- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.640
Zejtin dobar biznis
Konkurencija među proizvođačima ulja građanima će najverovatnije uštedeti 20 dinara po litru zejtina. To bi trebalo da bude epilog najnovijih prepucavanja oko cene jestivog ulja posle najave nekih proizvođača da nije opravdano da ova namirnica poskupi sa 100-110 na 145 dinara, već najviše na 125 dinara.
Posle najave Željka Mihajlovića, direktora sirovinskog sektora Fabrike za proizvodnju jestivog ulja „Banat“ iz Nove Crnje, da je objektivna cena za litar zejtina 145 dinara, na srpskom tržištu je nastao cenovni stampedo. Poskupljenje je neminovno jer je sirovina – suncokret, duplo skuplja u otkupu nego prošle godine. Međutim, da li ulje baš treba umesto 110 dinara da košta 145?
Sve je počelo od izjave Nikole Miljanića, direktora Viktorija grupe iz Novog Sada, da je cena od 145 dinara nerealna i da će njihova fabrika jestivo ulje „iskon“ tržištu ponuditi po ceni koja neće biti veća od 125 dinara. Samo dan kasnije, konkurencija – zrenjaninski Dijamant, koji je u vlasništvu hrvatskog Agrokora, Banat, iz Nove Crnje, i zemunski Invej, Predraga Rankovića Peconija, u čijim su rukama vrbaški Vital i somborsko Sunce, najavili su korekciju pre par dana najavljene cene.
Naime, Vladimir Milović, iz Dijamanta, izjavio je da ova uljara, još pravi računice.
– Pratimo kretanja na tržištu, rod i cenu suncokreta, cenu energenata i kurs dinara, i na osnovu toga ćemo odrediti novu proizvodnu cenu, koja je sada u Dijamantu 103,50 dinara – objasnio je Milović.
Njegova izjava o praćenju „kretanja na tržištu“, prema mišljenju analitičara, odnosi se na cenu koju je izneo Nikola Vujačić. Jer, kako stvari stoje, uljara Viktorija ojl ne preti praznom puškom, ima spremne zalihe i ne namerava da odustane od najavljene politike cena. Da je ovaj proizvođač ozbiljan, govori i podatak od prošle godine kada je izbacio na tržište ulje po ceni nešto većoj od 80 dinara, kada su ga svi ostali prodavali 20 ili 30 dinara skuplje. Epilog je bilo snižavanje cena kod svih na oko 80 dinara.
Najnovija računica pokazuje da sa 20 dinara ili 20 evrocenti manje poskupljenja u novčanicima građana za godinu dana ostati više oko 20 miliona evra! Godišnje potrebe su 100 miliona litara.
Uljari se stalno žale, ali više nego dobro zarađuju. U izveštaju Republičkog zavoda za razvoj od 100 najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, u samom vrhu liste nalaze se svi uljari. Otuda nije čudo što je i najveća agrarna grupacija u Srbiji Viktorija grupa pre godinu dana rešila da se oproba na tom tržištu. Osnovna ideja je bila da se nekadašnja fabrika ulja Mladost u Šidu, danas Viktoria ojl, osposobi za proizvodnju biodizela, ali napravljena je i paralelna linija jestivog ulja. To je omogućavalo da se fabrika brzo preorijentiše na zejtin, ako se proizvodnja biodizela ne bude isplatila. Upravo to se i desilo. Uz to, proučavanjem tržišta u Viktorija grupi utvrdili su da proizvođači jestivog ulja posluju s velikom profitnom marginom.
Dešavanja na tržištu zejtina, smatraju ekonomisti, predstavljaju dobar korak, jer su pre ulaska novog igrača domaće cene bile znatno iznad evropskih. Oni kao jednog od krivaca za takvo stanje navode državu, za koju kažu da „neprincipijelno štiti domaću proizvodnju suncokreta i jestivog ulja“. To, tvrde ekonomisti, pokreće kartelsku logiku. Osim u ponudi piva i još nekim sektorima, u Srbiji nema dovoljno konkurencije, pa ako je već tako bilo bi normalno da se ona „uveze“. Zato analitičari ne isključuju mogućnost da bi u Srbiji mogao da se pojavi još jedan proizvođač, jer svi postojeći beleže dobre profite.
Interesantna je i priča Milana Prostrana, predsednika Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, koji isključuje mogućnost monopolskog ponašanja i zloupotrebe tržišne pozicije proizvođača jestivog ulja.
– Imamo šest fabrika i u velikoj meri liberalizovano tržište. Pojavu novog suparnika stari proizvođači su dočekali ophrvani teškoćama. Zalihe ulja dostigle su 50.000 tona, što je blizu polovine godišnjih potreba tržišta, a nova žetva, koja se može oceniti prilično dobrom, polako se privodi kraju. Otkupne cene kreću se između 36 i 37 dinara za kilogram suncokreta i oni koji imaju zalihe prinuđeni su da znatan procenat kamata na kredite, odnosno tog troška, ugrade u cenu novoproizvedenog ulja. Novi proizvođači nisu opterećeni zalihama i drugim gubicima – objašnjava Prostran.
Kakav će biti epilog? Viktorija grupa ima najmoderniju tehnologiju, time i niže troškove, zalihe sirovina, a ne gotovih proizvoda i odličnu logistiku, a stari proizvođači tradiciju i na visokom profitu godinama stvarane obrtne fondove.
