A mi kao tolike važne i tajanstvene poslove u životu radimo da će biti katastrofa kad okriju gde kupujem novine i jel imam redovnu stolicu. Koješta. I sad panika oko novih ličnih karata. Magična reč: čip. Pa onda je trebalo da s ebudnimo i kad su uvodili jedinstveni matični broj građana. Već smo čipovani.
Pogrešno i naivno razmišljanje.
Svrha čipa koji je implantiran u nekoj osobi za krajnji cilj u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti ima potpunu kontrolu nad pojedincem.
Npr, ne budes politički istomišljenik, buniš se protiv vlasti, iskljuce ti cip i kraj. Ne mislim pri ovome na smrt, mada bi i to moglo da se izvede, već na nemogućnost normalnog života. Da budem precizniji u jednom primeru: živiš u vremenu u kojem je moguće kupovati hranu i vodu samo ako imas implantiran čip. Izađeš kroz vrata i automatski ti skida sa računa vrednost koju si utrošio za kupovinu prostim skeniranjem čipa.
"I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima,da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina."(Otkrovenje 13:15,13:18,)
Nemaš čip, ne možeš ništa da kupiš-
just simple as that.
E, sada, proces čipovanja i praćenja počeo je odavno na blaži način, kao uvod. Uzmimo na primer SIM kartice mobilnih telefona. Na osnovu lociranja signala vašeg telefona sa SIM karticom, moguće je saznati neke stvari o vašem životu, vaše navike, gde radite i gde živite, satnicu i dnevni raspored i tako dalje, a da ne pričam o presretanju (prisluškivanju) razgovora i SMS poruka.
Kreditne kartice sa čipom slična su stvar.
Što se tiče dokumenata, ja sam, kad mi se već pruža ta mogućnost, uzeo novu ličnu kartu bez čipa, dok za pasoš da opcija ne postoji. To sa čipom u dokumentima može nekome da upropasti život. Npr, ko garantuje za tačnost podataka koji su uneti u čip. Da li se može verovati osobi ili osobama u MUP-u koji rade na unošenju podataka u čip? Vlasnik dokumenta nije u mogućnosti da vidi šta je to zabeleženo o njemu unutar samog čipa. Za sada su to podaci o JMBG, adresi, imenu, prezimenu, otisku prsta i slično, dakle sasvim bezazleno i ono što se inače vidi i na dokumentu. Šta ćemo kada dođemo da stadijuma da se u čip unosi dosije. Šta ako nam je unet dosije nekog okorelog kriminalca i na osnovu toga budemo imali žestokih problema, možda i nerešivih? Dilema i pitanja je zaista mnogo.
Čipovanje u ruku već je počelo u Americi, doduše, još uvek na dobrovoljnoj osnovi, pod maskom sigurnosti i praćenja zbog navodne opasnosti od terorizma.
Ja lično, ako doživim ta vremena, nikada neću pristati da mi se ubacuje ikakav implant, šta zbog ličnih uverenja, šta zbog religioznih razloga.
Evo ga i sajt firme koja pravi čipove za implantaciju:
VeriChip
A ima puno toga i na youtube, prilikom pretraživanja pod pojmom "verichip".
Verichip (verification chip)=čip za proveravanje-verifikaciju
