- Učlanjen(a)
- 14.04.2024
- Poruka
- 6
Апсурдистички мит коjи наша матријархално оријентисана држава упорно, уз активну помоћ заинтересованих жена, пропагира међу својим робовима – мит да су појмови „жена” и „породица” практично синоними, а да је једини исправан и законит пут интеракције са женом је „стварање породице“. Али у нашем друштву породични механизам је потпуно уништен јер мушкарац нема никаква права у породици.
Жена је, у суштини, због своје урођене неодговорности и агресивности (и низа других квалитета) створење за породицу у целини, за своју децу и њиховог оца - потпуно неприкладно и, штавише, непријатељско и крајње ОПАСНО.
Жене су вођене неколико основних инстинктивних програма, међу којима су најмоћнији инстинкт сталне сексуалне провокације и пасивни избор за репродукцију „алфа мужјака” – потенцијалних вођа мајмунске трупе – и мање моћни – мајчински инстинкт, жеља за тренутним комфором и задовољењем потреба за собом и потомством, жеља за паразитизмом-проституцијом на рачун мушкараца средњег и нижег ранга, жеља за доминацијом над мушкарцима-донаторима.
Жени не треба никаква породица – ни на инстинктивном ни на свесном нивоу – жени треба:
1. Затрудњети од носиоца најодвратнијег генетског смећа по људским стандардима (алфа-мушкарци);
2. Наћи донора за паразитирање.
Психолог Роберт Џонсон је у својој књизи „Она: дубоки аспекти женске психологије“ написао: „Задатак жене је да заштити не само себе, већ и свог мушкарца и породицу од опасности које долазе изнутра: расположења, ...и такозване опсесије“.
Жена лако одлази код другог мушкарца (према статистици, 70% развода се дешава на иницијативу жене) и подвргава бившег снажном и агресивном психолошком притиску, говорећи другима колико је лош и прећуткујући добре ствари које је учинио за њу . Оваквим тактичким маневром она се ослобађа целокупног терета одговорности за раскид везе, пребацујући сву кривицу на мушкарца и истовремено одржавајући своју репутацију. И све ово се дешава у позадини хормонске експлозије. Због тога велики броj мушкараца је шокирано да се њихова жена може тако драматично променити на горе у кратком временском периоду.
Ову појаву је добро описао амерички писац Чарлс Буковски у свом роману „Жене”: „Када жена иде против тебе, заборави на њу. Они могу да воле, али онда се нешто у њима окрене наопачке. И могу мирно да гледају како умиреш у јарку, ударен аутомобилом, и није им брига за тебе."
Постојање друштава и националности у времену у потпуности зависи од тога у којој мери се спроводи контрола и блокирање женског инстинктивног деструктивног понашања.
Само кроз многобројне комплексне мере (традиције, религије, закони, системи забрана, награда и казни (као пример - ислам)) могуће је од обичне просечне жене направити праву жену и мајку.
Жена је, у суштини, због своје урођене неодговорности и агресивности (и низа других квалитета) створење за породицу у целини, за своју децу и њиховог оца - потпуно неприкладно и, штавише, непријатељско и крајње ОПАСНО.
Жене су вођене неколико основних инстинктивних програма, међу којима су најмоћнији инстинкт сталне сексуалне провокације и пасивни избор за репродукцију „алфа мужјака” – потенцијалних вођа мајмунске трупе – и мање моћни – мајчински инстинкт, жеља за тренутним комфором и задовољењем потреба за собом и потомством, жеља за паразитизмом-проституцијом на рачун мушкараца средњег и нижег ранга, жеља за доминацијом над мушкарцима-донаторима.
Жени не треба никаква породица – ни на инстинктивном ни на свесном нивоу – жени треба:
1. Затрудњети од носиоца најодвратнијег генетског смећа по људским стандардима (алфа-мушкарци);
2. Наћи донора за паразитирање.
Психолог Роберт Џонсон је у својој књизи „Она: дубоки аспекти женске психологије“ написао: „Задатак жене је да заштити не само себе, већ и свог мушкарца и породицу од опасности које долазе изнутра: расположења, ...и такозване опсесије“.
Жена лако одлази код другог мушкарца (према статистици, 70% развода се дешава на иницијативу жене) и подвргава бившег снажном и агресивном психолошком притиску, говорећи другима колико је лош и прећуткујући добре ствари које је учинио за њу . Оваквим тактичким маневром она се ослобађа целокупног терета одговорности за раскид везе, пребацујући сву кривицу на мушкарца и истовремено одржавајући своју репутацију. И све ово се дешава у позадини хормонске експлозије. Због тога велики броj мушкараца је шокирано да се њихова жена може тако драматично променити на горе у кратком временском периоду.
Ову појаву је добро описао амерички писац Чарлс Буковски у свом роману „Жене”: „Када жена иде против тебе, заборави на њу. Они могу да воле, али онда се нешто у њима окрене наопачке. И могу мирно да гледају како умиреш у јарку, ударен аутомобилом, и није им брига за тебе."
Постојање друштава и националности у времену у потпуности зависи од тога у којој мери се спроводи контрола и блокирање женског инстинктивног деструктивног понашања.
Само кроз многобројне комплексне мере (традиције, религије, закони, системи забрана, награда и казни (као пример - ислам)) могуће је од обичне просечне жене направити праву жену и мајку.