- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Zlato poskupljuje i do 30 odsto
Sve oskudniji otkup plemenitih metala
Pre nego prodaju nakit, domaći zlatari su za njegovu izradu morali da kupe zlato od građana. U slučaju nedovoljne ponude ovakvog „lomljenog zlata“, zlatarske radnje neretko dižu cenu za desetak odsto, koja bi u narednoj godini mogla da skoči i 30 procenata, najavljuju u Udruženju zlatara Vojvodine.
U Srbiji postoji između 750 i hiljadu zlatarskih radnji, sa 2.500 do 3.000 radnika.
Pre godinu dana, gram zlata od 14 karata stajao je oko 1.500 dinara. Danas je njegova cena u domaćoj maloprodaji između 2.700 i 2.800 dinara, a naredne godine, kako procenjuju u Udruženju zlatara Novi Sad, cena bi mogla da ide i do 3.700 dinara.
Ovakav trend, u manjoj meri, posledica je rapidnog rasta cene zlata na svetskim berzama koja je za godinu dana skočila sa 12 na više od 25 evra po gramu. Jedna unca zlata ili 31,1 gram na svetskom tržištu dostigla je cenu od 1.200 dolara, a kako tvrde poznavaoci, trend rasta vrlo lako mogao bi i da se nastavi.
„Zlatari u Srbiji nemaju mogućnost da dođu do zlata redovnim putem, kao u većini evropskih zemalja. Zlato za proizvodnju nakita otkupljujemo od građana, što ne zadovoljava naše potrebe, čak ni u vreme krize kada je ponuda veća nego obično. Takva neravnoteža između ponude i tražnje može da podigne cenu zlata u maloprodaji od 10 do 15 odsto koja bi naredne godine mogla da bude veća i za 30 procenata u odnosu na danas”, kaže za “Novac” Dragoljub Zorić, predsednik Udruženja Zlatara Novi Sad i vlasnik zlatare “Zorić”.
Naš sagovornik dodaje i da prosečna zlatara u Srbiji mesečno otkupi oko 200 grama zlata. Zbog nesigurne finoće, otkupna cena kreće se oko 900 dinara po gramu.
O uvozu se malo i razmišlja jer je carinska stopa za uvoz neobrađenog zlata, te u obliku poluproizvoda ili u prahu, 10 odsto, a na uvoz iz Evropske unije sedam procenata. Carinska stopa na uvoz zlatnog nakita iznosi 20 odsto, a na uvoz iz Evropske unije 17 procenata.
U evropskim zemljama plemeniti metali se kupuju kao i svaka druga roba. Zlato je moguće kupiti u bankama, po ceni koja se svakodnevno formira na berzi. Nemci koji su u prvoj polovini godini kupili 59 tona zlata, otišli su i dalje pa su u Frankfurtu na železničkoj stanici postavili automat za prodaju zlatnih poluga. Automat prima i gotovinu i kartice i veličine je telefonske kabine.
Za kupovinu zlata, Hrvatima su najbliže Slovenija i Austrija, gde je poslednjih godina otvoren niz specijalizovanih radnji. Reč je o trgovinama koje prodaju zlatne poluge i zlatnike različitih masa po berzanskim cenama. Prema najnovijim podacima, svake nedelje petnaestak hrvatskih građana u Sloveniji kupi zlatne poluge, za koje čini se drže da je dugoročno najbolji zaštitnik od inflacije.
Za razliku od svake druge investicije, investiranje u zlato i srebro nema standardnih rizika od inflacije, promene kursa, državne politike, likvidnosti. To je stabilna investicija jer kovanice od zlata i srebra ne mogu toliko da se obezvrede koliko tehničko zlato. Zlato i srebro su međunarodne valute i u svako doba se mogu prodati.
Krijumčarenje zlata
Uprava carina se svakodnevno susreće se neobičnim primerima pokušaja krijumčarenja zlatnog nakita.
„Rutinskom kontrolom pronađen je zlatni nakit, vešto sakriven u kabini kamiona, spakovan u dve tetrapak kutije od soka i mleka, kao i u plastičnoj kutiji od gotovih jela. Carinici su zlato pronalazili i sakriveno u kolima u sedištima naslona, u instrument tabli, ispod tapacirunga, te specijalno napravljenim torbici oko struka putnika“, kažu za „Novac“ u Upravi carina.
