Dok korupcija cveta, bolesni nemaju prava
Ženu s oboljenjima srca tri puta odbijali za invalidsku penziju
Izvor: Blic Hana Dunđerov | 15. 01. 2011. - 00:02h | Foto: N. Marković
Beograđanku Ružicu Aleksić (58) već tri godine izdražavaju sin i ćerka, jer i pored teške angine pektoris, operisane srčane valvule, preko 30 godina staža i preporuke lekara specijaliste nije dobila invalidsku penziju. Ona je samo jedna od hiljada, jer po statističkim podacima čak 97 odsto zahteva za invalidskom penzijom biva odbijeno. Od ostatka, po sumnjama policije, čak desetina jeste lažirana.
Više ne želi da ide kod lekara: Ružica Aleksić
- Najteže mi je što nemam od čega da živim, a stvarno nisam navikla da molim da mi neko da. Verujte od svih lekova koje bi trebalo da pijem kupujem samo dva osnovna i to kada se ćerka ponudi, jer ja sam već tri godine bez ikakvih primanja. Kako se sve snalazim kada dobijem napad, ne pitajte. Ni kod lekara nisam otišla već mesecima – koliko više puta da ih molim? – ogorčena je Aleksićeva.
Njena priča počela je pre sedam godina, kada je zbog zakrčenja aortne valvule, a po savetu kardiologa, morala da napusti posao u robnim kućama “Beograd” i spremi se za operaciju na Dedinju. Sa dugogodišnjom anginom pektoris, srčanom operacijom, slabim vidom i okoštavanjem vratnog dela kičme, po mišljenju svog lekara bila je više nego kandidat za invalidsku penziju.
- Te 2003. godine opersiala sam aortnu valvulu i odmah od specijaliste dobila uput za invalidsku komisiju, ubeđena da me čeka penzija. Međutim, bez ikakvog valjanog obrazloženja ja sam odbijena. Odmah sam se žalila, ali sam umesto odgovora na žalbu dobila uput da se vratim na prvostepenu komisiju sa novim uputom kardiologa – priča Ružica.
Poslušala je savet i ponovo se vratila na komsiju, da bi ponovo bila odbijena. Posle trećeg pokušaja menjala je čak i izabranog lekara, ali je i prošle godine dobijena. Od tada, ona nije posetila ni kardiologa.
- Ponadala sam se da ću, ako već nemam invalidsku, dobiti starosnu penziju jer sam punila 58 godina, ali i tu mi pomeriše granicu. A staža mi fali samo jedna godina. I tako, teško bolesna, sa 34 godine staža i 58 godina ja zavisim od sina i ćerke dok drugi za nekoliko hiljada evra kupuju penzije – ogorčena je Aleksićeva.
A ona je samo jedna od hiljada odbijenih, jer statistika pokazuje da čak 97 odsto azhetva koji stignu pred invaldisku komisiju budu odbijeni. Samo tri odsto uopšte stigne pred lekare, a od toga broja između 10 i 15 odsto je – neosnovano i, najverovatnije, lažirano. Pa, ipak, iako i PIO i nevladine organizacije i policija imaju ovakvo statistiku ni 48 sati nakon objavljivanja informacije o državnom službeniku koji je novinarima otvoreno zatražio mito u zamenu za penziju ni iz tužilaštva, ni iz policije, još nije bilo nikakve reakcije.
- Upravo zato što im je priča poznata, nikome se ne da da u nju ozbiljnije uđe, jer ova je pojava jako rasprostranjena i duboko ukorenjena i vodi do mnogih direktora, pa i ljudi na politički visokim položajima. Poznat je čitav niz imena, pre svega lekarskih, za koja se sumnja da su upleteni, kao i imena nekoliko bolnica koje važe za sedišta sređivanja dokumentacije. Da bi se ovo rešilo treba bi politička volja, a sami vidite koliko je ima – kaže za Blic sa govornik zaposlen u PIO, uz zahtev da ostane anoniman u strahu da bi ostao bez posla.
Posao završavaju rođaci i prijatelji
Posrednik sa kojim je novinar “Blica” bio na sastanku i od koga je zatraženo mito od 4.500 evra, sigurno nije jedini koji sedi u toj dražavnoj ustanovi. Najčešće to su prijatelji i rođaci lekara i drugih upletenih koji su raspoređeni na mestima na kojima se radi u direktnom kontaktu sa ljudima.
