LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Zavisnicima lečenje umesto zatvora
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Osobe kojima policija u Beogradu pronađe drogu za ličnu upotrebu više neće nužno biti osuđivane na zatvorsku kaznu, već će biti na lečenje bolesti zavisnosti.
Primenom načela oportuniteta - kod lakših krivičnih dela za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine, tužilaštvo će odustati od krivičnog gonjenja protiv narkomanskih zavisnika, a oni će pak morati da određenu svotu novca uplate u humanitarne svrhe, a potom će biti hospitalizovani i lečeni.
Predviđeno je da to lečenje koje će pasti na teret države traje do šest meseci, a ukoliko zavisnici ne budu poštovali terapiju, krivični postupak protiv njih će biti nastavljen, a oni osuđeni u skladu sa zakonom.
Dok su državni organi puni entuzijazma da će ove mere uroditi plodom, zavisnici od teških droga znaju da to nije baš tako jednostavno u praksi, ali kažu da bi probali i prisilno odvikavanje kada bi ih organi gonjenja na to primorali.
Ovakve mere represije već se koriste i u drugim evropskim državama, u Beogradu su primenljive na osnovu Protokola o saradnji koji je prošle sedmice zaključen između Prvog osnovnog javnog tužilaštva i Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Protokol o saradnji predviđa da lica koja su upotrebljavala drogu za lične potrebe, ili koja imaju problema sa alkoholizmom, budu upućivana na obavezno lečenje, rekao je Tanjugu portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.
"To znači da će se na osobe kod kojih se pronađe droga za ličnu upotrebu, do recimo jednog grama, primeniti načelo oportuniteta, tako što će tužilaštvo odustati od krivičnog gonjenja pod uslovom da zavisnik od narkomanije ili alkoholizma uplati određenu svotu novca u humanitarne svrhe i ode na lečenje“, objasnio je Zorić.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti će izveštavati nadležnog tužioca o rezultatima koji su postignuti terapijom i u tom pravcu predlagati dalji tretman, napomenuo je Zorić.
Direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti Jasna Daragan Saveljić kazala je Tanjugu da će lekari procenjivati u svakom konkretnom slučaju da li određeno lice ima potrebe za lečenjem.
Ona je ukazala da je ta mera predviđena Protokom mnogo efikasnija nego zatvor, jer se omogućuje lečenje bolesti zavisnosti, što je, kako je istakla, mnogo korisnije nego da kažnjeni ide u zatvor.
U Specijalnoj bolnici u Drajzerovoj ulici prošle godine bilo je hospitalizovano više od 1.000 pacijenata, a više od 30.000 lečeno je u dispanzeru te ustanove.
Narkomani se, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, leče bilo grupnom bilo individualnom terapijom, manje ili više uspešno.
Zorić smatra da je saradnja sa Specijalnom bolnicom veliki uspeh tužilaštva jer će na taj način narkomani, a posebno mladi ljudi, moći da se leče upravo od onoga zbog čega su i izvršili krivično delo posedovanja droge.
"Oni će dobiti priliku da se izleče, resocijalizuju odnosno da se ponovo uključe u društvo. Smatramo da će biti delotvorna, iako je to mera ’prinudnog lečenja“, ukazao je portparol tužilaštva.
To je, prema njegovim rečima, mnogo efikasnije, nego da zavisnici idu u zatvor, i da se po odsluženju kazne od, na primer, godinu dana kada se nađu na slobodi, ponovo učine krivično delo.
Zavisnicima se, prema rečima Zorića, na ovaj način pruža mogućnost da bude izlečen i da se odreknu upotrebe droge ili alkohola, što je pre svega u njihovom interesu kako bi ponovo dobili priliku za normalan život.
Advokat Srđan Galić koji u praksi često brani klijente od optužbi za posedovanje narkotika, smatra da je represivno lečenje korisno jer će zavisnike odvratiti od ponavljanja tih istih krivičnih dela, ali i drugih sa njima povezanim.
Poznato je da zavisnici često posežu za krađama i razbojništvima ne bi li došli do novca neophodnih za kupovinu psihoaktivnih supstanci, rekao je advokat Tanjugu.