Autor: S. Bojadić
Sve oskudniji otkup plemenitih metala
Pre nego prodaju nakit, domaći zlatari su za njegovu izradu morali da kupe zlato od građana. U slučaju nedovoljne ponude ovakvog „lomljenog zlata“, zlatarske radnje neretko dižu cenu za desetak odsto, koja bi u narednoj godini mogla da skoči i 30 procenata, najavljuju u Udruženju zlatara Vojvodine.
U Srbiji postoji između 750 i hiljadu zlatarskih radnji, sa 2.500 do 3.000 radnika.
Pre godinu dana, gram zlata od 14 karata stajao je oko 1.500 dinara. Danas je njegova cena u domaćoj maloprodaji između 2.700 i 2.800 dinara, a naredne godine, kako procenjuju u Udruženju zlatara Novi Sad, cena bi mogla da ide i do 3.700 dinara.
Ovakav trend, u manjoj meri, posledica je rapidnog rasta cene zlata na svetskim berzama koja je za godinu dana skočila sa 12 na više od 25 evra po gramu. Jedna unca zlata ili 31,1 gram na svetskom tržištu dostigla je cenu od 1.200 dolara, a kako tvrde poznavaoci, trend rasta vrlo lako mogao bi i da se nastavi.
„Zlatari u Srbiji nemaju mogućnost da dođu do zlata redovnim putem, kao u većini evropskih zemalja. Zlato za proizvodnju nakita otkupljujemo od građana, što ne zadovoljava naše potrebe, čak ni u vreme krize kada je ponuda veća nego obično. Takva neravnoteža između ponude i tražnje može da podigne cenu zlata u maloprodaji od 10 do 15 odsto koja bi naredne godine mogla da bude veća i za 30 procenata u odnosu na danas”, kaže za “Novac” Dragoljub Zorić, predsednik Udruženja Zlatara Novi Sad i vlasnik zlatare “Zorić”.
Naš sagovornik dodaje i da prosečna zlatara u Srbiji mesečno otkupi oko 200 grama zlata. Zbog nesigurne finoće, otkupna cena kreće se oko 900 dinara po gramu.
O uvozu se malo i razmišlja jer je carinska stopa za uvoz neobrađenog zlata, te u obliku poluproizvoda ili u prahu, 10 odsto, a na uvoz iz Evropske unije sedam procenata. Carinska stopa na uvoz zlatnog nakita iznosi 20 odsto, a na uvoz iz Evropske unije 17 procenata.
U evropskim zemljama plemeniti metali se kupuju kao i svaka druga roba. Zlato je moguće kupiti u bankama, po ceni koja se svakodnevno formira na berzi. Nemci koji su u prvoj polovini godini kupili 59 tona zlata, otišli su i dalje pa su u Frankfurtu na železničkoj stanici postavili automat za prodaju zlatnih poluga. Automat prima i gotovinu i kartice i veličine je telefonske kabine.
Za kupovinu zlata, Hrvatima su najbliže Slovenija i Austrija, gde je poslednjih godina otvoren niz specijalizovanih radnji. Reč je o trgovinama koje prodaju zlatne poluge i zlatnike različitih masa po berzanskim cenama. Prema najnovijim podacima, svake nedelje petnaestak hrvatskih građana u Sloveniji kupi zlatne poluge, za koje čini se drže da je dugoročno najbolji zaštitnik od inflacije.
Za razliku od svake druge investicije, investiranje u zlato i srebro nema standardnih rizika od inflacije, promene kursa, državne politike, likvidnosti. To je stabilna investicija jer kovanice od zlata i srebra ne mogu toliko da se obezvrede koliko tehničko zlato. Zlato i srebro su međunarodne valute i u svako doba se mogu prodati.
Krijumčarenje zlata
Uprava carina se svakodnevno susreće se neobičnim primerima pokušaja krijumčarenja zlatnog nakita.
„Rutinskom kontrolom pronađen je zlatni nakit, vešto sakriven u kabini kamiona, spakovan u dve tetrapak kutije od soka i mleka, kao i u plastičnoj kutiji od gotovih jela. Carinici su zlato pronalazili i sakriveno u kolima u sedištima naslona, u instrument tabli, ispod tapacirunga, te specijalno napravljenim torbici oko struka putnika“, kažu za „Novac“ u Upravi carina.
Autor: S. Bojadić