Agrar gubi zbog izvoza sirovina
Žitom toviti stoku, a izvoziti meso i mleko
Izvor: Blic V. Spasić | 10. 01. 2011. - 00:02h | Foto: J. Vučetić
BEOGRAD - Srbija se diči izvozom kukuruza, mada bi bolje bilo da ga koristi za ishranu svinja, junadi, krava, pa da dobije više mleka i mesa za izvoz. Ali naša vlast to ne želi da vidi, kao da se trudi da oteža poslove najvećim izvoznicima iz agrara.
Računica je jasna, hektar kukuruza može da donese bruto prihod od 800 do 1.000 evra. Taj isti hektar kukuruza može godišnje da proizvede bar 10.000 litara mleka i još 1.000 kilograma mesa. Tada je bruto vrednost prihoda tog hektara četiri do pet puta veća. Siromašne države proizvode hranu za stoku, a bogate je gaje.
- Srbija je u poslednje dve decenije izgubila industriju i postala je agrarna zemlja koja izvozi sirovine i poluproizvode. Ukoliko se isključe „Ju-Es stil“ i prerada obojenih metala u Sevojnu, ključni izvozni proizvodi iz Srbije su maline, kukuruz, pšenica, šećer... Kukuruz bi umesto da izvozimo trebalo više da koristimo kao hranu za stoku, pa da prodajemo svinjetinu i junetinu - savetuje Božo Drašković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.
Učešće agrarnog budžeta u republičkom budžetu smanjeno je u periodu 2004-2009. godine sa pet na 2,2 odsto, a u narednim godinama treba težiti da udeo bude najmanje deset odsto.
- Ove godine za poljoprivredu je planirano izdvajanje 2,7 odsto iz republičke kase, što je u odnosu na prošlogodišnjih 2,6 odsto nominalno povećanje, ali realno smanjenje, gledajući i inflaciju. Spominju se dodatna sredstva koja bi procenat trebalo da povećaju na četiri odsto, ali videćemo koliko će od toga biti obezbeđeno. To su skromna sredstva koja nemaju razvojni karakter i neefikasna su u uslovima široko postavljenih mera agrarne politike - upozorava Vojislav Stanković, iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
Kada već nema dovoljno novca, prema njegovim rečima, ono što imamo trebalo bi usmeriti u stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, u proizvodnju sa većom dodatom vrednošću koja prolazi odlično u inostranstvu.
Srpski agrar je za 11 meseci prošle godine ostvario rekordan spoljnotrgovinski suficit od 1,07 milijardi dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije (PKS). Iz Srbije je u tom periodu (od januara do novembra), izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti 1,98 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza bila 912 milijardi dolara.
Saradnik-istraživač u Privednoj komori Srbije Vojislav Stanković istakao je da je u razmeni hrane, pored rekordnog suficita, ostvaren i rekord u pokrivenosti uvoza izvozom od 217,1 odsto.
Prema njegovim rečima, u prošloj godini izvoz hrane je imao rast od 12,7, a uvoz 3,7 odsto u odnosu na 2009. Učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u ukupnom robnom izvozu Srbije bio je 22,4 odsto, a učešće uvoza samo šest procenata. Najviše je izvoženo žutog kukuruza (236,7 miliona dolara), rafiniranog šećera (162 miliona dolara), zamrznute maline roland (86,5 miliona dolara) i merkantilne pšenica u vrednosti 62,4 miliona dolara.
Potencijalni izvoz agrara
2010 3 milijarde* 2020 6 milijardi 2030 10 milijardi *u dolarima
Žitom toviti stoku, a izvoziti meso i mleko
Izvor: Blic V. Spasić | 10. 01. 2011. - 00:02h | Foto: J. Vučetić
BEOGRAD - Srbija se diči izvozom kukuruza, mada bi bolje bilo da ga koristi za ishranu svinja, junadi, krava, pa da dobije više mleka i mesa za izvoz. Ali naša vlast to ne želi da vidi, kao da se trudi da oteža poslove najvećim izvoznicima iz agrara.
Računica je jasna, hektar kukuruza može da donese bruto prihod od 800 do 1.000 evra. Taj isti hektar kukuruza može godišnje da proizvede bar 10.000 litara mleka i još 1.000 kilograma mesa. Tada je bruto vrednost prihoda tog hektara četiri do pet puta veća. Siromašne države proizvode hranu za stoku, a bogate je gaje.
- Srbija je u poslednje dve decenije izgubila industriju i postala je agrarna zemlja koja izvozi sirovine i poluproizvode. Ukoliko se isključe „Ju-Es stil“ i prerada obojenih metala u Sevojnu, ključni izvozni proizvodi iz Srbije su maline, kukuruz, pšenica, šećer... Kukuruz bi umesto da izvozimo trebalo više da koristimo kao hranu za stoku, pa da prodajemo svinjetinu i junetinu - savetuje Božo Drašković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.
Učešće agrarnog budžeta u republičkom budžetu smanjeno je u periodu 2004-2009. godine sa pet na 2,2 odsto, a u narednim godinama treba težiti da udeo bude najmanje deset odsto.
- Ove godine za poljoprivredu je planirano izdvajanje 2,7 odsto iz republičke kase, što je u odnosu na prošlogodišnjih 2,6 odsto nominalno povećanje, ali realno smanjenje, gledajući i inflaciju. Spominju se dodatna sredstva koja bi procenat trebalo da povećaju na četiri odsto, ali videćemo koliko će od toga biti obezbeđeno. To su skromna sredstva koja nemaju razvojni karakter i neefikasna su u uslovima široko postavljenih mera agrarne politike - upozorava Vojislav Stanković, iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
Kada već nema dovoljno novca, prema njegovim rečima, ono što imamo trebalo bi usmeriti u stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, u proizvodnju sa većom dodatom vrednošću koja prolazi odlično u inostranstvu.
Srpski agrar je za 11 meseci prošle godine ostvario rekordan spoljnotrgovinski suficit od 1,07 milijardi dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije (PKS). Iz Srbije je u tom periodu (od januara do novembra), izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti 1,98 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza bila 912 milijardi dolara.
Saradnik-istraživač u Privednoj komori Srbije Vojislav Stanković istakao je da je u razmeni hrane, pored rekordnog suficita, ostvaren i rekord u pokrivenosti uvoza izvozom od 217,1 odsto.
Prema njegovim rečima, u prošloj godini izvoz hrane je imao rast od 12,7, a uvoz 3,7 odsto u odnosu na 2009. Učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u ukupnom robnom izvozu Srbije bio je 22,4 odsto, a učešće uvoza samo šest procenata. Najviše je izvoženo žutog kukuruza (236,7 miliona dolara), rafiniranog šećera (162 miliona dolara), zamrznute maline roland (86,5 miliona dolara) i merkantilne pšenica u vrednosti 62,4 miliona dolara.
Potencijalni izvoz agrara
2010 3 milijarde* 2020 6 milijardi 2030 10 milijardi *u dolarima