posebno u privrednom razvoju. Ozbiljne čarke započele su kada je sedište „Naftagasa“, bez ijednog ubedljivog razloga, iz Zrenjanina prebačeno u Novi Sad. Mada se tada, a i danas,gotovo sav gas i nafta proizvode u Banatu, u okolini Zrenjanina.
Onda je Izvršno veće Vojvodine odlučilo da osnuje Vojvođansku banku, udruživanjem lokalnih banaka. Sporazum su potpisali Zrenjanin, Subotica, Sremska Mitrovica i neke manje banke. Nijedna iz Novog Sada nije se udružila, a više od 50 odsto kapitala činio je onaj Banatske banke iz Zrenjanina. Tako je, praktično, Banatska banka osnovala Vojvođansku, ostala bez statusa osnovne banke, postala filijala i „zavila u crno“ Zrenjanin. Grad je izgubio finansijsku moć i dotadašnji privredni značaj. Ocenjujući da se Zrenjanin previše okrenuo Beogradu, „vojvođanski bosovi“ čak dugo nisu dozvoljavali izgradnju puta Novi Sad - Zrenjanin. Za njegovo trasiranje zaslužan je Duda Radaković, odnosno jedna šala koju je smislio sa tadašnjim sekretarom SK Nikolom Svirčevim.
- „Nasankali“ smo Milana Čanka, izuzetnog čoveka, univerzitetskog profesora bioloških nauka i akademika, inače oca današnjeg političara Nenada. Milan je bio čelnik Novog Sada i posetio Zrenjanin radi smirivanja strasti između nas i novosadskih kadrova. Mada uopšte nismo razgovarali, preko dopisnika „Dnevnika“ poslali smo vest da je dogovorena gradnja puta. Milan je bio očajan. Pravdao se starim partijskim drugovima da to nije istina, ali nije vredelo - kazuje Duda, a na radost Zrenjaninaca uskoro je počela gradnja dugoočekivanog puta.
Ali, manje sreće Zrenjanin je imao sa fakultetima, o čemu se opet svedočenje nalazi u „Blizini poznatih“. Čvrst stav lokalnih političara bio je da se sedamdesetih u Zrenjaninu otvore ekonomski i mašinski fakultet, pri novosadskom Univerzitetu. „Bosovi“ iz Novog Sada nudili su Pedagoško-tehnički, čiji je smisao i misiju obrazovanja stručnjaka za politehničko obrazovanje malo ko razumeo. Niko nije popuštao i zamalo Zrenjanin nije ostao bez i te jedine visokoškolske ustanove.
- „Strašni drmator“ Vojvodine Slavko Veselinov Crni, otac profesora Dragana Veselinova, anegdotski me je pričom o tome šta radi velika maloj keri, uverio da popustim. I da je bolje išta nego ništa. Zrenjanin, a sa njim i Banat, dobio je tako prvi fakultet, koji danas nosi ime Mihajla Pupina - svedoči Duda Radaković „U blizini poznatih“.
Izvor:
Novosti.rs
Svedočenja Dušana - Dude Radakovića. Legendarni političar „u blizini poznatih“ otkriva nepoznatu istoriju grada na Begeju.
ZRENJANIN - Sticajem raznih okolnosti danas80-godišnji penzioner Dušan - Duda Radaković pune četiri decenije prošlog veka nalazio se u gradu na Begeju na rukovodećim funkcijama.
Legendarni je zrenjaninski političar, jedini koji je bio na funkciji sekretara partije (Saveza komunista) i predsednik opštine šezdesetih i sedamdesetih godina. Politikolog po obrazovanju, dokazao se i kao uspešan privrednik - nalazio se na čelu zrenjaninske fabrike lekova „Jugoremedija“, skrobare „Ipok“, Instituta „Servo Mihalj“... Godinama je bio i prvi čovek ovdašnjeg tiražnog nedeljnika „Zrenjanin“. Sada je sugrađane i mlađe generacije darivao izuzetnim štivom - dokumentarističkom prozom „U blizini poznatih“.
