- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Promena klime u Srbiji
Napolju je 43 stepena, vlažnost vazduha 50 procenata, bez vetra. Do kraja dana vreme bez većih promena. I narednih dana izuzetno toplo.” Ovako bi mogla da izgleda vremenska prognoza u Srbiji jednog običnog letnjeg dana za dvadesetak godina, a razlog je rast prosečnih godišnjih temperatura vazduha koje bi u najblažem slučaju krajem 21. veka bile više za dva stepena na globalnom nivou. Međutim, prognoze su mnogo sumornije, jer ukoliko se emitovanje gasova s efektom staklene bašte i dalje nastavi ovim tempom, taj rast do kraja veka mogao bi da bude i veći od četiri stepena Celzijusa. Šta to znači?
Sumorne prognoze
– U 20. veku prosečna temperatura je porasla skoro za 0,8 stepeni Celzijusa. To je veoma zabrinjavajuće, jer je za tih 100 godina brzina porasta temperature veća nego za prethodnih 10.000 godina. To je dovelo do porasta nivoa mora usled otapanja polarnih lednika i glečera, ali i drugih promena koje se ubrzano dešavaju – kaže Danica Spasova, savetnik direktora u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije.
U najnovijem naučnom izveštaju o proceni klimatskih promena Međuvladinog panela za promenu klime iz 2007. godine, ističe se da će dalji porast emisija gasova s efektom staklene bašte uzrokovati dodatno prosečno globalno zagrevanje atmosfere.
– Zagrevanje će biti u opsegu od 1,8 do četiri stepena Celzijusa do kraja 21. veka u odnosu na prosek za period 1980-1999. godine – ističe Spasova.
Pri tome se očekuje da će porast srednje godišnje temperature u Evropi biti veći od rasta na globalnom nivou, te da će do kraja veka na našem kontinentu iznositi između 2,2 i 5,1 stepen Celzijusa.
– To je jedan od ključnih faktora koji je doprineo da se na međunarodnom nivou, u okviru novog protokola koji će 2012. zameniti Kjoto protokol, najrazvijenije zemlje sveta, sa najvećim emisijama gasova s efektom staklene bašte, obavežu na radikalna smanjenja ovih emisija kako bi se ublažile katastrofalne posledice klimatskih promena. Donošenje ovog protokola već podržavaju zemlje EU koje planiraju da do 2020. smanje emisije štetnih gasova za 20 odsto, a spremne su da smanje i za 30 odsto ukoliko se u globalnu akciju uključe i zemlje s najvećim emisijama poput SAD i Kine – kaže Spasova.
Naučnici smatraju da bi se, zbog dugog zadržavanja gasova s efektom staklene bašte u atmosferi i njihovog kumulativnog dejstva, čak i kada bi se sve štetne emisije trenutno obustavile, nastavilo dalje globalno zagrevanje koje bi do kraja veka iznosilo oko dva stepena, što je duplo više u odnosu na 20. vek.
– To je minimalni projektovani porast temperature u slučaju najpovoljnijeg scenarija, ali pošto očito nema saglasnosti da se pristupi radikalnom smanjenju emisija, zagrevanje će biti veće i po projekcijama se kreće i do četiri stepena na globalnom nivou, a za region jugoistočne Evrope bi u najnepovoljnijem slučaju mogao da iznosi i pet stepeni – objašnjava sagovornica.
U Srbiji grčka klima
Problem za naš region je smanjenje količine padavina, što je trend poslednjih 50 godina, a posebno se ispoljava leti. Dalji porast temperature vazduha i izraženo smanjenje padavina tokom leta, kao i smanjenje broja dana sa snegom, uz povećanu učestanost i intenzitet suša, olujnih nepogoda, poplava, uslova pogodnih za pojavu šumskih požara... imaće negativne posledice i na poljoprivredu, vodosnabdevanje, hidroenergetski potencijal, šumske i druge ekosisteme, zdravlje ljudi, saobraćaj....
