Član
- Učlanjen(a)
- 12.01.2010
- Poruka
- 472
zahvaljujem crvendac011, samo nastavljam tvoju temu dalje.
MUCANJE
Mucanje je poremećaj govora u kojem je normalan tok govora prekinut čestim ponavljanjem ili produžavanjem govornih zvukova, slogova ili rečim ili pak osoba ne može da otpočne da govori. Prekidi u govoru mogu biti praćeni učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana i/ili vilica ili drugim neobičnim oblicima ponašanja koja osoba koja muca radi dok pokušava da govori. Po Van Riperu, do mucanja dolazi kada je prekinuta fluentnost grčem, drhtajima ili abnormalnosti u funkciji i disanju, odnosno da je mucanje posledica neuroze usled emocionalne dismetrije.
Određene situacije, kao što su govor ispred više ljudi ili razgovaranje telefonom često pogoršavaju mucanje, dok neke druge situacije kao što su pevanje ili govor na samo, često popravljaju poremećaj.
Mucanje pogađa osobe svih uzrasta, ali najčešće je u dece u dobi između 2 i 6 godina starosti koja razvijaju govor. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Većina dece ipak preraste svoje mucanje i procenjuje se da manje od 1% odraslih muca. Mnogi pojedinci s ovim poremećajem postali su uspešni u karijerama koje su zahtievale javni govor. Na spisku ovih osoba nalaze se Vinston Čerčil, glumica Merilin Monro, glumci Džejms Erl Džons, Brus Vilis i Džimi Stjuart, itd..
Tipovi mucanja
FIZIOLOŠKO MUCANJE
Svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja. To je normalni razvojni put i traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete savladava oko 2.500 gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih gramatičkih pravila mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Suviše brižne majke upadaju u zamku preterivanja, pa se dešava da iskompleksiraju dete. Mališan pod uticajem treme i preterane pažnje počne da ponavlja slogove i glasove, što podseća na mucanje, ali to nije. Fiziološko mucanje u fazi pojavljivanja indentifikuje se sa nefluentnim govorom. Svako skretanje pažnje na sam način dečijeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja, počinje zaista da muca.
PRIMARNO MUCANJE
Kod ove vrste mucanja dete ponavlja pojedine glasove ili slogove, ali ne i reči. Tada možemo kod deteta uočiti izvesnu napetost, ali dete nema svest o svom govornom problemu.
Prelazak između primarnog i sekundarnog mucanja jeste pojava tranzijentnog mucanja, koje pokazuje dve osnovne karakteristike: učestalije je i napornije, tenzija mišića je povećana, trajanje grča je produženo i dete postaje svesno svojih govornih poteškoća.
SEKUNDARNO MUCANJE
Kod ovog oblika mucanja javlja se opšta mišićna napetost celog tela,a posebno govornih organa, dete počinje da ima strah od govora, razvija svest o sebi kao o osobi koja muca, javljaju se tikovi i odbrambeni pokreti, mucanje ima povratno dejstvo na psihu deteta i može znatno uticati na razvoj neadekvatnog ponašanja i problema u učenju.
TRAUMATSKO MUCANJE *abruptno
Kod deteta ovaj oblik mucanja se javlja iznenada i naglo. Može se javiti u svakom uzrastu, ali pre svega između prve godine i u pubertetu. Ono je naglo, iznenadno, oštro. Uzrok ovog mucanja je uvek neka za dete traumatična situacija.
Zašto neka deca mucaju ?
Razlozi su višestruki. Bar tri faktora u tome učestvuju :
• biološka sklonost ka mucanju (nasleđena ili urođena),
• traumatska situacija kao neposredni povod,
• psihološki unutrašnji i spoljni činioci koji takvo stanje podržavaju.
Ne znači da će svi koji imaju sklonost ka mucanju stvarno i postati mucave osobe. Isto tako, ko nema sklonost ka mucanju neće postati mucava osoba bilo šta da mu se dešava. Smirenost u okruženju deteta koje je počelo da muca pre će mu pomoći da prevlada problem mucanja.
Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju mucanja. Zato se i procena i pomoć moraju odrediti prema svakom detetu ponaosob.
Mucanje se leči isključivo vežbanjem:
- vežbe disanja
- vežbe relaksacije(opuštanja)
Vežbe disanja
- Švarcova metoda - podrazumeva udah i pasivni izdisaj, na čijim „leđima“ se izgovara reč, da glatko iscuri.
