Zbog čega volim Srbiju?

[Rekontra]

Ideja je da ovde napišemo jedni drugima o lepotama ove zemlje, lepim mestima koje smo obišli, zanimljivim ljudima, običajima, situacijama, sećanjima, sve ono što naš veže i što volimo u Srbiji!

Dodato posle 18 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Kako je red, počeću prvi...
Volim ovu zemlju jer sam u njoj rođen, jer je moja kuća, i koliko god gledao i slušao o drugim zemljama meni je moja najlepša na svetu! Volim ljude ovde, jer su u suštini pošteni, hrabri i namučeni, gostoljubivi i veseli, tvrodglavi, često naivni...
Volim ravnicu u kojoj sam rođen, ali i predivnu prirodu, nepregledne šume i pašnjake, brda i planine, koje jednom godišnje moram da obiđem, da se odmorim i nauživam...
E sad, volim Srbiju i zbog sarme, turšije, pasulja, domaćeg sira i pršute, ćevapa i pljeskavice, bureka i gibanice...
Volim Srbiju i zbog ljudi koji su u njoj rođeni i živeli, koji su nas zadužili i nečemu naučili, zbog Svetog Save, cara Lazara, Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića, Karađorđa, Petra I Karađorđevića, Tesle i Milankovića, Jove Zmaja i Branka Radičevića, Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, Stevana Mokranjca i još mnogo dobrih i plemenitih ljudi...

 

[summer]

Re svaka čast za ovu temu :yea: i ja sam o nečem ovakvom razmišljala listajući foto galeriju...ako zanemarimo političku situaciju ova zemlja je prelepa, divimo se tamo nekim slikama iz pustinja, sa obala mora, a ne vidimo kakvu lepotu imamo ispred nosa. Jednom kad sam vozom prolazila kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru u kupeu je bila jedna Crnogorka...ustala i gleda kroz prozor nije mogla da veruje koliko zelenila...njeno oduševljenje travom...da ne poveruješ. Upoznala sam jednog dečka sa Malte...rekao mi je "on Malta you only have sun and stone" oduševljen je Srbijom. Mi verovatno neprimećujemo tu lepotu, zato što smo rođeni ovde, ali su zato svi stranci oduševljeni, što prirodom, što ljudima...nastaviću...
Evo za početak da napišem nešto malo o Ovčarsko-kablarskoj klisuri, jer živim blizu nje...
Jedna od najlepših klisura u Srbiji nalazi se na Zapadnom Moravi, nedaleko od Čačka između planina Ovčara i Kablara. Ona je usečena u planinski masiv sastavljen od škriljaca, ali ima i blage nagibe sa šumovitim zaravnima. Njenoj lepoti doprinose i dva veštačka jezera nastala posle II svetskog rata. Pod Kablarom uz reku nalazi se lekovita banja. Od ostalih krajeva Srbije ovu klisuru izdvajaju njeni mnogobrojni manastiri na levoj i desnoj obali Morave. Po njima i po samoj prirodi ceo kraj je dobio u narodu ime Srpska Sveta gora.
Retko je gde na tako malom prostoru sagrađeno toliko manastira. Sada ih ima deset i dva sveta mesta. Smatra se da su prvi manastiri izgrađeni posle Katalonske najezde 1307-1309 godine kada su stradali manastiri na Svetoj gori Atonskoj. Bežeći u dubinu Balkanskog poluostrva srpski kaluđeri su u ovoj klisuri osnovali svoje manastire. Sledeći veliki talas je usledio posle Maričke bitke, a dolaskom Turaka ovi manastiri dobijaju nove uloge, čuvara duhovnosti i identiteta Srba, ali i golih života za zbegove koji su se skrivali u klisuri, pećinama i okolo manastira.
Ovčarsko-kablarska klisura

 

[milenčica]

одлична тема! одлична!

заиста волим србију! волим је због милион разлога! пре свега србија је моја домовина или како ре рече моја кућа! нисам сигурна да ли је лепша ова равница у којој сам ја рођена или сврљишке планине где је рођен мој отац а ја проводила најлепше распусте! волим и сребрно језеро где летујемо већ које лето... а, златибор? палићко језеро? сваки кутак је леп... манастири, црква лазарица, ко ће све набројати?...
људи, таквих нема нигде! конобар на ибарској магистрали је мом детету грејао сок јер су сви били у фрижидеру а мој син је требао да попије лек!
ух, понеле ме емоције! волим србију!

