- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Zašto samo čovek ima stidne dlake?
LONDON, GEJNSVIL - Robin Vajs, virolog i profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, doživeo je iznenađujuće intimno otkriće dok se tuširao.
Stidne dlake, zaključio je on, razvile su se kao "seksualni ukras" a postajale su sve gušće, kovrdžavije i upadljivije nakon što su se naši preci evolutivno razdvojili od drugih primata, kad smo izgubili najveći deo telesne dlakavosti.
A kako je maljavost po telu iščezla, stidne dlake su dobile novu ulogu i značaj kao važan "seksualani ornament", vizualni signal seksualne zrelosti i moguć rezervoar seksualnih feromona.
A što su stidne dlake postajale gušće, kovrdžavije i oštrije, prema Vajsovoj teoriji, postajale su i sve privlačnije. Njegova teorija, objavljena ovih dana u britanskom časopisu Anali biologije, nije poduprta naučnim dokazima i podacima već je, u suštini, novo tumačenje rezultata objavljenih 2007. godine.
Radilo se o istraživanju kako su stidne vaši, koje "napadaju" deo ljudskog tela pokrivenog stidnim dlakama a neretko i pazušne jame, ako maljavost iz njih nije uklonjena, povezane sa onima koje danas "nastanjuju" - krzno gorila?
Naši ali i preci gorila krenuli su različitim putevima evolucije pre oko sedam miliona godina. Ali stidne vaši koje i dan-danas napadaju gorile i ljude nisu postale različite vrste sve do "nedavno" - pre oko 3.3 miliona godina, kako je u svom istraživanju 2007. godine otkrio Dejvid Rid, direktor Muzeja istorije prirode Univerziteta Floride u Gejnsvilu.
Pa zašto onda stidne vaši nisu postale različite pre 7 miliona godina - kad smo mi i gorile definitvno krenuli različitim putevima evolucije?
Ridovo istraživanje DNK stidnih vaši, kako je konstatovao časopis Sajens, naveli su ga na zaključak da se "preci" stidnih vaši koje danas žive na gorilama (Pthirus gorillae) prvobitno nisu "zapatili" na našim precima.
Ali stidne vaši s gorila vratile su se na evolucioni
put naših predaka pre oko 3.3 miliona godina - da bi evoluirale u današnju "sortu" stidnih vaši(Pthirus pubis).
Rid je uveren da su se stidne vaši na nas vratile isključivo kroz fizički kontakt - najverovatnije kad su naši preci spavali u napuštenim jazbinama gorila ili kad su "tranširali" i jeli njihovo meso.
Sa ovom pretpostavkom slaže se i Vajs ali smatra da smo ponovoi "zaradili" stidne vaši zato što je pubični deo našeg tela doživljavao transformaciju: "startovao" je kao baršunasto, meko i retko "krzno" da bi kroz evoluciju stidne dlake bivale sve gušće i oštrije i tako postale pogodna sredina da se tu "nasele" stidne vaši koje su "emigrirale" sa gorila.
U suštini, što su stidne dlake naših predaka postajala gušće i oštrije, to je bila pogodnost koju stidne vaši gorila nisu htele da propuste. Vajs smatra da se to dogodilo nakon što su naši preci izgubili najveći deo telesne maljavosti zbog čega je gustina, dužina i oštrina njegovih stidnih dlaka postala "reklama" za seksualnu zrelost naših golih predaka.
Kako bi dobio potvrdu za svoje teorije, Vajs je posećivao zoološke vrtove da bi proverio pubična područja tela naši najbližih "rođaka". Primetio je da su kod drugih velikih majmuna dlake oko polnih organa(ženki i mužjaka) bile nešto tanje i mekše nego krzno na ostalim delovima tela - što je potpuno suprotno kad je reč o čoveku.
To je potvrdilo njegovo uverenje da su stidne dlake čoveka različite i verovatno jedinstvene - i kad je reč o evoluciji i njihovom fizičkom izgledu kao i nameni.
Vajs je priznao da je teorija ipak samo nagađanje. Ipak, postoji i dobra vest, tvrdi on, jer je borba protiv stidnih vaši bitno olakšana pojavljivanjem mode da se depilira područje oko polnih organa.
"To je najveći zdravstveni doprinos koji su doneli nova higijenska moda ali i stil seksualnog života" - zaključio je profesor Robin Vajs.