Mucanje se najčešće dešava na jednoj reči u rečenici. Kada se uz pomoć pasivnog izdisaja prevaziđe ta prepreka, dalji govor glatko teče. Osobe koje mucaju imaju sposobnost da u osam od deset slučajeva znaju kada će zamucati. Ta činjenica se upotrebljava i u terapiji.
- Brajovićeva metoda - podrazumeva čitav niz vežbi i najefikasnija je kod najtežih mucanja, koja su praćena tikovima. Ovaj kompleksni metod podrazumeva istovremeno pisanje i pevanje glasova, što je i odlična vežba koncentracije.
- Frejzerova metoda - podrazumeva dopunjavanje rečenice.
Logoped izgovori četiri reči jedne rečenice, a pacijent dopuni petu. Svakim ponavljanjem, pacijent izgovara po reč više, dok na kraju ne izgovori tečno celu rečenicu.
Vežbe relaksacije
Podrazumevaju opuštanje celog tela, kao i specifičnih regiona (lica, jezika i grla). Pacijent zažmuri i počne da opušta deo po deo tela. Relaksacija kreće od palca na nozi i tako sve do čela. Kada se to završi, prelazi se na specifične regione: usne, jezik i grlo. Vežbe relaksacije su prethodnica ili dopuna metoda disanja.
Još neke od metoda koje se koriste su i:
-metoda za kontrolnu brzinu govora
-usporavanje govora ili metod zajedničkog govora
-ubacivanje neutralnog glasa pre izgovora reči
-primena šuma u lečenju mucanja
-Delaj sistem
-metoda čitanja
-metoda žvakanja
Šta oseća i misli o sebi osoba koja muca
• Nelagodnost i strah pre govora
• lma lošu sliku o sebi, umanjuje svoje vrednosti
•Potisnutu ljutnju na sagovornika koji pokazuje nestrpljenje, nerazumevanje, sazaljenje ili preterano zaštitnički stav u komunikaciji.
Šta pogoršava mucanje
• Što je rečenica složenija, to će osoba više mucati
• Prepričavanje vlastitog doživljaja koje je emocionalno obojeno
• Telefonska komunikacija, zbog manjeg broja pauza u govoru i odsutnosti neverbalne kornunikacije
• lzgovaranje vlastitog imena
• Pričanje viceva ili šala
• Ograničeno vreme za odgovor na neko pitanje ili duži govorni iskaz
• Kritički ili nepažljiv slušalac
• Komunikacija sa nekim ko je važan (roditelj, nastavnik, osoba suprotnog pola, poslodavac)
• Komunikacija sa nepoznatim, sramežljivost u prvom kontaktu
• Komunikacija sa vršnjacima zbog takmičarskog duha.
Kako možemo da olakšamo govor osobe koja muca
• Da prihvatamo takvu osobu
• Da ne izbegavamo kontakt očima
• Da smanjimo broj pitanja
• Da pokažemo zainteresovanost za njegov iskaz
• Da omogučimo dovoljno vremena, da bi odgovorila bez dodatnog pritiska
• Da ne prekidamo i ne požurujemo njen govor.
Kako možete da pomognete svom detetu ?
• Bodrite vaše dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome.
• Ne govorite i ne podstičite druge da govore umesto njega.
• Posvetite mu dovoljno vremena, odvojte svakog dana neki period kada ćete provoditi vreme sa svojim detetom baveći se nekim zajedničkim aktivnostima - pričajući priče, doživljaje, planove, igrajući se....
• Usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je upešno.
• Dozvolite da oseti da ga volite i da je ono važno za vas.
• Smanjite stresne situacije u porodici.
• Uspostavite pravilne ritmove spavanja, ishrane i aktivnosti u dnevnoj rutini vašeg deteta.
• Ne krivite sebe ni svoje dete zbog njegovog/njenog mucanja.
• Dajte sami dobar primer govoreći lagano.
• Budite strpljivi kada dete govori.
• Pustite dete da samo pravi rečenice i dozvolite mu da završi vlastitu misao (ali mu ipak ponudite adekvatnu reč – naročito ako je dete sasvim malo, dok se ne obogati detetov fond reči).
