Zdravlje bubrega

[crvendac_011]

Promijenite 10 navika koje štete zdravlju vaših bubrega

Bubrezi su izuzetno važan organ za zdravlje cijelog tijela.

Oni pročišćavaju krv, luče hormone, apsorbiraju minerale, proizvode urin, uklanjaju toksine i neutraliziraju kiseline.
Ovaj mali parni organ dnevno pročisti čak 200 litara krvi.
Tako bubrezi, kao jedan od najvažnijih organa u tijelu, zaslužuju posebnu pažnju.
Poremećaj u radu bubrega ili njihovo djelomično oštećenje dugo može prolaziti nezapaženo.
Znanstvena istraživanja i iskustva pacijenata pokazala su da bubrezi mogu raditi i sa samo 20 posto svog kapaciteta, a da ne posumnjamo da s njima nešto nije u redu.
Stoga se o bubrežnim bolestima često govori kao o “tihim bolestima” i posebno je važno redovito voditi brigu o njihovom zdravlju.
Preventiva i pravovremeno djelovanje ovdje su od najveće pomoći.

Riješite se loših navika

Prema mišljenju stručnjaka, ovo su 10 štetnih navika koje mogu znatno utjecati na zdravlje vaših bubrega i vremenom prouzročiti ozbiljnu štetu.

1. Nedovoljan unos vode
Najvažnija zadaća vaših bubrega je filtriranje krvi i eliminacija toksina te otpadnih tvari.
Ako ne pijete dovoljno vode tijekom dana, toksini i druge otpadne tvari zadržavat će se u organizmu i nakupljati u krvi.
Oni su uzrok mnogih poremećaja, usporavaju rad bubrega i čine veliku štetu vašem organizmu.

2. Prevelik unos soli
Vašem tijelu je potreban natrij, odnosno sol da bi normalno funkcioniralo.
Zlatno pravilo kaže da ne bi trebalo konzumirati više od 5 grama soli dnevno.
No, mnogi konzumiraju znatno više soli nego što je potrebno i to dovodi do povišenog krvnog tlaka, a opterećuje i sam rad bubrega.

3. Zadržavanje mokraće
Mnogi ignoriraju nagon za odlaskom na mokrenje zato što su prezaposleni ili izbjegavaju javne toalete.
Često zadržavanje urina povećava pritisak na mokraćni mjehur i bubrege.
Rezultat toga može biti zatajenje bubrega, pojava bubrežnih kamenaca i inkontinencija.

4. Konzumacija rafiniranog šećera
Ponekad unosimo i do 10 puta više šećera od preporučene doze, čime su bubrezi na stalnom udaru.
Istraživanja su pokazala da dnevno ispijanje samo dva pića s dodanim šećerima, znatno povisuje koncentraciju proteina u mokraći.
Proteini u mokraći su pokazatelj da vaši bubrezi ne rade kako treba i ne obavljaju dobro svoju zadaću.

5. Nedostatak vitamina i minerala
Nedostatak vitamina i minerala povećat će opasnost od bubrežnih kamenaca, pa čak i od zatajenja bubrega.
Prehrana koja uključuje prirodne i cjelovite namirnice, bogata voćem i povrćem, od velike je važnosti za cjelokupno zdravlje, ali i za normalan rad bubrega.
Vitamin B6 i magnezij posebno su važni nutrijenti koji štite od pojave bubrežnih kamenaca.

6. Unos životinjskih proteina
Preveliki unos proteina, pogotovo onih iz namirnica životinjskog porijekla, značajno povećava metaboličko opterećenje na vaše bubrege.
To znači da će veći unos proteina zahtijevati i veći napor vaših bubrega, što vremenom dovodi do njihovog oštećenja ili smanjene funkcije.

7. Nedostatak sna
Svi znamo koliko su važni odmor i san.
Kroničan nedostatak sna povezan je s mnogim bolestima uključujući i bolesti bubrega.
Tijekom sna vaše tijelo obnavlja oštećene stanice bubrega, pa zato bubrezima treba osigurati dovoljno vremena, u vidu sna, da se oporave.
Preporuka je između 6 i 8 sati, svakog dana.

8. Konzumacija kave
Jednako kao i sol, kava i kofein povisuju krvni tlak i dodatno opterećuju rad bubrega.
Konzumacija kave vremenom uzrokuje znatna oštećenja bubrega.

