LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
Živimo u vremenu skandala
Intervju: Mirjana Karanović, glumica
05.09.2009. 05:00
Mirjana Karanović
Mirjana Karanović, umetnica kojoj karakter ne dozvoljava kompromise, a glumački talenat od njen čini jednu od udarnih igala eks-YU kinematografije, našla se u ulozi Olge u filmu „Tamo i ovde” reditelja Darka Lungulova. Film je do sada dobio brojne nagrade širom sveta, među kojima je nagrada „Tribeca” u Njujorku, a kod nas će premijerno biti prikazan 9. septembra u Tržnom centru „Ušće”, a glumica za „Blic” priča o svojoj ulozi, značaju filma, problemima o kojima ovo ostvarenje govori…
- Svi želimo da ta poseta filma, bez obzira na to što je kod nas bioskop u krizi, bude dobra. To je možda najviše što svi želimo. Ovo nije film nekih velikih uzbuđenja, atrakcije, hita, senzacije, on je nekako tih i nežan. Znate, živimo u vremenu kada pažnju mogu da ti drže samo skandali, incidentni i na tome se prilično insistira u svim vestima. Takvu stvarnost ljudi prihvataju, to je vreme u kojem živimo. Nažalost - priča Mirjana Karanović za „Blic”.
Kada ste pročitali scenario, odgledali prvi put film, kakvu emociju ste doživeli?
- Dopala mi se priča. Dopala mi se ideja filma da samo mesto na kojem živimo nije dovoljno za sreću. Kada sam bila mlađa nekoliko puta sam bila u Njujorku. Tada sam mislila da je dovoljno da živiš tamo pa da budeš srećan. Ali bila sam jako mlada i mislila sam da spoljašnje stvari određuju život. Međutim, kao što su to i junaci filma Olga i Robert shvatili, mi sebe pronalazimo u odnosu na ljude koji nas okružuju, a ne u odnosu na neko geografsko područje.
Film je topla ljudska priča koju je, čini se, razumela publika širom sveta. Da li nama nedostaje ta toplina?
- Mislim da topline ima i da ona nikada ne može da nestane, to zavisi od ljudi, od njihovog ličnog odnosa prema životu. Znate, ima ljudi koji su optimisti uvek lepo raspoloženi čak i kad im ne ide baš najbolje u životu, a ima ljudi koji žive u raskoši, a nisu srećni. Ništa nije zauvek, ni sreća ni nesreća, sve je gore-dole. Promene su ono što čini dinamiku života i ljudskog društva. Sada nije baš najbolje, ali to ne znači da će tako zauvek ostati.
Film je već doživeo veliki uspeh, dobio brojne nagrade. Da li ovaj film može da promeni mišljenje o nama?
- Verujem da hoće. Predrasude su veoma raširene i postoje svuda. I mi imamo predrasude o drugima. Dešavalo se da mi neka knjiga, film ili televizijska emisija otvori oči i da upoznam neku zemlju na potpuno drugačiji način nego što sam zamišljala. Tako da mislim da ovaj film može da kaže nešto novo i drugačije o nama.
Radnja filma prati odlazak mladog čoveka u inostranstvo koji traži sreću. Šta naše ljude tera na to?
- Ljude na to vuku najrazličitiji motivi, od nezadovoljstva pa do nemaštine, ili jednostavno su to osobe koji žele da se upuste u utakmicu sa životom. Ali i tamo gde se ode ne čeka te nikakav odbor za doček. Nema dobrodošlice. Samo težak rad i mnogo žrtvovanja. U filmu Olgin sin Branko (Bane Trifunović) pokušava da izgradi svoj život u Americi i radi poslove koje ovde, sigurna sam, nikad ne bi radio.
Dakle, sama poruka filma jeste da je sreća u ljudima koji nas okružuju.
- Da. Ne treba da odete u Njujork, ne treba da živite na Dedinju u nekoj luksuznoj kući da biste bili srećni. Ali ako nemate ljude oko sebe koje volite, na koje možete da se oslonite, prave prijatelje, onda nikakvo bogatstvo ne može da vam obezbedi tu satisfakciju. Neka stabilnost, neka harmonija, to je sreća, sve je od ljudi koji su oko vas.
Kakav je vaš lik, kakva je Olga?
- Ona je razvedena, samostalna žena u godinama. Ima svoj stil, svoj ritam, čini mi se da se negde pomirila sa onim što ima i nema. U takvoj situaciji se pojavljuje muškarac u njenom životu koji na neki način protrese taj svet i natera da je da se ponovo vrati u mladost.