– Klimatske promene uslovile bi i pomeranje klimatskih zona prema severnim geografskim širinama i prema većoj nadmorskoj visini. Tako bi se, prema nekim projekcijama, klimatske osobine karakteristične za područje Grčke pomerile ka severu, pa bi u našoj zemlji imali neki tip suvlje i toplije severnomediteranske klime. Promene bi nastale i u biljnom i životinjskom svetu, jer takve promene klimatskih uslova mnoge biljne i životinjske vrste ne bi podnele, a to bi uslovilo i pojavu novih bolesti i štetočina – ističe Spasova.
Jasminka Smailagić, šef Odseka za klimatske analize i prognoze u Nacionalnom centru za klimatske promene RHMZ naglašava da je povećan broj toplotnih talasa koji su sve duži i učestaliji. Bilo ih je prosečno dva do četiri godišnje, a sada ih je od četiri od šest.
Naučnici smatraju da bi do 2050. godine trebalo smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte za 50 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, kako bi se atmosferske koncentracije ovih gasova stabilizovale na nivou koji bi sprečio porast globalnih godišnjih temperatura vazduha iznad dva stepena Celzijusa. Pri tome se mora uzeti u obzir i problem kumulativnog delovanja gasova, s obzirom na to da se oni zadržavaju u atmosferi i nekoliko vekova. Iz tih razloga, ublažavanje klimatskih promena se čak i u najpovoljnijem slučaju može osetiti tek kroz nekoliko decenija.
Od suše do lavina
– Od 15 najtoplijih godina u toku poslednjih 150 godina, 13 je registrovano krajem prošlog i početkom ovog veka, što odgovara periodu kada je registrovan nagli porast antropogenih emisija gasova s efektom staklene bašte. Poslednja decenija 20. veka i 1998. godina bili su najtopliji u toku poslednjeg milenijuma – kaže Spasova.
Analiza regionalnih promena klime pokazuje da je na svim kontinentima u 20. veku zabeležen porast temperature vazduha. Porast srednje godišnje temperature vazduha iznad Evrope u toku 20. veka veći je od globalnog porasta i iznosi oko 0,85 stepeni Celzijusa.
Međutim, mi smo i dalje u pojasu umereno kontinentalne klime.
– Ukoliko do kraja veka dođe do porasta srednje godišnje temperature od dva stepena, to znači da ćemo imati manje snega, toplije zime, topla i sušna leta, veći broj nepogoda kao što su poplave i suše. To će svakako uticati i na zdravlje ljudi, kao i na drugačiji raspored flore i faune – zaključuje Jasminka Smailagić.
Kao posledica globalnih promena klime, registrovane su i promene u intenzitetu i učestalosti klimatskih ekstrema – tropskih ciklona, suša, poplava, klizišta, erozija zemljišta, olujnih nepogoda, snežnih mećava i mrazeva, jakih kiša kratkog trajanja, talasa ekstremno visokih temperatura vazduha, požara, uslova za širenje epidemija i štetočina...
– Najveće ekonomske štete u Republici Srbiji uzrokovane su sušama, poplavama, olujnim nepogodama praćenim gradom, klizištima, erozijom izazvanom bujicama, a tokom poslednjih godina sve je više toplotnih talasa i uslova za pojavu i širenje šumskih požara. Na primer, jaka suša u julu i avgustu 2007. praćena dosad najdužim registrovanim talasom ekstremno visokih temperatura u julu (od 10 do 17 dana s temperaturom vazduha od 35 do 45 stepeni Celzijusa) uzrokovala je velike materijalne štete koje su samo u sektoru poljoprivrede procenjene na oko pola milijarde američkih dolara – kaže Spasova, navodeći da je karakteristična sve češća pojava sušnih godina koje dovode do krupnih poremećaja u režimu voda i vodosnabdevanja i korišćenja voda za potrebe hidroenergije.
Prognoze
-Procenjuje se da je količina ugljen-dioksida povećana od sredine 18. veka do 2004. godine za oko 35 odsto, a izmerene vrednosti sadašnjih atmosferskih koncentracija ovog gasa veće su od bilo koje vrednosti u toku poslednjih deset i više hiljada godina.