M. Laketić | 05. 09. 2010.
Konkurencija među proizvođačima ulja građanima će najverovatnije uštedeti 20 dinara po litru zejtina. To bi trebalo da bude epilog najnovijih prepucavanja oko cene jestivog ulja posle najave nekih proizvođača da nije opravdano da ova namirnica poskupi sa 100-110 na 145 dinara, već najviše na 125 dinara.
Posle najave Željka Mihajlovića, direktora sirovinskog sektora Fabrike za proizvodnju jestivog ulja „Banat“ iz Nove Crnje, da je objektivna cena za litar zejtina 145 dinara, na srpskom tržištu je nastao cenovni stampedo. Poskupljenje je neminovno jer je sirovina – suncokret, duplo skuplja u otkupu nego prošle godine. Međutim, da li ulje baš treba umesto 110 dinara da košta 145?
Sve je počelo od izjave Nikole Miljanića, direktora Viktorija grupe iz Novog Sada, da je cena od 145 dinara nerealna i da će njihova fabrika jestivo ulje „iskon“ tržištu ponuditi po ceni koja neće biti veća od 125 dinara. Samo dan kasnije, konkurencija – zrenjaninski Dijamant, koji je u vlasništvu hrvatskog Agrokora, Banat, iz Nove Crnje, i zemunski Invej, Predraga Rankovića Peconija, u čijim su rukama vrbaški Vital i somborsko Sunce, najavili su korekciju pre par dana najavljene cene.
Naime, Vladimir Milović, iz Dijamanta, izjavio je da ova uljara, još pravi računice.
– Pratimo kretanja na tržištu, rod i cenu suncokreta, cenu energenata i kurs dinara, i na osnovu toga ćemo odrediti novu proizvodnu cenu, koja je sada u Dijamantu 103,50 dinara – objasnio je Milović.
Njegova izjava o praćenju „kretanja na tržištu“, prema mišljenju analitičara, odnosi se na cenu koju je izneo Nikola Vujačić. Jer, kako stvari stoje, uljara Viktorija ojl ne preti praznom puškom, ima spremne zalihe i ne namerava da odustane od najavljene politike cena. Da je ovaj proizvođač ozbiljan, govori i podatak od prošle godine kada je izbacio na tržište ulje po ceni nešto većoj od 80 dinara, kada su ga svi ostali prodavali 20 ili 30 dinara skuplje. Epilog je bilo snižavanje cena kod svih na oko 80 dinara.
Najnovija računica pokazuje da sa 20 dinara ili 20 evrocenti manje poskupljenja u novčanicima građana za godinu dana ostati više oko 20 miliona evra! Godišnje potrebe su 100 miliona litara.
Uljari se stalno žale, ali više nego dobro zarađuju. U izveštaju Republičkog zavoda za razvoj od 100 najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, u samom vrhu liste nalaze se svi uljari. Otuda nije čudo što je i najveća agrarna grupacija u Srbiji Viktorija grupa pre godinu dana rešila da se oproba na tom tržištu. Osnovna ideja je bila da se nekadašnja fabrika ulja Mladost u Šidu, danas Viktoria ojl, osposobi za proizvodnju biodizela, ali napravljena je i paralelna linija jestivog ulja. To je omogućavalo da se fabrika brzo preorijentiše na zejtin, ako se proizvodnja biodizela ne bude isplatila. Upravo to se i desilo. Uz to, proučavanjem tržišta u Viktorija grupi utvrdili su da proizvođači jestivog ulja posluju s velikom profitnom marginom.
Dešavanja na tržištu zejtina, smatraju ekonomisti, predstavljaju dobar korak, jer su pre ulaska novog igrača domaće cene bile znatno iznad evropskih. Oni kao jednog od krivaca za takvo stanje navode državu, za koju kažu da „neprincipijelno štiti domaću proizvodnju suncokreta i jestivog ulja“. To, tvrde ekonomisti, pokreće kartelsku logiku. Osim u ponudi piva i još nekim sektorima, u Srbiji nema dovoljno konkurencije, pa ako je već tako bilo bi normalno da se ona „uveze“. Zato analitičari ne isključuju mogućnost da bi u Srbiji mogao da se pojavi još jedan proizvođač, jer svi postojeći beleže dobre profite.
Interesantna je i priča Milana Prostrana, predsednika Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, koji isključuje mogućnost monopolskog ponašanja i zloupotrebe tržišne pozicije proizvođača jestivog ulja.
– Imamo šest fabrika i u velikoj meri liberalizovano tržište. Pojavu novog suparnika stari proizvođači su dočekali ophrvani teškoćama. Zalihe ulja dostigle su 50.000 tona, što je blizu polovine godišnjih potreba tržišta, a nova žetva, koja se može oceniti prilično dobrom, polako se privodi kraju. Otkupne cene kreću se između 36 i 37 dinara za kilogram suncokreta i oni koji imaju zalihe prinuđeni su da znatan procenat kamata na kredite, odnosno tog troška, ugrade u cenu novoproizvedenog ulja. Novi proizvođači nisu opterećeni zalihama i drugim gubicima – objašnjava Prostran.
Kakav će biti epilog? Viktorija grupa ima najmoderniju tehnologiju, time i niže troškove, zalihe sirovina, a ne gotovih proizvoda i odličnu logistiku, a stari proizvođači tradiciju i na visokom profitu godinama stvarane obrtne fondove.
M. Laketić | 05. 09. 2010.