 

[crvendac_011]

Možda sam danas nešto malo više emotivna, al' nateraste mi suze na oči. Hvala vam, dobri ljudi!
E to je najveći razlog zbog čega volim Srbiju, pre svega zbog ovakvih ljudi, kao što ste vi. A onda, zato što sam ovde rođena, ovde živim ceo svoj život. Volim sve ono što čini Srbiju, planine, reke, jezera, tvrđave, crkve, manastire, gostoprimstvo koje se nigde ne sreće, pogaču i so, crnu kafu sa ratlukom i malom kiselom koju još uvek služe u Šumadijskim kafanama, splavove na Dorćolu na kojima pijem jutarnju kafu nedeljom, najdraži restoran ispod Pančevačkog mosta, bacanje kamenčića u vodu na Savskom jezeru, letnje pozornice, memljive biblioteke i muzeje, barice koje preskačem dok šetam po kiši... VOLIM SVE!

 

[Rekontra]

Da, toliko lepih stvari u ovoj zemlji, a mi po navici samo gledamo šta je loše oko nas... Toliko je malih i sitnih stvari koje čine ovu zemlju lepom, ne dajte da nas svetski probisveti ubeđuju da smo loši i zli, kao narod, država... Mislim da je ovde specifican osećaj slobode, da radiš šta kod poželiš, i ljudi koji su i dalje puni neke pozitivne energije i humora, i posle svega što smo preturili preko glava... Druženje sa prijateljima bez interesa i kafica u komšiluku kad god ti se pije, i milion malih stvari koji nemaju cenu...

 

[CRAZYandLAZY]

морам ово ћирилицом...
па како да не волиш земљу у којој се на свадбама поручују тугаљиве песме а сви се веселе, на сахранама се деси да се и насмеје и запева а сви оће да крепају од туге...
земљу де се један нишлијски калфа удавијо у нишаву, баш код брзи брод, а његова жена станика и кука и рика и вика и цика :"леле удавија се!!!" а сви нишлијски мајстори иду да виду алексу а алекса "сав надуја се!"...
па како да не волиш земљу где чова у кафани плати целу туру, јер му је мерак да истресе задљу банку из џепа да га не жуља...
па како да је не волим кад после ту исту, пусту кафану, могу у било које доба ноћи да једем врућ и масан бурек.......
а да не помињем да могу да терам чамац на мотку од трстеник до малтене крушевац низ западну мораву да разбистрим главу од малигана....
па кад огладним да намажем мас на врућ леба, па туцана паприка преко и со...јаоооо
па како да не волим земљу у којој ме баш брига што сам пао у блато на тамишу а чуварка пуна караша......
па како да не волим земљу чији су кошаркаши млатили амерички дрим тим...
па како да је не волим кад видим ђурђеве ступове...
па бре како да је не волим кад пијем изворску воду на свако "ћоше"...
волим кад оћу нешто да прочитам незнам ког ћу пре мику, радовића, нушића.....
бре није што је наша ал је много лепа...
фала ти реконтра што си нас вратио у матицу.... на тло земље србије

 

[Rekontra]

Nastaviću dalje, toliko toga ima da se piše...
Volim izletište na Tisi, kad onako nedeljom odemo na kupanjac i roštilj "raspalimo", Kalemegdan u Beogradu (zoo vrt i stari ringišpil-panorama, davno beše!), Štrand u Novom Sadu, Dane vina u Karlovcima, sećam se i boemskih kafana u Valjevu, i Zaječar gde sam vojsku služio, onako miran i tih, kao da je vreme stalo, i jedno seoce podno Golije...

 

[ivanjuska]

Mika Antić.

Vojvodina

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

 

[Lapidus]

браво, реконтра за ово питање. извињавам се црвендаћу 011 јер сам на једном другом месту на сф по инерцији мислио да је мушко и у том лицу јој упутио критику, за коју сам касније на трећем месту поменуо да је незаслужена. уствари свака част свима који сте се овде овако лепо уписали. ја бих у част лепоте србије, јер тренутно нисам поетски расположен, навео речи свог некадашњег наставника физичког, који је у једном тренутку рекао, "ја музику не разумем, али је волим." тако и ја, не разумем србију баш увек и сасвим али је стварно волим.

 

[ivanjuska]

Upravo sam pogledala emisiju"Kvadratura Kruga" autora Branka Stankovica,i setila sam se ove teme na forumu.
Kada god gledam ovu emisiju,neka knedla mi stoji u grlu.
Kada covek zivi u ovoj zemlji,shvati da se moralne vrednosti sunovracuju nevidjenom brzinom.
Tim pre,ideja B.Stankovica da svoj toj deci pomogne onako kako moze je za svaku pohvalu.
Humanost svih ljudi koji se odazovu pozivu autora emisije je nesto zbog cega jos vise volim Srbiju.