UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
Zatvaranje kapija Hipodroma
Kada je Grad Beograd preuzeo organizaciju konjičkih nadmetanja 31. januara 2008. od strane društvenog preduzeća „Hipodrom Beograd“ i pretvorio ga u javno preduzeće, činilo se da je nevoljama zaostavštine Ribnikara, Ilića, Vajferta i drugih uglednih ljudi došao kraj.
Međutim, na stogodišnjicu trkališta kraj Careve ćuprije kapije su zatvorene za sve koji nisu izmirili svoje novoustanovljene i drastično povišene mesečne nadoknade za korišćenje usluga i terena JP „Hipodrom Beograd“. Na taj način se čini da, kompenzacijski, nestane dug zbog neisplaćenih nagrada u sezonama 2013. (izuzev Derbi-dana) i 2014. godine. Nije sporno da se sve plaća – kako pilates tako i držanje trkačkog konja, ali postoje obaveze i prava obe strane.
Konjari su svi uredno prihvatili plaćanje nadoknade za korišćenje staze u julu. Na zahtev da se staze valjano održavaju uprava JP „Hipodroma Beograd“ ostala je nema. Uzdala se u vremensku prognozu i imala sreće – palo je dosta kiše, ali pred trku sezone 92. galopski Derbi podloga nije bila zalivana, usitnjena je i, kao takva, za one najbolje konje koji su se pripremali za „Trku života“ postala nesigurno tlo. Stajsko đubrivo nije odnošeno iz štalskog kruga nekoliko meseci, neki konjari tvrde čak osam. Štalski krug je potpuno neuslovan za život i rad trkačkih konja koji se radi šetnje moraju provlačiti između kombija onih koji su iznajmili magacine u istom kompleksu u kojem su i štale, a zatim i kontejnera, odnosno već pomenutog đubreta.
Mesec dana kasnije, odlukom o menjanju odluke nameti skaču za još 60 odsto (četiri puta, u odnosu na prethodno – pre nekoliko godina – sklapane ugovore). Staza se ne može koristiti ukoliko se ne plati i korišćenje boksa. U međuvremenu broj trkačkih dana i trka se smanjuje konstantnim izmenama Propozicija utvrđenih na početku sezone. Ne postoji trik kojim će konjari zaraditi novac kroz pobede i plasmane svojih grla kako bi platili trening za učešće u nadmetanjima. O prihodovanju nema ni govora.
Uprava šalje molbu za održavanje sastanka sa predstavnicima Konjičkog saveza i Udruženja za kasački i galopski sport Srbije kako bi, između ostalog, usaglasili i dali predlog visine ukupnog nagradnog fonda 2015. i načina finansiranja istog. To bi trebalo da je najbitnija obaveza organizatora trka – JP „Hipodrom Beograd“.
Nije ovde reč o vlasnicima, reč je štalskom osoblju, jahačima, vozačima, trenerima. Ljudima bez godišnjeg odmora, slobodnog dana, prosečnih ili niskih primanja. Konji zahtevaju svakodnevnu i konstantnu negu. Odavno ovde više nema glamura, odavno je „Sport kraljeva“ u Srbiji samo senka vizije kneza Mihaila Obrenovića.
Preneseno ili direktno, hoće li se zatvoriti kapije najstarijeg sportskog objekta u Beogradu? Neko na tu temu mora da se izjasni, mora doneti odluku i izneti je javnosti. Ovako se samo mrcvare konji i ljudi koji od njih žive.
Kada je Grad Beograd preuzeo organizaciju konjičkih nadmetanja 31. januara 2008. od strane društvenog preduzeća „Hipodrom Beograd“ i pretvorio ga u javno preduzeće, činilo se da je nevoljama zaostavštine Ribnikara, Ilića, Vajferta i drugih uglednih ljudi došao kraj.
Međutim, na stogodišnjicu trkališta kraj Careve ćuprije kapije su zatvorene za sve koji nisu izmirili svoje novoustanovljene i drastično povišene mesečne nadoknade za korišćenje usluga i terena JP „Hipodrom Beograd“. Na taj način se čini da, kompenzacijski, nestane dug zbog neisplaćenih nagrada u sezonama 2013. (izuzev Derbi-dana) i 2014. godine. Nije sporno da se sve plaća – kako pilates tako i držanje trkačkog konja, ali postoje obaveze i prava obe strane.
Konjari su svi uredno prihvatili plaćanje nadoknade za korišćenje staze u julu. Na zahtev da se staze valjano održavaju uprava JP „Hipodroma Beograd“ ostala je nema. Uzdala se u vremensku prognozu i imala sreće – palo je dosta kiše, ali pred trku sezone 92. galopski Derbi podloga nije bila zalivana, usitnjena je i, kao takva, za one najbolje konje koji su se pripremali za „Trku života“ postala nesigurno tlo. Stajsko đubrivo nije odnošeno iz štalskog kruga nekoliko meseci, neki konjari tvrde čak osam. Štalski krug je potpuno neuslovan za život i rad trkačkih konja koji se radi šetnje moraju provlačiti između kombija onih koji su iznajmili magacine u istom kompleksu u kojem su i štale, a zatim i kontejnera, odnosno već pomenutog đubreta.
Mesec dana kasnije, odlukom o menjanju odluke nameti skaču za još 60 odsto (četiri puta, u odnosu na prethodno – pre nekoliko godina – sklapane ugovore). Staza se ne može koristiti ukoliko se ne plati i korišćenje boksa. U međuvremenu broj trkačkih dana i trka se smanjuje konstantnim izmenama Propozicija utvrđenih na početku sezone. Ne postoji trik kojim će konjari zaraditi novac kroz pobede i plasmane svojih grla kako bi platili trening za učešće u nadmetanjima. O prihodovanju nema ni govora.
Uprava šalje molbu za održavanje sastanka sa predstavnicima Konjičkog saveza i Udruženja za kasački i galopski sport Srbije kako bi, između ostalog, usaglasili i dali predlog visine ukupnog nagradnog fonda 2015. i načina finansiranja istog. To bi trebalo da je najbitnija obaveza organizatora trka – JP „Hipodrom Beograd“.
Nije ovde reč o vlasnicima, reč je štalskom osoblju, jahačima, vozačima, trenerima. Ljudima bez godišnjeg odmora, slobodnog dana, prosečnih ili niskih primanja. Konji zahtevaju svakodnevnu i konstantnu negu. Odavno ovde više nema glamura, odavno je „Sport kraljeva“ u Srbiji samo senka vizije kneza Mihaila Obrenovića.
Preneseno ili direktno, hoće li se zatvoriti kapije najstarijeg sportskog objekta u Beogradu? Neko na tu temu mora da se izjasni, mora doneti odluku i izneti je javnosti. Ovako se samo mrcvare konji i ljudi koji od njih žive.