Izvor: Logopedski kabinet "Higia Logos"
MUCANJE
Mucanje je poremećaj govora u kojem je normalan tok govora prekinut čestim ponavljanjem ili produžavanjem govornih zvukova, slogova ili rečim ili pak osoba ne može da otpočne da govori. Prekidi u govoru mogu biti praćeni učestalim treptanjem očiju, drhtanjem usana i/ili vilica ili drugim neobičnim oblicima ponašanja koja osoba koja muca radi dok pokušava da govori. Po Van Riperu, do mucanja dolazi kada je prekinuta fluentnost grčem, drhtajima ili abnormalnosti u funkciji i disanju, odnosno da je mucanje posledica neuroze usled emocionalne dismetrije.
Određene situacije, kao što su govor ispred više ljudi ili razgovaranje telefonom često pogoršavaju mucanje, dok neke druge situacije kao što su pevanje ili govor na samo, često popravljaju poremećaj.
Mucanje pogađa osobe svih uzrasta, ali najčešće je u dece u dobi između 2 i 6 godina starosti koja razvijaju govor. Dečaci tri puta češće mucaju nego devojčice. Većina dece ipak preraste svoje mucanje i procenjuje se da manje od 1% odraslih muca. Mnogi pojedinci s ovim poremećajem postali su uspešni u karijerama koje su zahtievale javni govor. Na spisku ovih osoba nalaze se Vinston Čerčil, glumica Merilin Monro, glumci Džejms Erl Džons, Brus Vilis i Džimi Stjuart, itd..
Tipovi mucanja
FIZIOLOŠKO MUCANJE
Svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja. To je normalni razvojni put i traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete savladava oko 2.500 gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih gramatičkih pravila mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Suviše brižne majke upadaju u zamku preterivanja, pa se dešava da iskompleksiraju dete. Mališan pod uticajem treme i preterane pažnje počne da ponavlja slogove i glasove, što podseća na mucanje, ali to nije. Fiziološko mucanje u fazi pojavljivanja indentifikuje se sa nefluentnim govorom. Svako skretanje pažnje na sam način dečijeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja, počinje zaista da muca.
PRIMARNO MUCANJE
Kod ove vrste mucanja dete ponavlja pojedine glasove ili slogove, ali ne i reči. Tada možemo kod deteta uočiti izvesnu napetost, ali dete nema svest o svom govornom problemu.
Prelazak između primarnog i sekundarnog mucanja jeste pojava tranzijentnog mucanja, koje pokazuje dve osnovne karakteristike: učestalije je i napornije, tenzija mišića je povećana, trajanje grča je produženo i dete postaje svesno svojih govornih poteškoća.
SEKUNDARNO MUCANJE
Kod ovog oblika mucanja javlja se opšta mišićna napetost celog tela,a posebno govornih organa, dete počinje da ima strah od govora, razvija svest o sebi kao o osobi koja muca, javljaju se tikovi i odbrambeni pokreti, mucanje ima povratno dejstvo na psihu deteta i može znatno uticati na razvoj neadekvatnog ponašanja i problema u učenju.
TRAUMATSKO MUCANJE *abruptno
Kod deteta ovaj oblik mucanja se javlja iznenada i naglo. Može se javiti u svakom uzrastu, ali pre svega između prve godine i u pubertetu. Ono je naglo, iznenadno, oštro. Uzrok ovog mucanja je uvek neka za dete traumatična situacija.
Zašto neka deca mucaju ?
Razlozi su višestruki. Bar tri faktora u tome učestvuju :
• biološka sklonost ka mucanju (nasleđena ili urođena),
• traumatska situacija kao neposredni povod,
• psihološki unutrašnji i spoljni činioci koji takvo stanje podržavaju.
Ne znači da će svi koji imaju sklonost ka mucanju stvarno i postati mucave osobe. Isto tako, ko nema sklonost ka mucanju neće postati mucava osoba bilo šta da mu se dešava. Smirenost u okruženju deteta koje je počelo da muca pre će mu pomoći da prevlada problem mucanja.
Svako dete ima svoj osobeni set faktora koji doprinose pojavi i održavanju mucanja. Zato se i procena i pomoć moraju odrediti prema svakom detetu ponaosob.
Mucanje se leči isključivo vežbanjem:
- vežbe disanja
- vežbe relaksacije(opuštanja)
Vežbe disanja
- Švarcova metoda - podrazumeva udah i pasivni izdisaj, na čijim „leđima“ se izgovara reč, da glatko iscuri.