- Burna profesionalna karijera pružila mi je mogućnost da razgovaram, čak i da se sprijateljim sa brojnim značajnim i poznatim ličnostima. Naravno, najviše je bilo političara, koji su ostavili svojevrstan trag u mom životu. Sačuvao sam dosta zabeležaka, zanimljivih dokumenata, fotografija i sve stavio u korice knjige - kaže za „Novosti“ Duda Radaković, koji, iako u poodmaklim godinama, i dalje neumorno stvara, od zaborava otima istoriju najvećeg banatskog grada.
Iznosi Duda sećanje kada je 25. oktobra 1969. bio domaćin Titu, koji se sa balkona zrenjaninske barokne gradske kuće prvi put javno politički okomio na Mihailovićevu knjigu „Kada su cvetale tikve“. Saznaju čitaoci kakav je lovac bio Stane Dolanc. Koliko je Stevan Doronjski voleo umetnost, kako je Živorad Kovačević učio francuski.
Partijsko-gradonačelničku funkciju obavljao je u periodu izuzetne zategnutosti odnosa na relaciji Novi Sad - Zrenjanin. Kadrovima iz grada na Begeju stalno je smetao paternalistički odnos Novog Sada, posebno u privrednom razvoju. Ozbiljne čarke započele su kada je sedište „Naftagasa“, bez ijednog ubedljivog razloga, iz Zrenjanina prebačeno u Novi Sad. Mada se tada, a i danas,gotovo sav gas i nafta proizvode u Banatu, u okolini Zrenjanina.
Onda je Izvršno veće Vojvodine odlučilo da osnuje Vojvođansku banku, udruživanjem lokalnih banaka. Sporazum su potpisali Zrenjanin, Subotica, Sremska Mitrovica i neke manje banke. Nijedna iz Novog Sada nije se udružila, a više od 50 odsto kapitala činio je onaj Banatske banke iz Zrenjanina. Tako je, praktično, Banatska banka osnovala Vojvođansku, ostala bez statusa osnovne banke, postala filijala i „zavila u crno“ Zrenjanin. Grad je izgubio finansijsku moć i dotadašnji privredni značaj. Ocenjujući da se Zrenjanin previše okrenuo Beogradu, „vojvođanski bosovi“ čak dugo nisu dozvoljavali izgradnju puta Novi Sad - Zrenjanin. Za njegovo trasiranje zaslužan je Duda Radaković, odnosno jedna šala koju je smislio sa tadašnjim sekretarom SK Nikolom Svirčevim.
- „Nasankali“ smo Milana Čanka, izuzetnog čoveka, univerzitetskog profesora bioloških nauka i akademika, inače oca današnjeg političara Nenada. Milan je bio čelnik Novog Sada i posetio Zrenjanin radi smirivanja strasti između nas i novosadskih kadrova. Mada uopšte nismo razgovarali, preko dopisnika „Dnevnika“ poslali smo vest da je dogovorena gradnja puta. Milan je bio očajan. Pravdao se starim partijskim drugovima da to nije istina, ali nije vredelo - kazuje Duda, a na radost Zrenjaninaca uskoro je počela gradnja dugoočekivanog puta.
Ali, manje sreće Zrenjanin je imao sa fakultetima, o čemu se opet svedočenje nalazi u „Blizini poznatih“. Čvrst stav lokalnih političara bio je da se sedamdesetih u Zrenjaninu otvore ekonomski i mašinski fakultet, pri novosadskom Univerzitetu. „Bosovi“ iz Novog Sada nudili su Pedagoško-tehnički, čiji je smisao i misiju obrazovanja stručnjaka za politehničko obrazovanje malo ko razumeo. Niko nije popuštao i zamalo Zrenjanin nije ostao bez i te jedine visokoškolske ustanove.
- „Strašni drmator“ Vojvodine Slavko Veselinov Crni, otac profesora Dragana Veselinova, anegdotski me je pričom o tome šta radi velika maloj keri, uverio da popustim. I da je bolje išta nego ništa. Zrenjanin, a sa njim i Banat, dobio je tako prvi fakultet, koji danas nosi ime Mihajla Pupina - svedoči Duda Radaković „U blizini poznatih“.