Šta je novo?

Zemljisne knige - Pojam, Znacaj i Sastav

que te vayas con el viento, como siempre
LEGEND
Učlanjen(a)
30.07.2009
Poruka
5.275
Pojam i značaj zemljišnih knjiga


Zemljišne knjige su javni registri u kojima se upisuju nepokretne stvari i stvarna prava na nepokretnostima, kao i neka obligaciona prava na ovim stvarima (npr. ugovorno pravo i pravo prekupa). Nepokretnosti imaju položaj koji se ne menja, pa je olakšana evidencija.
U zemljišnu knjigu upisuju se dve vrste nepokretnosti: zemljišta i zgrade.
Zemljišne knjige su javne knjige i podaci koji se u njih upisuju dostupni su svima.
Načela zemljišno-knjižnog prava:
1. načelo upisa (formalno načelo) – stvarna prava sa nepokretnstima mogu se steći samo upisom u ZK, predstavlja način pribavljanja stvarnih prava na nepokretnsotima. Upis prava svojine u ZK ima konstitutivno dejstvo – uknjižba predstavlja trenutak kad kupac stiče pravo svojine, sve što je do upisa preduzeto predstavlja samo pripremu. Stvarna prava se stiči i prestaju upisom u ZK.
2. načelo javnosti – ZK su javne knjige, njihova sadrživa je dostupna svima. Svako može tražiti da pogleda bilo koji ZK uložak i zahtevati da mu se izda pismeni izvod iz zemljižnih knjiga. Pravo razgledanja se odnosi na glavnu knjigu i na zbirku isprava i na pomoćne knjige.
3. načelo pouzdanja u zemljišne knjige – da je sadržina ZK verodostojna, a to znači istinita i potpuna.
4. načelo legaliteta – označava da ZK sud ispituje po službenoj dužnosti da li su ispunjeni predviđeni uslovi za upis. Sud ocenjuje formalne uslove za upis u ZK. Ne ocenjuje pravosnažnost pravnog posla koji služi kao pravni osnov za upis.
5. načelo prvenstva (prioriteta) – raniji upis uživa prvenstvo u odnosu na docniji.
 
que te vayas con el viento, como siempre
LEGEND
Učlanjen(a)
30.07.2009
Poruka
5.275
Pojam, Znacaj i Sastav zemljišnih knjiga

Pojam, Znacaj i Sastav zemljišnih knjiga

Zemljišna knjiga se sastoji iz:
1) glavne knjige;
2) zbirke isprava;
3) zbirke katastarskih planova;
4) registra;
5) pomoćne evidencije.
U glavnu knjigu se upisuju zemljišta i zgrade i prava na nepokretnostima. Glavna knjiga se sastoji od zemljišno-knjižnih uložaka. Svaki od njih ima svoj redni broj. Zemljišno-knjižni uložak se vodi za jedno zemljišno-knjižno telo. Glavna knjiga obuhvata zemljišta u jednoj katastarskoj opštini. Postoji onoliko glavnih knjiga koliko ima katastarskih opština.
Zemljišno-knjižni uložak je sastavni deo glavne zemljišne knjige. Zemljišno-knjižni uložak ima tri lista:
1) popisni list (list A, posedovnica) – obuhvata dva odeljka. U prvi odeljak upisuje se zemljišno-knjižno telo sa sastavnim delovima (katastarskim parcelama) ako ih ima. Ako se zemljišno-knjižno telo sastoji od više katastarskih parcela one se upisuju jedna ispod druge. Za svaku parcelu upisuje se broj pod kojim se ona vodi u katastarskom planu, zatim se upisuje oznaka nepokretnosti i površina u hektarima, arima i kvadratnim metrima, kao i eventualne primedbe. Drugi odeljak popisnog lista predviđen je za upis stvarnih prava.
2) vlasnički list (list B, vlastovnica) – u vlasnički list se upisuje ime sopstvenika i pravni osnov pribavljanja prava svojine (ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o razmeni, testament, sudska odluka, rešenje upravnog organa itd.). Upisuju se i ograničenja u pogledu upravljanja ili raspolaganja zemljišno-knjižnim telom koja su vezana za ličnost sopstvenika (npr. maloletnost, oduzimanje poslovne sposobnosti itd.). Upisuju se ograničenja u pogledu raspolaganja zemljišno-knjižnim telom koaj se odnosi na ličnost sopstvenika nepokretnosti (npr. da je sopstvenik maloletan). On ograničenja u raspolaganju ZK telom koja se odnose na bilo kog sopstvenika upisane nepokretnosti upisuju se u teretni list, a u vlasnički list se unosi napomena da posoji ovakvo ograničenje.
3) teretni list (list V po azbučnom redu, list C po abecedi, teretovnica) – upisuju se stvarna prava i druga zemljišno-knjižna prava koja opterećuju ZK telo, ograničenja u raspolaganju koja pogađaju svakog sopstvenika nepokretnosti i sve zabrane i otuđenja i opterećenja. U teretni list se unose hipoteka i nathipoteka, lične službenosti, stvarne službenosti, realni tereti, pravo preče kupovine, pravo otkupa i pravo zakupa. Teretni list je namenjen obaveštenju kupca o tome koje sve obaveze, ograničenja i terete ima sadašnji sopstvenik nepokretnosti, jer će to pogađati njega ako pribavi pravo svojine. Zabrane otuđenja i opterećenja upisuju se u teretni list, a samo se napominju (čine vidljivim) u vlasničkom listu.
Zbirka isprava je skup isprava na osnovu kojih se vrše upisi u glavnu knjigu. Za svaki upis potrebno je podneti određene isprave. Zbirka isprava može samo objašnjavati nedovonjno jesne upise.
Zbirka katastarskih planova – je deo zemljišne knjige. Katastar zemljišta i zemljišne knjige treba stalno da budu u saglasnosti. Sve promene u pogledu ZK tela, podaci o objektima na zemljištu i predstavljanja u planovima sprovode se i u katastru i u zemljišnim knjigama.
Registri – su pomoćne knjige koje omogućavaju lakše i brže snalaženje u glavnoj knjizi. Postoje:
* stvarni registar – predstavlja popis katastarskih parcela u jednoj katastarskoj opštini.
* imenik – prestavlja azbučni (abecedni) spisak sopstvenika i drugih titulara zemljišno-knjižnog prava (hipotekarni poverioci, plodouživaoci, titulari prava stvarne službenosti).
Pomoćna evidencija: dnevnik ZK pismena – u dnevnik se upisuje prema rednombroju dan kad je ZK pismeno stiglo prijemnoj kancelariji sa beleškom o prijemu, ime stranke ili naziv organa ili organizacije koji su uputili pismeno, oznaka zemljišta, dan sudskog rešenja i dan kad je izvršen upis u zemljišne knjige, lica koja treba obavestiti o upisu itd.
 
Top