"Lečenjem koje će im država omogućiti pa makar i pod prinudom, vršiće se i vid generalne prevencije odnosno preventivnog delovanja na sprečavanju izvršenja novih - povezanih krivičnih dela sa narkomanijom“, naglasio je Galić.
Međutim, nekoliko zavisnika u razgovoru sa novinarom Tanjuga pokazalo je skeptičnost prema "prinudnom lečenju“.
"Iskreno rečeno, ne verujem da to sve vredi. Ja ne znam da se bilo ko izlečio u Drajzerovoj. To je lepo zamišljeno da bi se oni hvalili kako nešto rade, ali znam ljude koji su više puta pokušali da se ’skinu’ ali su se opet navukli“, rekao je V.B koji, ipak, kaže da bi pristao da ide na lečenje, pre nego u zatvor.
B.M. iz Beograda navodi je jednom već bio u "oportunitetu“ i da je platio kaznu od 50.000 dinara zbog posedovanja džointa.
On misli da marihuana nije droga i da ne vidi od čega bi se tačno lečio kada bi mu neko naredio terapiju.
Prema preoceduri propisanoj Protokolom za zavisnike je predviđeno da, nakon odgovarajuće odluke tužilaštva najpre dođu u bolnici i razgovaraju sa psihologom, a posle uzimanja krvi u laboratoriji kako bi se potvrdila zavisnost, sledi potpisivanje terapijskog ugovora.
Tužilaštvo bi u tom slučaju primenilo načelo oportuniteta i odložilo krivični postupak.
Sledi detoksikacija organizma zavisnika koja traje od pet do sedam dana.
Kada se organizam očisti, zavisnik narednih šest meseci uzima blokatore, kroz tablete ili transfuzijom, koje mu daje isključivo medicinski radnik.
Ukoliko se terapija uspešno sprovede, krivični postupak protiv osumnjičenog se trajno obustavlja, a pacijent sam odlučuje da li će da nastavi lečenje u toj ustanovi.
[/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Osobe kojima policija u Beogradu pronađe drogu za ličnu upotrebu više neće nužno biti osuđivane na zatvorsku kaznu, već će biti na lečenje bolesti zavisnosti.
Primenom načela oportuniteta - kod lakših krivičnih dela za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine, tužilaštvo će odustati od krivičnog gonjenja protiv narkomanskih zavisnika, a oni će pak morati da određenu svotu novca uplate u humanitarne svrhe, a potom će biti hospitalizovani i lečeni.
Predviđeno je da to lečenje koje će pasti na teret države traje do šest meseci, a ukoliko zavisnici ne budu poštovali terapiju, krivični postupak protiv njih će biti nastavljen, a oni osuđeni u skladu sa zakonom.
Dok su državni organi puni entuzijazma da će ove mere uroditi plodom, zavisnici od teških droga znaju da to nije baš tako jednostavno u praksi, ali kažu da bi probali i prisilno odvikavanje kada bi ih organi gonjenja na to primorali.
Ovakve mere represije već se koriste i u drugim evropskim državama, u Beogradu su primenljive na osnovu Protokola o saradnji koji je prošle sedmice zaključen između Prvog osnovnog javnog tužilaštva i Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Protokol o saradnji predviđa da lica koja su upotrebljavala drogu za lične potrebe, ili koja imaju problema sa alkoholizmom, budu upućivana na obavezno lečenje, rekao je Tanjugu portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.
"To znači da će se na osobe kod kojih se pronađe droga za ličnu upotrebu, do recimo jednog grama, primeniti načelo oportuniteta, tako što će tužilaštvo odustati od krivičnog gonjenja pod uslovom da zavisnik od narkomanije ili alkoholizma uplati određenu svotu novca u humanitarne svrhe i ode na lečenje“, objasnio je Zorić.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti će izveštavati nadležnog tužioca o rezultatima koji su postignuti terapijom i u tom pravcu predlagati dalji tretman, napomenuo je Zorić.
Direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti Jasna Daragan Saveljić kazala je Tanjugu da će lekari procenjivati u svakom konkretnom slučaju da li određeno lice ima potrebe za lečenjem.
Ona je ukazala da je ta mera predviđena Protokom mnogo efikasnija nego zatvor, jer se omogućuje lečenje bolesti zavisnosti, što je, kako je istakla, mnogo korisnije nego da kažnjeni ide u zatvor.
U Specijalnoj bolnici u Drajzerovoj ulici prošle godine bilo je hospitalizovano više od 1.000 pacijenata, a više od 30.000 lečeno je u dispanzeru te ustanove.
Narkomani se, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, leče bilo grupnom bilo individualnom terapijom, manje ili više uspešno.
Zorić smatra da je saradnja sa Specijalnom bolnicom veliki uspeh tužilaštva jer će na taj način narkomani, a posebno mladi ljudi, moći da se leče upravo od onoga zbog čega su i izvršili krivično delo posedovanja droge.
"Oni će dobiti priliku da se izleče, resocijalizuju odnosno da se ponovo uključe u društvo. Smatramo da će biti delotvorna, iako je to mera ’prinudnog lečenja“, ukazao je portparol tužilaštva.
To je, prema njegovim rečima, mnogo efikasnije, nego da zavisnici idu u zatvor, i da se po odsluženju kazne od, na primer, godinu dana kada se nađu na slobodi, ponovo učine krivično delo.
Zavisnicima se, prema rečima Zorića, na ovaj način pruža mogućnost da bude izlečen i da se odreknu upotrebe droge ili alkohola, što je pre svega u njihovom interesu kako bi ponovo dobili priliku za normalan život.
Advokat Srđan Galić koji u praksi često brani klijente od optužbi za posedovanje narkotika, smatra da je represivno lečenje korisno jer će zavisnike odvratiti od ponavljanja tih istih krivičnih dela, ali i drugih sa njima povezanim.
Poznato je da zavisnici često posežu za krađama i razbojništvima ne bi li došli do novca neophodnih za kupovinu psihoaktivnih supstanci, rekao je advokat Tanjugu.
"Lečenjem koje će im država omogućiti pa makar i pod prinudom, vršiće se i vid generalne prevencije odnosno preventivnog delovanja na sprečavanju izvršenja novih - povezanih krivičnih dela sa narkomanijom“, naglasio je Galić.
Međutim, nekoliko zavisnika u razgovoru sa novinarom Tanjuga pokazalo je skeptičnost prema "prinudnom lečenju“.
"Iskreno rečeno, ne verujem da to sve vredi. Ja ne znam da se bilo ko izlečio u Drajzerovoj. To je lepo zamišljeno da bi se oni hvalili kako nešto rade, ali znam ljude koji su više puta pokušali da se ’skinu’ ali su se opet navukli“, rekao je V.B koji, ipak, kaže da bi pristao da ide na lečenje, pre nego u zatvor.
B.M. iz Beograda navodi je jednom već bio u "oportunitetu“ i da je platio kaznu od 50.000 dinara zbog posedovanja džointa.
On misli da marihuana nije droga i da ne vidi od čega bi se tačno lečio kada bi mu neko naredio terapiju.
Prema preoceduri propisanoj Protokolom za zavisnike je predviđeno da, nakon odgovarajuće odluke tužilaštva najpre dođu u bolnici i razgovaraju sa psihologom, a posle uzimanja krvi u laboratoriji kako bi se potvrdila zavisnost, sledi potpisivanje terapijskog ugovora.
Tužilaštvo bi u tom slučaju primenilo načelo oportuniteta i odložilo krivični postupak.
Sledi detoksikacija organizma zavisnika koja traje od pet do sedam dana.
Kada se organizam očisti, zavisnik narednih šest meseci uzima blokatore, kroz tablete ili transfuzijom, koje mu daje isključivo medicinski radnik.
Ukoliko se terapija uspešno sprovede, krivični postupak protiv osumnjičenog se trajno obustavlja, a pacijent sam odlučuje da li će da nastavi lečenje u toj ustanovi.