-Dalji porast antropogenih emisija gasova s efektom staklene bašte uzrokovaće dodatno prosečno globalno zagrevanje atmosfere u opsegu od 1,8 do četiri stepena Celzijusa do kraja 21. veka u odnosu na prosek za period 1980–1999. godina, pri čemu će projektovana brzina promene temperature u 21. veku od 0,3˚C po deceniji biti veća od bilo koje brzine promene temperature u toku poslednjih 10.000 godina uslovljene prirodnim faktorima.
-Prema procenama regionalnih promena klime koje je sproveo Međuvladin panel za promenu klime (IPCC), u regionu Južne Evrope, u koji spada i Srbija, pored daljeg trenda porasta temperature vazduha, u narednom periodu se očekuje dalje smanjenje padavina praćeno smanjenjem broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem, smanjenjem vlažnosti zemljišta i raspoloživosti vodnih resursa.
-U regionu južne Evrope, već sada ranjivom na varijabilnost klime, projektovane klimatske promene će pogoršati uslove (visoke temperature i suše) i smanjiti raspoloživost vode, hidroenergetski potencijal, letnji turizam i, generalno, prinose useva. Takođe je projektovano povećanje rizika po ljudsko zdravlje usled povećanja frekvencije toplotnih talasa i šumskih požara.
-Pri scenariju delimične primene mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, prosečna godišnja temperatura vazduha u južnoj Evropi bi do kraja ovog veka porasla za tri do četiri stepena Celzijusa, a količina padavina bi se smanjila za oko 12 odsto na godišnjem nivou, odnosno za oko 24 odsto u letnjem periodu. Ukoliko se pak ne preduzmu nikakve mere, očekuje se znatno veći porast temperature vazduha, kao i veće smanjenje padavina, koje bi u letnjem periodu moglo dostići i do 50 odsto.
Uticaj na zdravlje ljudi
Promena klime uticaće na biljni i životinjski svet, ali i na ljudsko zdravlje. O tome postoje brojna istraživanja kojima se bavila se i Jasminka Smailagić. Rezultati naučnog rada su sledeći:
-Povećana smrtnost, bolesti i povrede usled toplotnih talasa, poplava, oluja, požara i suša
-Povećan rizik od smrtnosti usled vrućine (naročito za starije osobe, hronične bolesnike, vrlo mlade i socijalno izolovane ljude) zbog povećanja učestalosti toplotnih talasa i broja tropskih dana i noći
-Povećana učestalost srčanih i respiratornih bolesti zbog povećane koncentracije ozona pri tlu, koja je povezana sa promenom klime
-Povećan rizik od ozleda, infektivnih, respiratornih i kožnih bolesti zbog porasta učestalosti padavina jakog intenziteta i širenje areala prenosioca bolesti.
Manje padavina i više toplih dana
Analiza kretanja temperature vazduha na teritoriji Srbije u periodu 1950–2004. godina pokazuje da je na većem delu zabeležen rast temperature vazduha, izuzev jugoistočnog dela (područje Vranja, Leskovca i Dimitrovgrada), gde je zabeležen negativan trend temperature vazduha. Tako je, na primer, u regionu južne Evrope, kome pripada i naša zemlja, registrovano smanjenje padavina. Analiza na teritoriji Srbije u periodu 1950–2004. godina pokazuje da je najveće smanjenje godišnjih količina padavina zabeleženo u Negotinskoj Krajini, dok je na području Vojvodine smanjenje padavina bilo znatno manje. Porast godišnjih količina padavina zabeležen je pretežno u oblasti zapadne Srbije i u južnim delovima Kosova i Metohije.
– Trenutni trend je da se izuzetno hladni periodi smenjuju sa izuzetno toplim periodima i u situacijama kada srednja mesečna, sezonska i godišnja temperatura ne odstupa mnogo od prosečnih vrednosti. Sve je više tropskih (temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa) i letnjih dana (maksimalne temperature veće od 25 stepeni Celzijusa) dana, kao i tropskih noći (temperature niže od 20 stepeni Celzijusa). Smanjen je broj mraznih i ledenih dana, kao i broj dana sa snežnim pokrivačem. To se ne odnosi na planine gde su broj ledenih dana i visina snežnog pokrivača ostali u normali, što je veoma značajno za naš zimski turizam – objašnjava Jasminka Smailagić.
Autor: Vesna Marić