LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Zbog čega Japanci slave trešnjin cvet?
U proleće kada čitav Japan procveta svuda možete videti trešnjin cvet, a ovo je tako neverovatan prizor da privlači hiljade posetilaca iz čitavog sveta, a Japanci mu pridaju gotovo religiozan značaj.
Trešnjin cvet se ne slavi samo u Japanu, već i u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Nemačkoj, Filipinima, Južnoj Koreji, Turskoj i Velikoj Britaniji.
U Vašingtonu se svakog proleća održava Nacionalni festival trešnjinog cveta krajem marta i početkom aprila, a ove godine je posebno posvećen žrtvama razornog zemljotresa u Japanu. Osim prelepog cveća ono što se priređuje u Vašingtonu je i Japanski ulični festival, gde učestvuju igrači u kimonima, taiko bubnjari, majstori borilačkih veština i veliki broj prodavaca japanske hrane.
Ovaj dvonedeljni festival je posvećen poklonu od 3000 drveta trešnje koji je gradonačelnik Tokija Jukio Ozaki darovao Vašingtonu 1912. godine. Prvi put je festival održan 1935. a do tad je trešnjin cvet već uveliko postao simbol grada.
Trešnjin cvet raste u Japanu na drvetu koji oni zovu sakura a to se odnosi na trešnju u cvatu - Prunus serrulata. Plod trešnje dolazi od druge vrste drveta - sakuranbo.
Trešnjin cvet je takođe obeležje Koreje i Kine, a u Japanu raste oko 200 vrsta sakure. „Hanami" je vekovima star običaj izleta ispod sakure u cvatu ili drveta ume, a smatra se da je počeo tokom Nara perioda (710-794) jer su se ljudi prvo divili cvetovima ume.
Međutim, tokom perioda Hejan (794-1185) sakura je privlačila sve više pažnje a hanami je postao sinonim za sakuru, a u tanka i haiku poeziji cveće znači sakura. Običaj je prvo bio vezan isključivo za carsku porodicu, ali se uskoro proširio na samuraje, a potom i na obične ljude.
Pod ovim drvećem ljudi su ručali i pili sake tokom veselih gozbi praćenih muzikom i plesom.
Cvetanje počinje u Okinavi u januaru, a potom dolazi do Kjota i Tokija krajem marta i početkom aprila, a u Hokaido nekoliko nedelja kasnije. Japanci pažljivo prate kada će cvet doći u njihov kraj i u velikom broju odlaze u parkove, posećuju sveta mesta i hramove sa porodicom i prijateljima da bi priređivali zabave u čast trešnjinog cveta. „Hanami festivali" slave lepotu sveta trešnje, a za mnoge je ovo prillika da se opuste i uživaju u divnoj prirodi.
Ispred većine japanskih škola i javnih ustanova nalazi se drveće trešnje, a pošto školska i radna godina u Honšuu počinje u aprilu, prvi dan škole ili posla se poklapa sa sezonom cvata trešnjinog cveta.
Festival šljivinog cveta
Kineski odgovor na Japanski festival koji posećuje veliko broj turista je posvećen šljivinom cvetu u Nankingu, a relativno manja gužva omogućava više vremena i prostora da se uživa u ovom cvetu. Počinje u rano proleće, a posvećen je šljivama u cvatu - 35 000, a 120 različitih vrsta, uključujući i najstariju u Kini koja se nalazi u velikom parku na Purpurnoj planini.
Uprkos tome što je počeo da 1995. godine, Nanking, glavni grad provincije Jangsu je relativno malo poznat, a nalazi se u blizini Šangaja što ga čini idealnim za odmor od gužvi u milionskom gradu.
Obeležje grada Nankinga, cvet šljive je posvećene jednom od „četiri gospodska cveta" kineske kulture, zajedno sa bambusovim drvetom, hrizantemom i orhidejom. Kako se bliži kraj zime, mali šljivini cvetovi se pomaljaju iz snega i mraza i daju snagu jalovim grančicama i pre nego što se obnove sve druge biljke. Oni su simbol ponovnog rođenja i u drevnim kineskim spisima predstavljaju prilagodljivost i istrajnost u odnosu na stalne promene i raznovrsnost.
Festival zvanično traje od kraja februara do sredine marta svake godine, a kažu da ga je najlepše posetiti od sredine marta do početka aprila, kada i drugo drveće, breskva, kruška, trešnja i osmantus počinju da cvetaju pa vazduh divno zamiriše. U blizini su spomenici pod zaštitom UNESCO-a, grobnice dinastije Ming, gde su sahranjena prva dva cara, kao i Crvena umetnička dvorana i Vrt kulture. Među šljivama je mala kapija koja vodi ka Zongsan vrtu šljive i bonsaija.
Delom istraživački centar, ovo je dom najstarijeg cveta šljive (400 godina!), kojeg nazivaju Kraljem šljivinog cveta. Iako ne izgleda baš svečano - glomazno stablo i grane ne idu baš uz relativno mali broj cvetova, Kralj ponosno nosi svoje latice. U glavnom vrtu se nalazi i Kraljica cvetova čije su latice tako tamne da izgledaju skoro kao crno mastilo.
