- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Žene obespravljene na tržištu rada
Sve više žena gubi poverenje u sistem i teže ostvaruje svoja prava na tržištu rada, pre svega jer poslodavci zlupotrebljavaju zakon, a država ih ne kažnjava.
U skupštini za početak sledeće godine najavljuju rad izmene Zakona o radu, a u nevladinom sektoru kao jedno od rešenja predlažu uvođenje besplatne pravne pomoći.
Jelena je zaposlena, a nema nijedan dan radnog staža. Formalno radi u privatnoj firmi, a godinu i po nije dobila ni dinar nadoknade za trudničko i porodiljsko.
Duže od godine pokušava da ostvari svoja prava. Ima bebu od osam meseci.
“Osećam se jako nemoćno. Hoću sve po zakonu, ali ja sam bez primanja, bez ikakvih prava koja se obećavaju. Ja bih da neko to reši. Ja hoću sama, ja idem, bukvalno, od vrata do vrata i niko ne zna. Prebacuju odgovornost sve jedni na druge. Ništa ja nisam tražila što druge majke nemaju prava”, kaže ona za B92.
Ono što Jelena svaki dan proživljava u najvišem zakonodavnom telu se samo konstatuje. I u odboru nadležnom za rad i u onom koji se bori protiv diskriminacije ističu da je slaba primena zakona.
“Problemi nastaju onog trenutka kada ti zakoni treba da se sprovedu, kada se ti zakoni, nažalost, krše, a mi kao parlamentarci i evo ja kao predsednik Odbora za ljudska prava, nemamo jasne precizne podatke ko krši zakon, da li je sankcionisan taj koji krši zakon. Ja se plašim, iz iskustva koje imam, iz obraćanja koja nam se poslednjih meseci javljaju kada su zaposlene žene u pitanju, da je dobar deo straha prisutan”, kaže Meho Omerović.
Osim što su nedovoljno zaštićene, zaposlene žene su često i diskriminisane. Iskustvo Inspekcije rada pokazuje i da one o tome radije ćute.
“Diskriminacija se, pre svega, vidi kod žena u smislu kada ih poslodavac pita da li su udate, kada planiraju porodicu, da li su slučajno trudne itd. To, naravno, predstavlja vrstu diskrinimacije, međutim, sama Inspekcija rada vrlo teško može da utvrdi te oblike diskriminacije zato što u najvećem broju slučajeva zaposleni ili kandidati za zasnivanje radnog odnosa se ne obraćaju Inspekciji”, ističe Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Nije dovoljno imati propise i instituciju čije procedure građani najčešće ne razumeju, smatraju u koaliciji nevladinih organizacija okupljenih oko projekta "Crno na belo". Moguće rešenje vide u konkretnoj pravnoj pomoći.
“Slažem se s tim da je potrebno napisati dopis, tužbu, žalbu i da često građanin treba da bude taj koji treba da reaguje, ali na koji način? Vi imate postupke koji traju više godina, koštaju više hiljada evra, a na kraju vi dobijete troškove ukoliko dobijete spor, ali treba izdržati nekoliko godina bez da vi imate ikakvih resursa. Znači da li mi imamo efikasan sistem besplatne pravne pomoći, to je pitanje koje treba da postavimo”, kaže Anđelka Marković iz Koalicije "Crno na belo”.
Jelena je od nadležnih dobila preporuku da poslodavca tuži ili da se obrati Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala. Njen poslodavac i dalje radi.
Izvor:
B92.net
Sve više žena gubi poverenje u sistem i teže ostvaruje svoja prava na tržištu rada, pre svega jer poslodavci zlupotrebljavaju zakon, a država ih ne kažnjava.
U skupštini za početak sledeće godine najavljuju rad izmene Zakona o radu, a u nevladinom sektoru kao jedno od rešenja predlažu uvođenje besplatne pravne pomoći.
Jelena je zaposlena, a nema nijedan dan radnog staža. Formalno radi u privatnoj firmi, a godinu i po nije dobila ni dinar nadoknade za trudničko i porodiljsko.
Duže od godine pokušava da ostvari svoja prava. Ima bebu od osam meseci.
“Osećam se jako nemoćno. Hoću sve po zakonu, ali ja sam bez primanja, bez ikakvih prava koja se obećavaju. Ja bih da neko to reši. Ja hoću sama, ja idem, bukvalno, od vrata do vrata i niko ne zna. Prebacuju odgovornost sve jedni na druge. Ništa ja nisam tražila što druge majke nemaju prava”, kaže ona za B92.
Ono što Jelena svaki dan proživljava u najvišem zakonodavnom telu se samo konstatuje. I u odboru nadležnom za rad i u onom koji se bori protiv diskriminacije ističu da je slaba primena zakona.
“Problemi nastaju onog trenutka kada ti zakoni treba da se sprovedu, kada se ti zakoni, nažalost, krše, a mi kao parlamentarci i evo ja kao predsednik Odbora za ljudska prava, nemamo jasne precizne podatke ko krši zakon, da li je sankcionisan taj koji krši zakon. Ja se plašim, iz iskustva koje imam, iz obraćanja koja nam se poslednjih meseci javljaju kada su zaposlene žene u pitanju, da je dobar deo straha prisutan”, kaže Meho Omerović.
Osim što su nedovoljno zaštićene, zaposlene žene su često i diskriminisane. Iskustvo Inspekcije rada pokazuje i da one o tome radije ćute.
“Diskriminacija se, pre svega, vidi kod žena u smislu kada ih poslodavac pita da li su udate, kada planiraju porodicu, da li su slučajno trudne itd. To, naravno, predstavlja vrstu diskrinimacije, međutim, sama Inspekcija rada vrlo teško može da utvrdi te oblike diskriminacije zato što u najvećem broju slučajeva zaposleni ili kandidati za zasnivanje radnog odnosa se ne obraćaju Inspekciji”, ističe Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Nije dovoljno imati propise i instituciju čije procedure građani najčešće ne razumeju, smatraju u koaliciji nevladinih organizacija okupljenih oko projekta "Crno na belo". Moguće rešenje vide u konkretnoj pravnoj pomoći.
“Slažem se s tim da je potrebno napisati dopis, tužbu, žalbu i da često građanin treba da bude taj koji treba da reaguje, ali na koji način? Vi imate postupke koji traju više godina, koštaju više hiljada evra, a na kraju vi dobijete troškove ukoliko dobijete spor, ali treba izdržati nekoliko godina bez da vi imate ikakvih resursa. Znači da li mi imamo efikasan sistem besplatne pravne pomoći, to je pitanje koje treba da postavimo”, kaže Anđelka Marković iz Koalicije "Crno na belo”.
Jelena je od nadležnih dobila preporuku da poslodavca tuži ili da se obrati Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala. Njen poslodavac i dalje radi.
Izvor:
B92.net