Život vredniji od zlatnog nakita

[sendi]

[h=1]Život vredniji od zlatnog nakita
[/h] Izvor: Novosti

Beograd -- Osiromašeni građani sve češće prodaju porodični nakit za plaćanje računa i rata kredita. Navala na zalagaonice i lokale koji otkupljuju dragocenosti.

(Novosti)

​

Porodični nakit je poslednja moneta siromaštva kad svi ostali izvori presuše, kažu otkupljivači dragocenog metala, kojih je sve više u Beogradu.
Na njihova vrata sve češće kucaju stari, koji prodaju nasleđeni nakit i dukate za lekove, majke koje prodaju nakit da plate rate kredita i školarinu, ali i unezvereni narkomani s lančićima tek strgnutim s nečijih vratova.
Na pitanje šta rade s otkupljenim dragocenim metalom, ako nisu zlatari i ako ne prave nakit, otkupljivači odgovaraju, u najboljem slučaju, da je reč o poslovnoj tajni. Zlatar Saša Kuzmanović potvrđuje da je misterija gde završava zlato koje kao sirovinu otkupljuju menjačnice i slične radnje, koje se ne bave izradom nakita.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]SIROTINJSKO ZLATO
Od početka svetske ekonomske krize cene zlata na svetskim berzama neprestano rastu, a krijumčari su brzo prokljuvili da su zemlje bivše Jugoslavije prava Ali-babina pećina, u kojoj osiromašeni građani prodaju zlato, koje se može mnogo skuplje prodati u Evropi. Srpska carina je u 2011. zaplenila čak 80 kg zlatnog nakita, šipki i praha od švercera, koji su pokušali da ga iz Srbije prenesu u zemlje EU.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Sve manje ljudi prodaje zlato zlatarima jer mi ne možemo da pratimo cene koje plaćaju menjačnice. Nama zanatlijama dražava prati svaki korak, moramo da posedujemo licence, da budemo registrovani i pod kontrolom Zavoda za dragocene metale, a mi sve zlato koje otkupimo koristimo kao sirovinu", priznaje Kuzmanović.

On dodaje da "s druge strane, imate neke ljude koji samo trguju zlatom za koje se ne zna gde završava. Tako imate lokal koji je istovremeno menjačnica, prodavnica mobilnih telefona i otkupno mesto za zlato, a zlato otkupljuje čak i jedan frizeraj na Bulevaru kralja Aleksandra".

Kuzmanović kaže da je prošle godine donet zakon protiv takve nekontrolisane trgovine zlatom, ali tvrdi da se u praksi ne primećuju efekti. Po njegovim rečima, zlatare su u sve težoj situaciji jer iako građani zbog krize sve više prodaju dragocenosti, zanatlije imaju sve manje sirovina.

"Niko ne zna gde završava zlato koje kupuju menjačnice, a nama zalatarima ga ne prodaju, iako već pri otkupu zarađuju evro po gramu. Priča se o švercu u inostranstvo, ali nije posao nas zlatara da to istražujemo, već država time treba da se bavi", dodaje on.


[h=2]Groznica prodaje zlata ne jenjava ni u novoj godini[/h] Da groznica prodaje zlata ne jenjava ni u novoj godini pokazalo se i prvog radnog dana posle Božićnih praznika. Već u devet ujutro zatekli smo nekoliko mušterija u lokalu s natpisom "otkup zlata“, nedaleko od železničke stanice.

​

Bleda, prerano ostarela žena izvadila je iz torbice kutijicu s masivnim prstenom ukrašenim sitnim blistavim kamenčićima. Devojka s druge strane pulta profesionalno je naglasila da otkupljuje samo lomljeno zlato bez kamenja, bilo da je dragoceno ili ne. Zatim je izvukla gruba klešta i počela da lomi prsten.

Kristali su se razleteli kao zvezdice, a ženi koja je prodavala prsten zadrhtale su usne a oči se napunile suzama. "Šteta za kamenčiće. Niko ih ne otkupljuje", saosećajno je komentarisala sledeća mušterija, nervozno pružajući zlatni lanac s medaljonom.

"Ovo je majčino. Prodajem ga da vratim neke dugove i da platim sinu ratu za master studije. Znam da se majka ne bi ljutila. Neophodno mi je", uzdahnula je žena ne brojeći svežanj od 36.000 dinara, koliko joj daje kupac.

"Ovo vam je 14-karatno zlato, gram plaćamo 1.850 dinara. Ne ulazimo u to zašto ljudi prodaju zlato, ne kupujemo ga ni kao nakit ni kao numizmatičke primerke. Za nas je to samo sirovina. Ako imate nešto od 24 karata, to danas plaćamo 3.160 dinara", objašnjava kupac.

 

[sendi]

Kome građani Srbije prodaju zlato?

[h=1]Kome građani Srbije prodaju zlato?
[/h] Izvor: Novosti

Beograd -- Građani kojima je preko potreban novac prodaju nakit kako bi preživeli, ali pitanje je gde te dragocenosti na kraju završe.

​

Veruje se da se zlato krijumčari u evropske zemlje gde se prodaje po znatno višoj ceni od otkupne i bez poreza.
Protiv nelegalne trgovine zlatom u Srbiji su prošle godine digli glas ovdašnji zlatari koji su ostali bez sirovina za nakit, pošto su im posao otkupa ovog dragocenog metala preotele menjačnice, zalagaonice i slične firme.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Gram zlatnog nakita plaća se oko 15 do 20 odsto više u menjačnicama nego u zlatarama, ali zlatari napominju da su njihove vage i tehnologija ispitivanja kvaliteta zlata atestirani, za razliku od onih koje koriste drugi otkupljivači. Cena od oko 1.800 dinara za gram 14-karatnog zlata, odnosno oko 3.100 za 24-karatno presudna je da se građani opredele za menjačnice i zalagaonice.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Da bi se ovo tržište regulisalo, donet je Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala koji firmama koje se ne bave proizvodnjom predmeta od dragocenih metala zabranjuje otkup lomljenog zlata.

Tom delatnošću mogli su da se bave, pored registrovanih proizvođača i drugi privredni subjekti kao što su menjačnice, frizerski saloni, a taj otkup se vršio čak i na pijačnim tezgama

Ipak, činjenica je da menjačnice i zalagaonice koje se bave otkupom zlata i dalje postoje. Zlatari kažu da ne mogu da izađu na kraj sa nelegalnom konkurencijom koja otkupljuje lavovski deo nakita od građana i sumnjiče je za preprodaju zlata u inostranstvu.

Profesionalci koji se bave suzbijanjem ove vrste kriminala upozoravaju da se otkriva samo deo zlatnih pošiljki i da "padaju" najčešće samo kuriri, a ne bosovi.

Hrvatski mediji navode da je iz ove države prošle godine prokrijumčareno neverovatnih 3.300 zlatnih poluga težine jednog kilograma, a da je zarada na svakoj bila 8.400 evra.