Domaći proizvođači gube bitku
Zašto uvozimo čak i pasulj
Izvor: Blic V.S. | 15. 01. 2011. - 00:02h | Foto: J. Vučetić |
Ubi nas uvozni pasulj! Uvoznici ga ovde prodaju 80-100 dinara, a nama se ne isplati da ga prodajemo za manje od 100. Država bi trebalo nekako da nas zaštiti - kaže Mladen Žuža, predsednik Udruženja pasuljara iz sela Ravni Topolovac kraj Žitišta, povodom uvoza 5.000 tona pasulja u prošloj godini.
Uz pasulj Srbija je uvezla i 8.000 tona kupusa, tradicionalne domaće povrtarske kulture, i potrošila više miliona evra.
Stručnjaci kažu da je uvoznički lobi jači od proizvođačkog i izvoznog, a država radi malo da pomogne seljacima. Proizvodnja kupusa i pasulja je usitnjena, nedostaju skladišni kapaciteti i nema povoljnih kredita i subvencija.
- Uvoznici su drugačiji od proizvođača. Lakše im je da naruče pasulj iz inostranstva, i to veće količine, i da ne čekaju domaće seljake. Država bi trebalo da se potrudi malo jer je reč o strateškoj sirovini - kaže Milan Zdravković, direktor Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
Srbija je prošle godine uvezla 8.000 tona kupusa. „Da imaju skladišta, seljaci bi jesenji rod mogli da sačuvaju i plasiraju tokom zime kako bi se premostila nestašica do proleća, kada se ovo povrće najviše uvozi, ali za to su potrebni povoljni krediti, a ne ovi lihvarski - kaže Radiša Đorđević iz Instituta.
U Ministarstvu poljoprivrede navode da se povrće uvozi jer ga nema tokom cele godine, ponuda je usitnjena, a ima i uvoza radi izvoza.
Zašto uvozimo čak i pasulj
Izvor: Blic V.S. | 15. 01. 2011. - 00:02h | Foto: J. Vučetić |
Ubi nas uvozni pasulj! Uvoznici ga ovde prodaju 80-100 dinara, a nama se ne isplati da ga prodajemo za manje od 100. Država bi trebalo nekako da nas zaštiti - kaže Mladen Žuža, predsednik Udruženja pasuljara iz sela Ravni Topolovac kraj Žitišta, povodom uvoza 5.000 tona pasulja u prošloj godini.
Uz pasulj Srbija je uvezla i 8.000 tona kupusa, tradicionalne domaće povrtarske kulture, i potrošila više miliona evra.
Stručnjaci kažu da je uvoznički lobi jači od proizvođačkog i izvoznog, a država radi malo da pomogne seljacima. Proizvodnja kupusa i pasulja je usitnjena, nedostaju skladišni kapaciteti i nema povoljnih kredita i subvencija.
- Uvoznici su drugačiji od proizvođača. Lakše im je da naruče pasulj iz inostranstva, i to veće količine, i da ne čekaju domaće seljake. Država bi trebalo da se potrudi malo jer je reč o strateškoj sirovini - kaže Milan Zdravković, direktor Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
Srbija je prošle godine uvezla 8.000 tona kupusa. „Da imaju skladišta, seljaci bi jesenji rod mogli da sačuvaju i plasiraju tokom zime kako bi se premostila nestašica do proleća, kada se ovo povrće najviše uvozi, ali za to su potrebni povoljni krediti, a ne ovi lihvarski - kaže Radiša Đorđević iz Instituta.
U Ministarstvu poljoprivrede navode da se povrće uvozi jer ga nema tokom cele godine, ponuda je usitnjena, a ima i uvoza radi izvoza.