Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Zdravlje nije teorija
Čovek je samo onda zdrav kada uspe da ujedini duh i telo i da očuva njihovu ravnotežu. U njegovoj svesti treba da postoji isto vrednovanje za oba aspekta i potrebno je da se potrebe obaju dela uzmu u obzir pri odlukama i planiranju.
Ono što čini život celokupnim nije samo ravnopravnost duha i tela, već su tu i intuicija, osećanja i slutnje i, naravno, verovanja.
Kao što telo i duh treba da su ravnopravni, tako isto treba dovesti u ravnotežu verovanje i znanje, intuiciju i dokaze, subjektivna iskustva i objektivna saznanja.
Tako isto, ako je ishrana, koja sadrži sve moguće hranljive materije i sveže i zdrave namirnice i žitarice, skoncentrisana samo na teoriju o tome šta je potrebno telu, a duh ne uzima u obzir, svi napori biće uzaludni jer učinak na telo može biti isti kao da smo se hranili samo belim brašnom, masnoćama i slatkišima sa raznim hemijskim dodacima.
Sve je povezano
Modernoj civilizaciji čini se neverovatnom činjenica da je kosmos u nama koliko i mi u njemu i da smo mi deo njega samo ako je on deo nas. U nekima ova pomisao budi razna negativna osećanja jer odgovornost za svoje zdravlje, koju odjednom imamo, verovatno dobija neko mnogo dublje značenje i odjednom postaje sasvim lična. Na to, čini mi se, mnogi nisu spremni.
Ipak, to je našim precima bila svakodnevna potreba. Ustajalo se sa suncem, a na odmor se išlo sa prvim mrakom.
Koristile su se namirnice koje su rasle na istom podneblju, neprerađene, zrele i neprskane.
Odevalo se zavisno od toga kakvi su klimatski uslovi, a ne kakva je moda. Odmaralo se, radilo i jelo, a sve zavisno od toga kakvo je vreme, u kakvom je stanju organizam, koje je doba dana ili noći, u kom je uzrastu neko, šta se dešava u okolini, koje je godišnje doba, itd...
Organizam zna šta mu treba
Čovek se može posmatrati kao jedna velika fabrika, koja funkcioniše kako treba, jer taj prividni haos, koji vlada u organizmu dok se ugrađuju hranljive materije i izbacuju otpadi i dok umire deset miliona ćelija svake sekunde, a opet se odmah prave nove, ipak samo obavlja ono što mu centar – mozak — naredi.
On, takođe, govori organizmu koje materije da koristi i šta nedostaje. Ovo se najbolje vidi u našim željama za hranom. Da li nam se jede voće, povrće, hleb ili tofu, sve zavisi od toga šta je organizmu hitno potrebno. Ako mu to damo, odmah će se početi sa ugradnjom tih materija i telo i duh će biti zadovoljeni.
To znači da je totalno nepromišljeno ako se kaže da je jabuka zdrava i da je treba jesti što češće. Ona je zdrava samo kada su materije koje ona sadrži upravo one materije koje su potrebne našem organizmu. Potrebno je osloniti se na signale, na intuiciju i apetit, jer naše telo i duh najbolje znaju šta nam je potrebno.
Potreba i hir nisu isto
Potrebe ne treba mešati sa nezdravim apetitom koji često osećamo. Jedno je slušati organizam, a nešto sasvim drugo - udovoljavati hirovima.
Izvor: Zdrav život
Čovek je samo onda zdrav kada uspe da ujedini duh i telo i da očuva njihovu ravnotežu. U njegovoj svesti treba da postoji isto vrednovanje za oba aspekta i potrebno je da se potrebe obaju dela uzmu u obzir pri odlukama i planiranju.
Ono što čini život celokupnim nije samo ravnopravnost duha i tela, već su tu i intuicija, osećanja i slutnje i, naravno, verovanja.
Kao što telo i duh treba da su ravnopravni, tako isto treba dovesti u ravnotežu verovanje i znanje, intuiciju i dokaze, subjektivna iskustva i objektivna saznanja.
Tako isto, ako je ishrana, koja sadrži sve moguće hranljive materije i sveže i zdrave namirnice i žitarice, skoncentrisana samo na teoriju o tome šta je potrebno telu, a duh ne uzima u obzir, svi napori biće uzaludni jer učinak na telo može biti isti kao da smo se hranili samo belim brašnom, masnoćama i slatkišima sa raznim hemijskim dodacima.
Sve je povezano
Modernoj civilizaciji čini se neverovatnom činjenica da je kosmos u nama koliko i mi u njemu i da smo mi deo njega samo ako je on deo nas. U nekima ova pomisao budi razna negativna osećanja jer odgovornost za svoje zdravlje, koju odjednom imamo, verovatno dobija neko mnogo dublje značenje i odjednom postaje sasvim lična. Na to, čini mi se, mnogi nisu spremni.
Ipak, to je našim precima bila svakodnevna potreba. Ustajalo se sa suncem, a na odmor se išlo sa prvim mrakom.
Koristile su se namirnice koje su rasle na istom podneblju, neprerađene, zrele i neprskane.
Odevalo se zavisno od toga kakvi su klimatski uslovi, a ne kakva je moda. Odmaralo se, radilo i jelo, a sve zavisno od toga kakvo je vreme, u kakvom je stanju organizam, koje je doba dana ili noći, u kom je uzrastu neko, šta se dešava u okolini, koje je godišnje doba, itd...
Organizam zna šta mu treba
Čovek se može posmatrati kao jedna velika fabrika, koja funkcioniše kako treba, jer taj prividni haos, koji vlada u organizmu dok se ugrađuju hranljive materije i izbacuju otpadi i dok umire deset miliona ćelija svake sekunde, a opet se odmah prave nove, ipak samo obavlja ono što mu centar – mozak — naredi.
On, takođe, govori organizmu koje materije da koristi i šta nedostaje. Ovo se najbolje vidi u našim željama za hranom. Da li nam se jede voće, povrće, hleb ili tofu, sve zavisi od toga šta je organizmu hitno potrebno. Ako mu to damo, odmah će se početi sa ugradnjom tih materija i telo i duh će biti zadovoljeni.
To znači da je totalno nepromišljeno ako se kaže da je jabuka zdrava i da je treba jesti što češće. Ona je zdrava samo kada su materije koje ona sadrži upravo one materije koje su potrebne našem organizmu. Potrebno je osloniti se na signale, na intuiciju i apetit, jer naše telo i duh najbolje znaju šta nam je potrebno.
Potreba i hir nisu isto
Potrebe ne treba mešati sa nezdravim apetitom koji često osećamo. Jedno je slušati organizam, a nešto sasvim drugo - udovoljavati hirovima.
Izvor: Zdrav život