Šta je novo?

Zemlja se brani i u sajber-prostoru

Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
Zemlja se brani i u sajber-prostoru











Izvor:
B92.net









U vremenu kada je društvo zavisno od računarskih mreža, "ratovanje" se može voditi i drugim sredstvima – računarskom tehnologijom.

Pešadija, artiljerija, automatske puške, tenkovi, avioni, atomske bombe sve to jeviđeno u ratovima dvadesetog veka.
Međutim, kakva su pravila sajber-ratovanja i ima li ih uopšte, priča major Dragan Mladenović iz Garde Vojske Srbije, čiji je magistarski rad „Međunarodni aspekt sajber-ratovanja” odbranjen najvišom ocenom na Fakultetu organizacionih nauka, a zatim nagrađen od Privredne komore Beograda.


7730046764f8218d165bdf428668295_368x281.jpg



"Ovaj rad zapravo je presek moje dve ljubavi – vojske i računara. On je i rezultat težnje da se tema sajber-ratovanja objasni na naučni način. Najčešće se misli da je reč o slanju virusa i da se sajber-ratovanje vodi na internetu. Međutim, to nije tačno, reč je osajber-prostoru,u koji spadaju i zasebne informacione mreže vojske, privrede, finansijskih ustanova, gradske infrastrukture i servisa poput bankomata, bus plus kartica, čipova za zaštitu robe. Skoro polovina interneta nije dostupna očima javnosti i pretraživačima, a nijedan ozbiljan informacioni sistem nije umrežen na javne mreže," objašnjava major Mladenović.

Ovakav način ratovanja u suštini je najbliži obaveštajnom radu, a prema sredstvima i metodama koje koristi sličan je sajber-špijunaži, kriminalu i terorizmu. Ipak, razlikuje se po tome što u sajber-ratovanju postoji akt agresije jednog međunarodnog subjekta na drugi. S obzirom na to da neprijatelji u ovom slučaju lako mogu da sakriju identitet i poreklo napada, teško je odgovoriti na pitanja ko je, kada i odakle izveo napad.

"Delovanje u sajber-prostoru zahteva da se odbace sve uobičajene pretpostavke vezane za vreme i prostor, jer ti napadi mogu da se izvedu s bilo kog dela planete, čak istovremeno s različitih mesta. Napadača pokušava da otkrije sajber-forenzika, ali najčešće uspeva da spozna samo njegove obrise," objašnjava major Mladenović i dodaje da ono podleže opštim principima prava oružanih sukoba.

Da je reč o budućnosti ratovanja govori i podatak da su softveri za nove borbene sisteme sve komplikovaniji. Na primer, razvoj američkog višenamenskog borbenog aviona „F-35”, već nekoliko godina kasni, velikim delom i zbog softvera. S obzirom na to da je reč o oko deset miliona kodnih linija, pretpostavlja se da se među njima nalaze propusti koje mogu iskoristiti „sajber-ratnici”. Takođe, statistika pokazuje da mnoge države sveta sve više upotrebljavaju bespilotne letelice, a čak postoje i procene da će za nekoliko decenija ratovati roboti. Kako veliki deo hardvera i softvera proizvode privatne kompanije u stranim zemljama, smatra se da je to put kako bi protivnici izmenili proizvode i namerno stvorili slabe tačke.

"Tako je Amerika stopirala kupovinu dela računarskih proizvoda kompanije IBM, kada su počeli da ih proizvode u inostranstvu, a indijska vlada je tražila od svih mobilnih operatera da ne koriste SIM kartice mobilnih aparata, koje nisu proizvedene u njihovoj zemlji. Sajber-ratovanje može izazvati ogromnu fizičku štetu. Recimo, računarski virus „staksnet”, otkriven 2010. godine, zarazio je centrifuge iranskog nuklearnog postrojenja i doveo do njihovog ozbiljnog oštećenja," priča major Mladenović.
Slabosti sistema u Srbiji

S obzirom na to da smo svedoci sve češćih hakerskih upada na sajtove državnih institucija Srbije, na pitanje kolika je to pretnja za bezbednost, major odgovara:

„Nemogućnost da se pristupi nekom sajtu kraće vreme nije opasno, ali to je znak da postoje slabosti u sistemu koje se moraju otkloniti da bi se izbegli ozbiljniji napadi u budućnosti. Srbija mora da razmišlja o razvijanju kapaciteta koji bi mogli da nas štite od sajber-napada. Tu nije najvažnija tehnologija, već znanje koje i te kako imamo.”

 
Top