Žorž Brak

[besherat]

Žorž Brak (13. maj 1882. Aržantej, Francuska - 31. avgust 1963, Pariz) je francuski slikar i kipar koji se sa Pablo Pikasom smatra jednom od najznačajnijih francuskih slikara i osnivačem kubizma i postao je jedna od najzačajnijih ličnosti u slikarstvu 20. veka.

Žorž Brak rodio se u jednom od predgrađa Pariza a odrastao je u Le Havru i izučio je zanat za molera i dekoratera kao što su bili njegov otac i deda. U večernjim časovima posećivao je školu između 1897. i 1899. i studira umetnost u Le Havru.
1900. je otišao u Pariz i tu završio školu za slikara i dekoratera. Između 1962. i 1904. posećivao je Akademiju Humbert u Parizu gde je upoznao Fransisa Pikabija, kao i Anrija Matisa, Alberta Marketa, Andreja Derena i Morisa Flamenka, sa fovistima i- fovizmom, te i ako su njegova prva dela bila inpresionistička on od 1905. godine počinje da stvara u stilu fovista koji su upotrebljavali svetle boje i slobodne forme kako bi što više uticali na čulo vida i osećanja. Brak je mnogo radio na stvaranju fovističkog stila koji je bio malo mirniji.

Fovistička faza

1907. godine Brak je uspešno izložio svoja fovistička dela u Salonu nezavisnih a prvu samostalnu izložbu je imao u Galeriji Danijela- Henrija Kanevelera. U to vreme je njegov fovistički stil i shvatanje počelo da trpi uticaje Pol Sezana koji je umro 1906. a čije su slike bile izlagane na mnogim mestima u Parizu.

Kubistička faza

Između godina 1908. i 1913. počeo se javljati u njegovim delima uticaj i interes za geometrizaciju i perspektivu, i izučavao je učinke svetla i postupke kojim bi se svetlo i perspektiva mogli saobraziti i kod svojih eksperimenata je dovodio u pitanje i sumnju i najustaljenije tehnike i načine slikanja. Često je arhitekturu redukovao na forme kvadrata i kocki tako da je sve izgledalo i površinski i prostorno i ukazao je na same osnove optičke iluzije i umetničke saobrazbe.

Zajednički rad sa Pikasom

Od 1909. sarađuje sa Pablo Pikasom koji je kod slikarstva imao slične ideje i radio na sličan način i od tog vremena oni su slikali na sličan način, neutralnim bojama, složene geometrizirajuće uzore i forme što se danas naziva analitičkim kubizmom. Bili su jako slični u svojim stilovima i razmišljanjima u to doba. Oni su pokrenuli očnu tačku koja je do toga vremena uvek bila nepomična i stalna. Dobijali su složene forme iz više pogleda i ovo kretanje očne tačke je novina i značajka za kubizam i kubistički pokret. Eksperimentišu i sa kolažima a njihova saradnja se završeva 1914. kada je Brak odveden u Pariz na front.

Pozna faza

Brak je u ratu bio ozbiljno povređen i u slikarstvo se vraća 1917. kada se sprijateljio sa Huan Grisom, promenio je stil i stvorio svoj osobeni stil koji je manje shematizovan, upotrebljava svetle boje i tekstuturisanu površinu . 1922. Izlagao je u u Parizu. U 20- tim godinama se vraća ka realističnijim shvatanjima i ako je zadržao neke od kubističkih aspekata. Preselio se 1930. i 1931. u Normandiju gde slika plaže i figure ljudi. Prvu retrospektivnu izložbu je imao u Basileji. Tokom Prvog svetskog rata je bio u Parizu i slikao mrtve prirode i upoznavši se sa Fernarom Meroltom litografom bavio se litografijom, grafikom i skulpturom.