Večernje novosti
LONDON, GEJNSVIL - Robin Vajs, virolog i profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu, doživeo je iznenađujuće intimno otkriće dok se tuširao.
Stidne dlake, zaključio je on, razvile su se kao "seksualni ukras" a postajale su sve gušće, kovrdžavije i upadljivije nakon što su se naši preci evolutivno razdvojili od drugih primata, kad smo izgubili najveći deo telesne dlakavosti.
A kako je maljavost po telu iščezla, stidne dlake su dobile novu ulogu i značaj kao važan "seksualani ornament", vizualni signal seksualne zrelosti i moguć rezervoar seksualnih feromona.
A što su stidne dlake postajale gušće, kovrdžavije i oštrije, prema Vajsovoj teoriji, postajale su i sve privlačnije. Njegova teorija, objavljena ovih dana u britanskom časopisu Anali biologije, nije poduprta naučnim dokazima i podacima već je, u suštini, novo tumačenje rezultata objavljenih 2007. godine.
Radilo se o istraživanju kako su stidne vaši, koje "napadaju" deo ljudskog tela pokrivenog stidnim dlakama a neretko i pazušne jame, ako maljavost iz njih nije uklonjena, povezane sa onima koje danas "nastanjuju" - krzno gorila?
Naši ali i preci gorila krenuli su različitim putevima evolucije pre oko sedam miliona godina. Ali stidne vaši koje i dan-danas napadaju gorile i ljude nisu postale različite vrste sve do "nedavno" - pre oko 3.3 miliona godina, kako je u svom istraživanju 2007. godine otkrio Dejvid Rid, direktor Muzeja istorije prirode Univerziteta Floride u Gejnsvilu.
Pa zašto onda stidne vaši nisu postale različite pre 7 miliona godina - kad smo mi i gorile definitvno krenuli različitim putevima evolucije?
Ridovo istraživanje DNK stidnih vaši, kako je konstatovao časopis Sajens, naveli su ga na zaključak da se "preci" stidnih vaši koje danas žive na gorilama (Pthirus gorillae) prvobitno nisu "zapatili" na našim precima.
Ali stidne vaši s gorila vratile su se na evolucioni
put naših predaka pre oko 3.3 miliona godina - da bi evoluirale u današnju "sortu" stidnih vaši(Pthirus pubis).
Rid je uveren da su se stidne vaši na nas vratile isključivo kroz fizički kontakt - najverovatnije kad su naši preci spavali u napuštenim jazbinama gorila ili kad su "tranširali" i jeli njihovo meso.
Sa ovom pretpostavkom slaže se i Vajs ali smatra da smo ponovoi "zaradili" stidne vaši zato što je pubični deo našeg tela doživljavao transformaciju: "startovao" je kao baršunasto, meko i retko "krzno" da bi kroz evoluciju stidne dlake bivale sve gušće i oštrije i tako postale pogodna sredina da se tu "nasele" stidne vaši koje su "emigrirale" sa gorila.
U suštini, što su stidne dlake naših predaka postajala gušće i oštrije, to je bila pogodnost koju stidne vaši gorila nisu htele da propuste. Vajs smatra da se to dogodilo nakon što su naši preci izgubili najveći deo telesne maljavosti zbog čega je gustina, dužina i oštrina njegovih stidnih dlaka postala "reklama" za seksualnu zrelost naših golih predaka.
Kako bi dobio potvrdu za svoje teorije, Vajs je posećivao zoološke vrtove da bi proverio pubična područja tela naši najbližih "rođaka". Primetio je da su kod drugih velikih majmuna dlake oko polnih organa(ženki i mužjaka) bile nešto tanje i mekše nego krzno na ostalim delovima tela - što je potpuno suprotno kad je reč o čoveku.
To je potvrdilo njegovo uverenje da su stidne dlake čoveka različite i verovatno jedinstvene - i kad je reč o evoluciji i njihovom fizičkom izgledu kao i nameni.
Vajs je priznao da je teorija ipak samo nagađanje. Ipak, postoji i dobra vest, tvrdi on, jer je borba protiv stidnih vaši bitno olakšana pojavljivanjem mode da se depilira područje oko polnih organa.
"To je najveći zdravstveni doprinos koji su doneli nova higijenska moda ali i stil seksualnog života" - zaključio je profesor Robin Vajs.
Večernje novosti