Pored ogromnog broja šljiva, susedni Crveni paviljon je uređen deo sa paviljonima, jezercima i statuama po uzoru na više delova epskog kineskog romana „San Crvenog paviljona" koji je napisan u vreme dinastije King u Nankingu Kombinacija ružičaste i tamno ljubičaste boje i veliki broj statua prikazuje obožavane ljubavnike Lin Diju i Jia Boju su idealan prostor za fotografisanje mladih parova.
Ukoliko su vam dosadni parovi koji se ljubakaju, centralni deo vrta sa šljivama pruža zabavu za stare i mlade, a folk pevači i mini-plesne grupe izvode redovne programe.
B92
U proleće kada čitav Japan procveta svuda možete videti trešnjin cvet, a ovo je tako neverovatan prizor da privlači hiljade posetilaca iz čitavog sveta, a Japanci mu pridaju gotovo religiozan značaj.
U Vašingtonu se svakog proleća održava Nacionalni festival trešnjinog cveta krajem marta i početkom aprila, a ove godine je posebno posvećen žrtvama razornog zemljotresa u Japanu. Osim prelepog cveća ono što se priređuje u Vašingtonu je i Japanski ulični festival, gde učestvuju igrači u kimonima, taiko bubnjari, majstori borilačkih veština i veliki broj prodavaca japanske hrane.
Ovaj dvonedeljni festival je posvećen poklonu od 3000 drveta trešnje koji je gradonačelnik Tokija Jukio Ozaki darovao Vašingtonu 1912. godine. Prvi put je festival održan 1935. a do tad je trešnjin cvet već uveliko postao simbol grada.
Trešnjin cvet je takođe obeležje Koreje i Kine, a u Japanu raste oko 200 vrsta sakure. „Hanami" je vekovima star običaj izleta ispod sakure u cvatu ili drveta ume, a smatra se da je počeo tokom Nara perioda (710-794) jer su se ljudi prvo divili cvetovima ume.
Međutim, tokom perioda Hejan (794-1185) sakura je privlačila sve više pažnje a hanami je postao sinonim za sakuru, a u tanka i haiku poeziji cveće znači sakura. Običaj je prvo bio vezan isključivo za carsku porodicu, ali se uskoro proširio na samuraje, a potom i na obične ljude.
Pod ovim drvećem ljudi su ručali i pili sake tokom veselih gozbi praćenih muzikom i plesom.
Ispred većine japanskih škola i javnih ustanova nalazi se drveće trešnje, a pošto školska i radna godina u Honšuu počinje u aprilu, prvi dan škole ili posla se poklapa sa sezonom cvata trešnjinog cveta.
Kineski odgovor na Japanski festival koji posećuje veliko broj turista je posvećen šljivinom cvetu u Nankingu, a relativno manja gužva omogućava više vremena i prostora da se uživa u ovom cvetu. Počinje u rano proleće, a posvećen je šljivama u cvatu - 35 000, a 120 različitih vrsta, uključujući i najstariju u Kini koja se nalazi u velikom parku na Purpurnoj planini.
Uprkos tome što je počeo da 1995. godine, Nanking, glavni grad provincije Jangsu je relativno malo poznat, a nalazi se u blizini Šangaja što ga čini idealnim za odmor od gužvi u milionskom gradu.
Obeležje grada Nankinga, cvet šljive je posvećene jednom od „četiri gospodska cveta" kineske kulture, zajedno sa bambusovim drvetom, hrizantemom i orhidejom. Kako se bliži kraj zime, mali šljivini cvetovi se pomaljaju iz snega i mraza i daju snagu jalovim grančicama i pre nego što se obnove sve druge biljke. Oni su simbol ponovnog rođenja i u drevnim kineskim spisima predstavljaju prilagodljivost i istrajnost u odnosu na stalne promene i raznovrsnost.
Festival zvanično traje od kraja februara do sredine marta svake godine, a kažu da ga je najlepše posetiti od sredine marta do početka aprila, kada i drugo drveće, breskva, kruška, trešnja i osmantus počinju da cvetaju pa vazduh divno zamiriše. U blizini su spomenici pod zaštitom UNESCO-a, grobnice dinastije Ming, gde su sahranjena prva dva cara, kao i Crvena umetnička dvorana i Vrt kulture. Među šljivama je mala kapija koja vodi ka Zongsan vrtu šljive i bonsaija.
Delom istraživački centar, ovo je dom najstarijeg cveta šljive (400 godina!), kojeg nazivaju Kraljem šljivinog cveta. Iako ne izgleda baš svečano - glomazno stablo i grane ne idu baš uz relativno mali broj cvetova, Kralj ponosno nosi svoje latice. U glavnom vrtu se nalazi i Kraljica cvetova čije su latice tako tamne da izgledaju skoro kao crno mastilo.
Pored ogromnog broja šljiva, susedni Crveni paviljon je uređen deo sa paviljonima, jezercima i statuama po uzoru na više delova epskog kineskog romana „San Crvenog paviljona" koji je napisan u vreme dinastije King u Nankingu Kombinacija ružičaste i tamno ljubičaste boje i veliki broj statua prikazuje obožavane ljubavnike Lin Diju i Jia Boju su idealan prostor za fotografisanje mladih parova.
Ukoliko su vam dosadni parovi koji se ljubakaju, centralni deo vrta sa šljivama pruža zabavu za stare i mlade, a folk pevači i mini-plesne grupe izvode redovne programe.
B92