Šta je za nju značila ta ljubav?
- To nije neka neobuzdana strast, nije nekakva fatalna veza. To je susret ljudi koji nekako pristaju jedno uz drugo, uklapaju se, kompatibilni su. Oni to osećaju bez mnogo reči i nekih taktika i priprema. Mislim da njihova veza govori o tome da u nekim godinama nemate potrebe da taktizirate sa ljudima, kao u mlađim godinama kada igrate igre i pravite loše procene. Oni imaju slobodu, imaju šansu za budućnost ma kakva ona bila. Priča nam ostavlja otvoren kraj i pitam se da li Darko ima plan za nastavak. (smeh)
Šta su vama vaše ljubavi značile, u kakvom su vam sećanju ostale?
- Mnogi su mi ostali u lepom, ali ima i onih ne bih volela da sretnem. Sve zavisi kakvi su ljudi i na koji način ih upoznaš. Kada čovek započinje vezu, bilo ljubavnu ili prijateljsku, on sebe pokazuje u najboljem svetlu, a trudi se da u tom drugom vidi najbolje. Kako prolazi vreme, tako se ljudi bolje upoznaju. Onda se odlučujemo da li pristajemo i na loše stvari ili odlazimo.
O Dejvidu
Kakav je utisak na vas ostavio Dejvid Tornton?
- On je veoma prijatan partner. U radu na scenama imala sam punu podršku, osećala sam se sigurno. Imponovao mi je i kao muškarac i kao glumac. Mislim da je Dejvidu ovaj film mnogo značio. Došao je u Srbiju da igra u niskobudžetnom filmu, onda je taj film pobedio na festivalu u Njujorku. Na neki način ovaj film ga je dokazao kao glumca.
Prestala sam da izlazim
Slobodno vreme naša uspešna glumica provodi sa prijateljima.
- Prestala sam da izlazim. Pre šest godina sam prestala da pušim, a kod nas se noćni izlasci svode na zadimljene prostorije. Uglavnom više ne izlazim. Idem na Adu, malo trčim, vozim rolere, čitam. Viđam se sa prijateljima, živim povučeno.
Izvor: Blic
Intervju: Mirjana Karanović, glumica
05.09.2009. 05:00
Mirjana Karanović
Mirjana Karanović, umetnica kojoj karakter ne dozvoljava kompromise, a glumački talenat od njen čini jednu od udarnih igala eks-YU kinematografije, našla se u ulozi Olge u filmu „Tamo i ovde” reditelja Darka Lungulova. Film je do sada dobio brojne nagrade širom sveta, među kojima je nagrada „Tribeca” u Njujorku, a kod nas će premijerno biti prikazan 9. septembra u Tržnom centru „Ušće”, a glumica za „Blic” priča o svojoj ulozi, značaju filma, problemima o kojima ovo ostvarenje govori…
- Svi želimo da ta poseta filma, bez obzira na to što je kod nas bioskop u krizi, bude dobra. To je možda najviše što svi želimo. Ovo nije film nekih velikih uzbuđenja, atrakcije, hita, senzacije, on je nekako tih i nežan. Znate, živimo u vremenu kada pažnju mogu da ti drže samo skandali, incidentni i na tome se prilično insistira u svim vestima. Takvu stvarnost ljudi prihvataju, to je vreme u kojem živimo. Nažalost - priča Mirjana Karanović za „Blic”.
Kada ste pročitali scenario, odgledali prvi put film, kakvu emociju ste doživeli?
- Dopala mi se priča. Dopala mi se ideja filma da samo mesto na kojem živimo nije dovoljno za sreću. Kada sam bila mlađa nekoliko puta sam bila u Njujorku. Tada sam mislila da je dovoljno da živiš tamo pa da budeš srećan. Ali bila sam jako mlada i mislila sam da spoljašnje stvari određuju život. Međutim, kao što su to i junaci filma Olga i Robert shvatili, mi sebe pronalazimo u odnosu na ljude koji nas okružuju, a ne u odnosu na neko geografsko područje.
Film je topla ljudska priča koju je, čini se, razumela publika širom sveta. Da li nama nedostaje ta toplina?
