Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Omiljeni par
Žensko poprsje. Primećujemo ga, divimo mu se, zamišljamo ga, želimo. Ponekad žene otkrivaju veoma malo, a mi maštamo o onome što ne vidimo. A ponekad nam žene otvore put, a mi ne možemo da poverujemo koliko nam se posrećilo. Ženske grudi su elementarna sila, snaga koju žene možda i primećuju, ali ne razumeju u potpunosti. Većina nas pri susretu s nekom ženom prvo baca pogled na njene grudi. U njih gledamo duže nego u bilo koji drugi deo tela. Grudi imaju izuzetnu moć nad nama i žene to znaju. Ali kada se sve sabere i oduzme, muškarci i žene grudi sagledavaju iz vrlo različitih perspektiva.
Tu i leži problem. Opsednuti smo željom da ih vidimo i dodirnemo, ali o grudima često ne znamo gotovo ništa iz ugla iz kojeg ih žene doživljavaju. Džeri Sajnfeld je to najbolje opisao kada je rekao: "Pogled u dekolte je kao da gledate u sunce. Ne zurite u njega. Previše je opasno". Zdrav razum, zar ne? I ima smisla. Tako je i najpristojnije ponašati se. Ako već ne možemo da se odupremo a da ne pogledamo, neku vrstu limita svakako treba postaviti. Da li ženama smetaju naši pogledi ili pažnja koju upućujemo njihovom poprsju čini da se one osećaju moćno? U svakom slučaju, neoprostivo je ponašati se neučtivo i ne održavati kontakt očima sa ženom.
Žene svakako znaju da nošenjem odeće koja ističe njihove grudi mogu izuzetno da utiču na muškarce. U tom smislu nije čudo ako stignemo do zaključka da one svoje grudi vole više nego mi. Da li se tim lukavstvom služe na dnevnoj bazi? Verovatno ne, ali je sigurno da je svaka od njih bar jednom zaigrala na tu kartu kako bi izbegla plaćanje saobraćajne kazne ili se na neki drugi način poslužila onim čime ju je obdarila priroda. Ipak, ženski prezir prema piljenju u dekolte ne može da se izbegne. Dvostruki aršini uvek postoje. Sa svih strana nas bombarduju grudima, a onda nas prozivaju što ih gledamo. Šta se može. Izazov treba prihvatiti i uživati u njemu.
Izvor: Krstarica
Žensko poprsje. Primećujemo ga, divimo mu se, zamišljamo ga, želimo. Ponekad žene otkrivaju veoma malo, a mi maštamo o onome što ne vidimo. A ponekad nam žene otvore put, a mi ne možemo da poverujemo koliko nam se posrećilo. Ženske grudi su elementarna sila, snaga koju žene možda i primećuju, ali ne razumeju u potpunosti. Većina nas pri susretu s nekom ženom prvo baca pogled na njene grudi. U njih gledamo duže nego u bilo koji drugi deo tela. Grudi imaju izuzetnu moć nad nama i žene to znaju. Ali kada se sve sabere i oduzme, muškarci i žene grudi sagledavaju iz vrlo različitih perspektiva.
Tu i leži problem. Opsednuti smo željom da ih vidimo i dodirnemo, ali o grudima često ne znamo gotovo ništa iz ugla iz kojeg ih žene doživljavaju. Džeri Sajnfeld je to najbolje opisao kada je rekao: "Pogled u dekolte je kao da gledate u sunce. Ne zurite u njega. Previše je opasno". Zdrav razum, zar ne? I ima smisla. Tako je i najpristojnije ponašati se. Ako već ne možemo da se odupremo a da ne pogledamo, neku vrstu limita svakako treba postaviti. Da li ženama smetaju naši pogledi ili pažnja koju upućujemo njihovom poprsju čini da se one osećaju moćno? U svakom slučaju, neoprostivo je ponašati se neučtivo i ne održavati kontakt očima sa ženom.
Žene svakako znaju da nošenjem odeće koja ističe njihove grudi mogu izuzetno da utiču na muškarce. U tom smislu nije čudo ako stignemo do zaključka da one svoje grudi vole više nego mi. Da li se tim lukavstvom služe na dnevnoj bazi? Verovatno ne, ali je sigurno da je svaka od njih bar jednom zaigrala na tu kartu kako bi izbegla plaćanje saobraćajne kazne ili se na neki drugi način poslužila onim čime ju je obdarila priroda. Ipak, ženski prezir prema piljenju u dekolte ne može da se izbegne. Dvostruki aršini uvek postoje. Sa svih strana nas bombarduju grudima, a onda nas prozivaju što ih gledamo. Šta se može. Izazov treba prihvatiti i uživati u njemu.
Izvor: Krstarica
