- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Zlato za heroin
Izvor:
rts.rs
Zbog svetske ekonomske krize, krijumčari heroina sarađuju sa razbojnicima, a drogu često plaćaju zlatom i nakitom, a ne gotovim novcem. Mafija, zbog rizika, poslednjih godina često izbegava centralnu Srbiju i heroin u zapadnu Evropu prebacuju drugim putem.
Krijumčari heroina sve više izbegavaju Srbiju. U policiji kažu da je na to uticala pojačana kontrola, hapšenje pripadnika narko-klanova i ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju. Iako narko-mafija godišnje u svetu nezakonito zarađuje milijarde dolara, zbog svetske ekonomske krize drogu često plaćaju zlatom i nakitom, a ne gotovim novcem.
Većina moćnih narko-dilera sa ovih prostora ili je u zatvoru ili u besktvu. Hapšenja njihovih saradnika i brojne zaplene droge uzdrmala su narko tržište. Međutim, u izjavi za emisiju Uviđaj, policajci kažu da to ne znači da neko drugi nije nastavio gde su oni stali.
"To vam je kao da imate jedno veliko taksi udruženje i sijaset malih taksi udruženja. To što nemate veliko taski udruženje ne znači da ovi drugi ne rade", kaže službenik beogradske kancelarije Interpola.
Srbija je na Balkanskom putu droge kojim prolazi 85 odsto svetske proizvodnje heroina. Mafija, zbog rizika, poslednjih godina često izbegava centralnu Srbiju i heroin u Zapadnu Evropu prebacuje drugim putem.
Šef Odeljenja za borbu protiv narkotika kaže da je u Beogradu u decembru 2010. godine u hladnjači koja je prevozila limun od Istanbula u Češku zaplenjeno je 120 kilograma heroina, ali vozač kamiona je greškom ušao u Srbiju i tu je realizovana zaplena.
"Njegova ruta trebalo je da bude Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, što se kasnije potvrdilo", kaže šef odeljenja.
Podaci policije pokazuju da ne postoji stroga podela između kriminalnih grupa po vrsti droge koju krijumčare. Zbog svetske ekonomske krize, šverceri narkotika sarađuju sa razbojnicima.
Službenik beogradske kancelarije Interpola objašnjava da se zbognesatbilnosti svetskih valuta, evra i dolara, u zemljama koje imaju luke na okeanu, Atalntskom i Sredozemnom moru konkretno vrši trampa ukradenog zlata, skupocenih satova za kokain.
Prema njegovim rečima, satovi i taj nakit završe u Njujorku, posle dalje trampe na njujorškoj berzi droge.
Afrika je raskrsnica narko-puteva. Na taj kontinent stiže kokain iz Južne Amerike i heroin iz Azije. Odatle se narkotici dalje distribuiraju ka Evropi.
Izvor:
rts.rs
Zbog svetske ekonomske krize, krijumčari heroina sarađuju sa razbojnicima, a drogu često plaćaju zlatom i nakitom, a ne gotovim novcem. Mafija, zbog rizika, poslednjih godina često izbegava centralnu Srbiju i heroin u zapadnu Evropu prebacuju drugim putem.
Krijumčari heroina sve više izbegavaju Srbiju. U policiji kažu da je na to uticala pojačana kontrola, hapšenje pripadnika narko-klanova i ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju. Iako narko-mafija godišnje u svetu nezakonito zarađuje milijarde dolara, zbog svetske ekonomske krize drogu često plaćaju zlatom i nakitom, a ne gotovim novcem.
Većina moćnih narko-dilera sa ovih prostora ili je u zatvoru ili u besktvu. Hapšenja njihovih saradnika i brojne zaplene droge uzdrmala su narko tržište. Međutim, u izjavi za emisiju Uviđaj, policajci kažu da to ne znači da neko drugi nije nastavio gde su oni stali.
"To vam je kao da imate jedno veliko taksi udruženje i sijaset malih taksi udruženja. To što nemate veliko taski udruženje ne znači da ovi drugi ne rade", kaže službenik beogradske kancelarije Interpola.
Srbija je na Balkanskom putu droge kojim prolazi 85 odsto svetske proizvodnje heroina. Mafija, zbog rizika, poslednjih godina često izbegava centralnu Srbiju i heroin u Zapadnu Evropu prebacuje drugim putem.
Šef Odeljenja za borbu protiv narkotika kaže da je u Beogradu u decembru 2010. godine u hladnjači koja je prevozila limun od Istanbula u Češku zaplenjeno je 120 kilograma heroina, ali vozač kamiona je greškom ušao u Srbiju i tu je realizovana zaplena.
"Njegova ruta trebalo je da bude Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, što se kasnije potvrdilo", kaže šef odeljenja.
Podaci policije pokazuju da ne postoji stroga podela između kriminalnih grupa po vrsti droge koju krijumčare. Zbog svetske ekonomske krize, šverceri narkotika sarađuju sa razbojnicima.
Službenik beogradske kancelarije Interpola objašnjava da se zbognesatbilnosti svetskih valuta, evra i dolara, u zemljama koje imaju luke na okeanu, Atalntskom i Sredozemnom moru konkretno vrši trampa ukradenog zlata, skupocenih satova za kokain.
Prema njegovim rečima, satovi i taj nakit završe u Njujorku, posle dalje trampe na njujorškoj berzi droge.
Afrika je raskrsnica narko-puteva. Na taj kontinent stiže kokain iz Južne Amerike i heroin iz Azije. Odatle se narkotici dalje distribuiraju ka Evropi.