- Mislim da topline ima i da ona nikada ne može da nestane, to zavisi od ljudi, od njihovog ličnog odnosa prema životu. Znate, ima ljudi koji su optimisti uvek lepo raspoloženi čak i kad im ne ide baš najbolje u životu, a ima ljudi koji žive u raskoši, a nisu srećni. Ništa nije zauvek, ni sreća ni nesreća, sve je gore-dole. Promene su ono što čini dinamiku života i ljudskog društva. Sada nije baš najbolje, ali to ne znači da će tako zauvek ostati.
Film je već doživeo veliki uspeh, dobio brojne nagrade. Da li ovaj film može da promeni mišljenje o nama?
- Verujem da hoće. Predrasude su veoma raširene i postoje svuda. I mi imamo predrasude o drugima. Dešavalo se da mi neka knjiga, film ili televizijska emisija otvori oči i da upoznam neku zemlju na potpuno drugačiji način nego što sam zamišljala. Tako da mislim da ovaj film može da kaže nešto novo i drugačije o nama.
Radnja filma prati odlazak mladog čoveka u inostranstvo koji traži sreću. Šta naše ljude tera na to?
- Ljude na to vuku najrazličitiji motivi, od nezadovoljstva pa do nemaštine, ili jednostavno su to osobe koji žele da se upuste u utakmicu sa životom. Ali i tamo gde se ode ne čeka te nikakav odbor za doček. Nema dobrodošlice. Samo težak rad i mnogo žrtvovanja. U filmu Olgin sin Branko (Bane Trifunović) pokušava da izgradi svoj život u Americi i radi poslove koje ovde, sigurna sam, nikad ne bi radio.
Dakle, sama poruka filma jeste da je sreća u ljudima koji nas okružuju.
- Da. Ne treba da odete u Njujork, ne treba da živite na Dedinju u nekoj luksuznoj kući da biste bili srećni. Ali ako nemate ljude oko sebe koje volite, na koje možete da se oslonite, prave prijatelje, onda nikakvo bogatstvo ne može da vam obezbedi tu satisfakciju. Neka stabilnost, neka harmonija, to je sreća, sve je od ljudi koji su oko vas.
Kakav je vaš lik, kakva je Olga?
- Ona je razvedena, samostalna žena u godinama. Ima svoj stil, svoj ritam, čini mi se da se negde pomirila sa onim što ima i nema. U takvoj situaciji se pojavljuje muškarac u njenom životu koji na neki način protrese taj svet i natera da je da se ponovo vrati u mladost.
Šta je za nju značila ta ljubav?
- To nije neka neobuzdana strast, nije nekakva fatalna veza. To je susret ljudi koji nekako pristaju jedno uz drugo, uklapaju se, kompatibilni su. Oni to osećaju bez mnogo reči i nekih taktika i priprema. Mislim da njihova veza govori o tome da u nekim godinama nemate potrebe da taktizirate sa ljudima, kao u mlađim godinama kada igrate igre i pravite loše procene. Oni imaju slobodu, imaju šansu za budućnost ma kakva ona bila. Priča nam ostavlja otvoren kraj i pitam se da li Darko ima plan za nastavak. (smeh)
Šta su vama vaše ljubavi značile, u kakvom su vam sećanju ostale?
- Mnogi su mi ostali u lepom, ali ima i onih ne bih volela da sretnem. Sve zavisi kakvi su ljudi i na koji način ih upoznaš. Kada čovek započinje vezu, bilo ljubavnu ili prijateljsku, on sebe pokazuje u najboljem svetlu, a trudi se da u tom drugom vidi najbolje. Kako prolazi vreme, tako se ljudi bolje upoznaju. Onda se odlučujemo da li pristajemo i na loše stvari ili odlazimo.
O Dejvidu
Kakav je utisak na vas ostavio Dejvid Tornton?
- On je veoma prijatan partner. U radu na scenama imala sam punu podršku, osećala sam se sigurno. Imponovao mi je i kao muškarac i kao glumac. Mislim da je Dejvidu ovaj film mnogo značio. Došao je u Srbiju da igra u niskobudžetnom filmu, onda je taj film pobedio na festivalu u Njujorku. Na neki način ovaj film ga je dokazao kao glumca.
Prestala sam da izlazim
Slobodno vreme naša uspešna glumica provodi sa prijateljima.
- Prestala sam da izlazim. Pre šest godina sam prestala da pušim, a kod nas se noćni izlasci svode na zadimljene prostorije. Uglavnom više ne izlazim. Idem na Adu, malo trčim, vozim rolere, čitam. Viđam se sa prijateljima, živim povučeno.
Izvor: Blic