Ženu s oboljenjima srca tri puta odbijali za invalidsku penziju
Izvor: Blic Hana Dunđerov | 15. 01. 2011. - 00:02h | Foto: N. Marković
Beograđanku Ružicu Aleksić (58) već tri godine izdražavaju sin i ćerka, jer i pored teške angine pektoris, operisane srčane valvule, preko 30 godina staža i preporuke lekara specijaliste nije dobila invalidsku penziju. Ona je samo jedna od hiljada, jer po statističkim podacima čak 97 odsto zahteva za invalidskom penzijom biva odbijeno. Od ostatka, po sumnjama policije, čak desetina jeste lažirana.
Više ne želi da ide kod lekara: Ružica Aleksić
- Najteže mi je što nemam od čega da živim, a stvarno nisam navikla da molim da mi neko da. Verujte od svih lekova koje bi trebalo da pijem kupujem samo dva osnovna i to kada se ćerka ponudi, jer ja sam već tri godine bez ikakvih primanja. Kako se sve snalazim kada dobijem napad, ne pitajte. Ni kod lekara nisam otišla već mesecima – koliko više puta da ih molim? – ogorčena je Aleksićeva.
Njena priča počela je pre sedam godina, kada je zbog zakrčenja aortne valvule, a po savetu kardiologa, morala da napusti posao u robnim kućama “Beograd” i spremi se za operaciju na Dedinju. Sa dugogodišnjom anginom pektoris, srčanom operacijom, slabim vidom i okoštavanjem vratnog dela kičme, po mišljenju svog lekara bila je više nego kandidat za invalidsku penziju.
- Te 2003. godine opersiala sam aortnu valvulu i odmah od specijaliste dobila uput za invalidsku komisiju, ubeđena da me čeka penzija. Međutim, bez ikakvog valjanog obrazloženja ja sam odbijena. Odmah sam se žalila, ali sam umesto odgovora na žalbu dobila uput da se vratim na prvostepenu komisiju sa novim uputom kardiologa – priča Ružica.
Poslušala je savet i ponovo se vratila na komsiju, da bi ponovo bila odbijena. Posle trećeg pokušaja menjala je čak i izabranog lekara, ali je i prošle godine dobijena. Od tada, ona nije posetila ni kardiologa.
- Ponadala sam se da ću, ako već nemam invalidsku, dobiti starosnu penziju jer sam punila 58 godina, ali i tu mi pomeriše granicu. A staža mi fali samo jedna godina. I tako, teško bolesna, sa 34 godine staža i 58 godina ja zavisim od sina i ćerke dok drugi za nekoliko hiljada evra kupuju penzije – ogorčena je Aleksićeva.
A ona je samo jedna od hiljada odbijenih, jer statistika pokazuje da čak 97 odsto azhetva koji stignu pred invaldisku komisiju budu odbijeni. Samo tri odsto uopšte stigne pred lekare, a od toga broja između 10 i 15 odsto je – neosnovano i, najverovatnije, lažirano. Pa, ipak, iako i PIO i nevladine organizacije i policija imaju ovakvo statistiku ni 48 sati nakon objavljivanja informacije o državnom službeniku koji je novinarima otvoreno zatražio mito u zamenu za penziju ni iz tužilaštva, ni iz policije, još nije bilo nikakve reakcije.
- Upravo zato što im je priča poznata, nikome se ne da da u nju ozbiljnije uđe, jer ova je pojava jako rasprostranjena i duboko ukorenjena i vodi do mnogih direktora, pa i ljudi na politički visokim položajima. Poznat je čitav niz imena, pre svega lekarskih, za koja se sumnja da su upleteni, kao i imena nekoliko bolnica koje važe za sedišta sređivanja dokumentacije. Da bi se ovo rešilo treba bi politička volja, a sami vidite koliko je ima – kaže za Blic sa govornik zaposlen u PIO, uz zahtev da ostane anoniman u strahu da bi ostao bez posla.
Posao završavaju rođaci i prijatelji
Posrednik sa kojim je novinar “Blica” bio na sastanku i od koga je zatraženo mito od 4.500 evra, sigurno nije jedini koji sedi u toj dražavnoj ustanovi. Najčešće to su prijatelji i rođaci lekara i drugih upletenih koji su raspoređeni na mestima na kojima se radi u direktnom kontaktu sa ljudima.