LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Zbog Koridora 11 opet se zadužujemo
[/h] Izvor: Danas
Beograd -- Radovi na delu auto-puta koridora 11, od Ljiga do Preljine, koji će graditi firma iz Azerbejdžana počinju u četvrtak.
Pri kraju su radovi na deonici od Uba do Lajkovca koji se finansiraju iz budžeta. Celokupan posao košta 308 miliona evra od kojih je 300 miliona evra obezbeđeno iz kredita vlade Azerbejdžana.
Ta država će, naime, kreditirati deonice od Ljiga do Boljkovaca, od Boljkovaca do Takova i od Takova do Preljine, po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine.
Glavni projekat koji su radili radili Saobraćajni institut CIP i Institut za puteve su završeni a složenu trasa, činiće 66 mostova, pet tunela i veliki broj regulacija rečnih korita i potoka. Za deonicu od Ljiga do Preljine u toku je postupak formiranja parcela i eksproprijacija zemljišta, dok je ta procedura za na delu trase od Takova do Preljine već počela.
Za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja na čitavoj deonici od Ljiga do Preljine izdvojeno je više od 500 miliona dinara, a do sada je isplaćen iznos od 10 miliona.
Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević ističe da je novo zaduženje Srbije od 300 miliona evra prilično veliko i da može da utiče na rast stepena zaduženosti naše zemlje.
“U ovom trenutku smo zaduženi u nivou 45 odsto BDP. Azerbejdžanski dug može da utiče na povećanje tog postotka u slučaju da bude novih zaduženja. Jedina mogućnost da taj kredit ne bude dodatno opterećenje je da stepen otplate bude veći od stepena zaduženja” , objašnjava Kovačević.
On dodaje da je veoma nezadovoljan činjenicom da će Azerbejdžanci koji su nam odobrili kredit ujedno biti i glavni izvođači radova, jer to „faktički znači da će kreditom koji su odobrili Srbiji oni povećati privredni rast svoje zemlje. Naime, efekat će biti takav kao da su nam „izvezli“ deonicu autoputa koju će uraditi“ zaključuje Milan R. Kovačević.
[/h] Izvor: Danas
Beograd -- Radovi na delu auto-puta koridora 11, od Ljiga do Preljine, koji će graditi firma iz Azerbejdžana počinju u četvrtak.
Ta država će, naime, kreditirati deonice od Ljiga do Boljkovaca, od Boljkovaca do Takova i od Takova do Preljine, po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine.
Glavni projekat koji su radili radili Saobraćajni institut CIP i Institut za puteve su završeni a složenu trasa, činiće 66 mostova, pet tunela i veliki broj regulacija rečnih korita i potoka. Za deonicu od Ljiga do Preljine u toku je postupak formiranja parcela i eksproprijacija zemljišta, dok je ta procedura za na delu trase od Takova do Preljine već počela.
Za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja na čitavoj deonici od Ljiga do Preljine izdvojeno je više od 500 miliona dinara, a do sada je isplaćen iznos od 10 miliona.
Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević ističe da je novo zaduženje Srbije od 300 miliona evra prilično veliko i da može da utiče na rast stepena zaduženosti naše zemlje.
“U ovom trenutku smo zaduženi u nivou 45 odsto BDP. Azerbejdžanski dug može da utiče na povećanje tog postotka u slučaju da bude novih zaduženja. Jedina mogućnost da taj kredit ne bude dodatno opterećenje je da stepen otplate bude veći od stepena zaduženja” , objašnjava Kovačević.
On dodaje da je veoma nezadovoljan činjenicom da će Azerbejdžanci koji su nam odobrili kredit ujedno biti i glavni izvođači radova, jer to „faktički znači da će kreditom koji su odobrili Srbiji oni povećati privredni rast svoje zemlje. Naime, efekat će biti takav kao da su nam „izvezli“ deonicu autoputa koju će uraditi“ zaključuje Milan R. Kovačević.