9. Upotreba lijekova protiv bolova
Umjesto prirodnih i sigurnih lijekova, mnogi često upotrebljavaju komercijalna sredstva za ublažavanje bolova, čak i onda kada im ona nisu stvarno potrebna.
Korištenje komercijalnih lijekova protiv bolova dovodi do ozbiljnih i velikih oštećenja jetre i bubrega.
Ovi lijekovi mogu dovesti do naglog zatajenja bubrega.

10. Konzumacija alkohola
Alkohol je toksin koji bubrezi moraju preraditi i izbaciti.
U puno slučajeva konzumacija alkoholnih pića zna biti neumjerena i pretjerana što uzrokuje velika oštećenja bubrega i jetre.
Alkohol djeluje i kao diuretik koji tijelu oduzima dragocjenu vodu te tako dvostruko nepovoljno utječe na rad bubrega.

(Alternativa za Vas)

 

[crvendac_011]

Dr Naumović: I gojaznost oštećuje bubrege

Profesor dr Radomir Naumović, nefrolog, za "Novosti" o najznačajnijim merama prevencije nefroloških bolesti

U POSLEDNjE dve decenije beleži se stalni rast broja obolelih od hronične bolesti bubrega. Glavni uzroci zato su šećerna bolest i hipertenzija. Međutim, ovogodišnji Svetski dan bubrega, koji se obeležava u drugoj nedelji marta, protekao je pod sloganom "Bubrezi i gojaznost - zdravi stilovi života za zdrave bubrege". Nefrolozi širom sveta tako upozoravaju da je i višak kilograma faktor koji može da ošteti zdravlje ovih vitalnih organa.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Radomir Naumović, direktor Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da gojaznost ne samo da povećava rizik za nastanak dijabetes melitusa i hipertenzije, već ima i direktan uticaj na nastanak hronične bolesti bubrega:

- Razlog leži u tome što gojazne osobe izlažu svoje bubrege prekomernom radu, koji se ogleda u filtriranju veće količine krvi od normalne, jer su povećane metaboličke potrebe usled viška telesne mase. Ako ovaj prekomerni rad traje duži vremenski period, postoji velika verovatnoća da će nastati hronično oštećenje bubrega. Osim toga, sve je više dokaza da gojazni češće obolevaju od bubrežnih kamenaca i tumora.

* Šta je najvažnije da bi se sačuvalo zdravlje bubrega?

- Na prvom mestu to je održavanje normalnih vrednosti nivoa šećera u krvi i krvnog pritiska. Osim toga, bitno je da se rade kontrole mokraće jednom godišnje. To je svima dostupan i jeftin pregled, a pruža mnogo podataka o stanju urinarnog sistema.

* A ukoliko postoji porodična predispozicija za bolesti bubrega?

- Ukoliko postoji pozitivno porodično opterećenje, pregled urina i biohemijske analize krvi trebalo bi da se rade češće. To isto važi i za obolele od dijabetesa, jer je kontrola koncentracije albumina i proteina u urinu kod njih veoma značajan pokazatelj stanja bubrega.

* Koji životni stil najviše prija zdravlju ovih organa?

- Opšti savet je da količinu hrane treba smanjiti, a naročito ugljene hidrate jer oni vode u gojaznost. Trebalo bi biti oprezan i sa zasićenim mastima, odnosno mastima životinjskog porekla, jer one doprinose povećavanju koncentracije lošeg holesterola koji je važan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih, a samim tim i bubrežnih bolesti.

ŠTO VIŠE NAMIRNICA BILjNOG POREKLA

* DA li neke namirnice posebno štite zdravlje bubrega i koliko vode bi trebalo da se pije?

- Namirnice biljnog porekla bi trebalo da dominiraju u ishrani. Ipak, pacijenti koji su gojazni, imaju visok pritisak, bolesti srca i dijabetes moraju da potraže savet od lekara specijaliste za ishranu. Individualan pristup je veoma važan. Kada je o vodi reč, poželjno je da se pije što više, ali ne postoji univerzalno "zdrava" voda, jer sastav mineralnih voda je različit. Shodno tome trebalo bi se konsultovati sa nadležnim lekarom oko njenog izbora. To naročito važi za pacijente sa kamenom u bubregu i mokraćnim putevima.

(Novosti)