Mucanje se najčešće dešava na jednoj reči u rečenici. Kada se uz pomoć pasivnog izdisaja prevaziđe ta prepreka, dalji govor glatko teče. Osobe koje mucaju imaju sposobnost da u osam od deset slučajeva znaju kada će zamucati. Ta činjenica se upotrebljava i u terapiji.
- Brajovićeva metoda - podrazumeva čitav niz vežbi i najefikasnija je kod najtežih mucanja, koja su praćena tikovima. Ovaj kompleksni metod podrazumeva istovremeno pisanje i pevanje glasova, što je i odlična vežba koncentracije.
- Frejzerova metoda - podrazumeva dopunjavanje rečenice.
Logoped izgovori četiri reči jedne rečenice, a pacijent dopuni petu. Svakim ponavljanjem, pacijent izgovara po reč više, dok na kraju ne izgovori tečno celu rečenicu.
Vežbe relaksacije
Podrazumevaju opuštanje celog tela, kao i specifičnih regiona (lica, jezika i grla). Pacijent zažmuri i počne da opušta deo po deo tela. Relaksacija kreće od palca na nozi i tako sve do čela. Kada se to završi, prelazi se na specifične regione: usne, jezik i grlo. Vežbe relaksacije su prethodnica ili dopuna metoda disanja.
Još neke od metoda koje se koriste su i:
-metoda za kontrolnu brzinu govora
-usporavanje govora ili metod zajedničkog govora
-ubacivanje neutralnog glasa pre izgovora reči
-primena šuma u lečenju mucanja
-Delaj sistem
-metoda čitanja
-metoda žvakanja
Šta oseća i misli o sebi osoba koja muca
• Nelagodnost i strah pre govora
• lma lošu sliku o sebi, umanjuje svoje vrednosti
•Potisnutu ljutnju na sagovornika koji pokazuje nestrpljenje, nerazumevanje, sazaljenje ili preterano zaštitnički stav u komunikaciji.
Šta pogoršava mucanje
• Što je rečenica složenija, to će osoba više mucati
• Prepričavanje vlastitog doživljaja koje je emocionalno obojeno
• Telefonska komunikacija, zbog manjeg broja pauza u govoru i odsutnosti neverbalne kornunikacije
• lzgovaranje vlastitog imena
• Pričanje viceva ili šala
• Ograničeno vreme za odgovor na neko pitanje ili duži govorni iskaz
• Kritički ili nepažljiv slušalac
• Komunikacija sa nekim ko je važan (roditelj, nastavnik, osoba suprotnog pola, poslodavac)
• Komunikacija sa nepoznatim, sramežljivost u prvom kontaktu
• Komunikacija sa vršnjacima zbog takmičarskog duha.
Kako možemo da olakšamo govor osobe koja muca
• Da prihvatamo takvu osobu
• Da ne izbegavamo kontakt očima
• Da smanjimo broj pitanja
• Da pokažemo zainteresovanost za njegov iskaz
• Da omogučimo dovoljno vremena, da bi odgovorila bez dodatnog pritiska
• Da ne prekidamo i ne požurujemo njen govor.
Kako možete da pomognete svom detetu ?
• Bodrite vaše dete da govori i oseća radost i zadovoljstvo u tome.
• Ne govorite i ne podstičite druge da govore umesto njega.
• Posvetite mu dovoljno vremena, odvojte svakog dana neki period kada ćete provoditi vreme sa svojim detetom baveći se nekim zajedničkim aktivnostima - pričajući priče, doživljaje, planove, igrajući se....
• Usmerite pažnju svog deteta na aktivnosti u kojima je upešno.
• Dozvolite da oseti da ga volite i da je ono važno za vas.
• Smanjite stresne situacije u porodici.
• Uspostavite pravilne ritmove spavanja, ishrane i aktivnosti u dnevnoj rutini vašeg deteta.
• Ne krivite sebe ni svoje dete zbog njegovog/njenog mucanja.
• Dajte sami dobar primer govoreći lagano.
• Budite strpljivi kada dete govori.
• Pustite dete da samo pravi rečenice i dozvolite mu da završi vlastitu misao (ali mu ipak ponudite adekvatnu reč – naročito ako je dete sasvim malo, dok se ne obogati detetov fond reči).
Izvor: Logopedski kabinet "Higia Logos"
