Šta je novo?

Zoo-vrt bogatiji za pet novih vrsta

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.735
Nove životinje u „Vrt dobre nade“ stigle kao poklon Alžira

Zoo-vrt bogatiji za pet novih vrsta



Zorica Lazarević| 11. 11. 2010. - 00:02h| Foto: D. Milenković| Blic online



Jedna od najpopularnijih lokacija u prestonici, „Vrt dobre nade” broji oko 300 životinjskih vrsta, među kojim se nalaze i one sa liste najugroženijih. Prvi put posetioci će moći da vide majmune sa Gibraltara, novu vrstu pustinjskih lisica, zatim dorkas gazele, krunaste ždralove, ali i riđe lunje koje stručnjaci opisuju kao najlepše evropske ptice grabljivice. One su stigle iz dalekog Alžira kao znak zahvalnosti za 50 jedinki koje je Beogradski zoološki vrt poklonio ovoj zemlji.


89525_bgzoovrt09afotodmilenkovic_f.jpg


Volonterka Nadežda Radović brine o mladim belim lavovima, Gvozdenu, Jeleni i Dušanu

- Nove životinje obradovaće sve ljubitelje životinja. Dosad nismo imali ove vrste, kao što su magoti, majmuni sa Gibraltara, jedini koji žive u Evropi. Životinje su stigle kao znak zahvalnosti za 50 jedinki koje smo poklonili vrtovima u ovoj zemlji - kaže Vuk Bojović, direktor Beogradskog zoološkog vrta, napominjući da su posebno zanimljivi i fegoti, pustinjske lisice koje imaju izrazito velike uši.

Dosad neviđene vrste u Beogradu, nisu jedino iznenađenje za sve koji rado posećuju Zoo-vrt. Pitanje je dana kad će se bela lavica Šumba omaciti. Poznato je da u svetu živi svega 200 jedinki ove vrste, a čak osam belih lavova živi ili je živelo u Beogradskom zoološkom vrtu. U posebnoj sobici, u kojoj volonteri 24 sata brinu o pridošlicama ove vrste, trenutno se nalaze tri mladunčeta – šestomesečni Dušan i Jelena i dvomesečni Gvozden. Beli lavovi su posebno osetljivi jer u većini slučajeva na svet dolaze s nekom od urođenih mana, kao što je bio slučaj Jelene koja ima pseudoartrozu, tj. iščašenje kukova i kolena. Nakon dugotrajne borbe i nekoliko intervencija koje je radio ortoped Slobodan Džudović koleno joj je vraćeno u prirodni položaj.


- Ono što predstoji jeste fizikalna terapija koja se radi i kod ljudi. Sa lavicom će raditi fizioterapeut, i to vežbe za razgibavanje, jer je ona duži period provela u gipsu - navodi za „Blic” volonter Nadežda Radović, koja je zadužena za brigu o belim pridošlicama. Ona napominje da se svi zaposleni nadaju da će se lavica uspešno oporaviti. Nestrpljivo iščekuju da treći put ove godine posetioce iznenade sa još retkih mačaka po kojima je prestonica postala prepoznatljiva kao „Grad belih lavova”.

Konji za decu sa invaliditetom

Beogradski Centar za hiporehabilitaciju dobio je juče od “Vrta dobre nade” na poklon dva konja rase halfinger. Životinje po imenu Saša i Zoka, biće korišćene isključivo za potrebe hipoterapije i terapijskog jahanja koji ovaj Centar sprovodi uglavnom sa decom koja imaju neki oblik invaliditeta.



 
Top