UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 24.03.2015
- Poruka
- 5.407
Zemlja je bila jedna od prvih nastanjivih planeta u univerzumu
Do nastanka venzemaljskih civilizacija najverovatnije će doći u budućnosti koja će biti toliko daleka da njihovi pripadnici neće imati ideju kako je sve počelo, smatraju naučnici.
IZVOR:B92
Foto: Thinkstock
Zemlja je bila jedna od prvih 8 odsto planeta u univerzumu sa uslovima pogodnim za stvaranje života (ili nastanjivanje na nju) u periodu formiranja Sunčevog sistema, pokazalo je najnovije istraživanje. Do ovog zaključka naučnici su došli analizirajući podatke sa teleskopa Habl i Kepler.
Ljudska rasa nastala je dovoljno rano da, zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, ima mogućnost sticanja uvida u početke nastanka univerzuma, dok buduće civilizacije neće imati tu privilegiju, s obzirom na to da će mnogi dokazi do tada već nestati.
Posmatranja galaksija pokazala su da su pre 10 milijardi godina zvezde nastajale veoma brzo, a u tom procesu iskorišćen je samo delić ukupne količine vodonika i helijuma u univerzumu. Danas zvezde nastaju znatno sporije, a u univerzumu se i dalje nalazi dovoljno materijala da ovaj proces nastavi da se odvija dugo vremena.
Veliki broj planeta sličnih Zemlji tek treba da nastane, ali to se neće dogoditi pre nego što Sunce sagori, za oko 6 milijardi godina.
Planete u “nastanjivim zonama” – orbitalnim putanjama na onoj udaljenosti od zvezde koja omogućava pojavljivanje vode u tečnom obliku na površini planete – najčešće su u našoj galaksiji, Mlečnom putu. Procenjuje se da ih ima oko milijardu. Ovaj broj, međutim, znatno je manji u 100 milijardi ostalih galaksija.
Do nastanka venzemaljskih civilizacija najverovatnije će doći u budućnosti koja će biti toliko daleka da njihovi pripadnici neće imati ideju kako je sve počelo, smatraju naučnici.
IZVOR:B92
Foto: Thinkstock
Zemlja je bila jedna od prvih 8 odsto planeta u univerzumu sa uslovima pogodnim za stvaranje života (ili nastanjivanje na nju) u periodu formiranja Sunčevog sistema, pokazalo je najnovije istraživanje. Do ovog zaključka naučnici su došli analizirajući podatke sa teleskopa Habl i Kepler.
Ljudska rasa nastala je dovoljno rano da, zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, ima mogućnost sticanja uvida u početke nastanka univerzuma, dok buduće civilizacije neće imati tu privilegiju, s obzirom na to da će mnogi dokazi do tada već nestati.
Posmatranja galaksija pokazala su da su pre 10 milijardi godina zvezde nastajale veoma brzo, a u tom procesu iskorišćen je samo delić ukupne količine vodonika i helijuma u univerzumu. Danas zvezde nastaju znatno sporije, a u univerzumu se i dalje nalazi dovoljno materijala da ovaj proces nastavi da se odvija dugo vremena.
Veliki broj planeta sličnih Zemlji tek treba da nastane, ali to se neće dogoditi pre nego što Sunce sagori, za oko 6 milijardi godina.
Planete u “nastanjivim zonama” – orbitalnim putanjama na onoj udaljenosti od zvezde koja omogućava pojavljivanje vode u tečnom obliku na površini planete – najčešće su u našoj galaksiji, Mlečnom putu. Procenjuje se da ih ima oko milijardu. Ovaj broj, međutim, znatno je manji u 100 milijardi ostalih galaksija.