Živorad Kovačević izvršio samoubistvo
Izvor: Blic V.M. | 23. 03. 2011. - 19:49h
BEOGRAD - Bivši gradonačelnik Beograda i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Živorad Kovačević, izvršio je samoubistvo večeras oko 18 sati u svom stanu u Ulici kraljice Zorke 87 u Beogradu. Nezvanično, Kovačević je sebi oduzeo život hicem iz pištolja.
Njegove komšije iz zgrade kažu da su ga viđali poslednjih dana i da je bio upadljivo bled, ali nisu mogli sa sigurnošću da kažu šta je Kovačevića moglo da navede na ovaj čin. Živorad
Kovačević rođen je u Jagodini 30. maja 1930. godine. Završio je Šestu mušku
gimnaziju i diplomirao 1952. godine na Visokoj novinarsko-diplomatskoj
školi u Beogradu. Magistrirao je političke nauke 1961. na
Univerzitetu Berkli u Kaliforniji i specijalizirao međunarodne odnose
1963. na Harvardu, SAD.
Bio je glavni urednik časopisa "Komuna" (1954-62), direktor
Republičkog zavoda za javnu upravu (1962-64), podsekretar u
Republičkom izvršnom veću Srbije (1964-67), generalni sekretar
Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije (1967-73).
Od 1974. bio je osam godina gradonačelnik Beograda, a potom član
Saveznog izvršnog veća (SFRJ) i predsednik Komisije za odnose sa
inostranstvom (1982-86).
Bio je ambasador SFRJ u Vašingtonu od 1987. do 1989. kad je opozvan
zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića, koga je javno
kritikovao u Vašingtonu. Iz tog mandata ostao je upamćen njegov
doprinos prebcivanju zaostavštine američkog naučnika srpskog
porekla Nikole Tesle iz SAD u Beograd.
Po povratku iz SAD, dao je otkaz u Saveznom sekretarijatu
(ministarstvu) za inostrane poslove i sa nekoliko prijatelja formirao
konsultantsku firmu "Pro-man", iz koje se ubrzo povukao i otišao u
prevremenu penziju 1991.
Bio je aktivan član nekoliko nevladinih organizacija. Od 1994. je bio
u Evropskom pokretu u Srbiji, a od 1999. predsednik tog pokreta.
Bio je kopredsednik Igmanske inicijative koja okuplja 140 organizacija
iz zemalja tzv. Dejtonskog trougla. Igmanska inicijativa je začetnik
projekta "mini-šengena", čija je osnovna ideja da se na teritoriji
Jugoistočne Evrope uspostave odnosi slični onima koji postoje u EU,
pre svega po pitanju bezviznih režima.
Bio je u grupi od 38 intelektualaca antiratnih aktivista iz tadašnje
SR Jugoslavije, okupljenih u toj inicijativi, koji su u aprilu 1995,
preko Madjarske i Hrvatske, prešavši planinu Igman, stigli do
Sarajeva pod opsadom. Učesnici tog putovanja ostvarili su nameru da
podrže Sarajlije i da prisustvuju sednici Srpskog gradjanskog veća u
Sarajevu.
Kovačević je bio i funkcioner Civilnog (srpsko-albanskog) dijaloga;
predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope -
PHILIA, koja je osnovana u junu 2005. godine u Zagrebu. Predavao je na
diplomatskim akademijama u Beogradu i Podgorici.
Bio je predsednik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih
poslova koji je formiran 6. septembra 2007. na inicijativu šefa
srpske diplomatije Vuka Jeremića.
Dobitnik je međunarodne nagrade "Haas International Award" (2000.
godine).
Autor je knjiga "Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji", "SAD i
jugoslovenska kriza", "Srbija i svet: izmedju arogancije i
poniznosti", "Medjunarodno pregovaranje" i "Amerika i raspad
Jugoslavije", kao i tri rečnika na kojima je radio 14 godina:
"Srpsko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka", "Englesko-srpski
frazeološki rečnik" i "Srpsko-engleski frazeološki rečnika".
Govorio je engleski, francuski i ruski jezik. Iza sebe je ostavio
kćerku Jelenu i sina Radovana.