LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Zašto naše robe nema po bivšoj SFRJ
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Stara je priča o tome kako srpskih proizvoda nema u velikoj meri u regionu a, s druge strane, naše je tržište preplavljeno proizvodima iz Hrvatske, Slovenije...
Naši privrednici i dalje tvrde da su barijere za srpsku robu političke prirode, te da je privredna saradnja još uvek opterećena prošlošću.
Tamošnji, istovremeno, poručuju da za svaki kvalitetan proizvod iz Srbije ima mesta u tim zemljama i da prepreka nema.
"Odustao sam za sada od bilo kakvih investicija u zemljama bivše SFRJ. Prosto, politička klima još uvek nije 'sazrela' za takve poslove, pogotovo ne u Hrvatskoj i Sloveniji. U regionu zato nemam nijedan posao: ni poljoprivrednu ni prehrambenu proizvodnju ni prodavnice", kaže vlasnik kompanije Matijević Petar Matijević.
On dodaje da bi, kako sada stvari stoje, možda došla u obzir ulaganja u BiH ili neke druge zemlje u regionu, ekonomski slabije od nas jer je "zlatno pravilo - ne ulagati kod boljih”.
Kada se pogleda vrednost srpskih agroindustrijskih investicije u regionu, stvari ne stoje dobro ali, u svakom slučaju, priče o protekcionizmu i ometanju naših biznismena u navećoj meri su verovatno samo delimično tečne, jer krivice ima na obe strane.
Naši biznismeni, poput Miroslava Miškovića, započinjali su poslove u Sloveniji, ali su odustajali. Drugi, poput Miodraga Kostića koji je bezecovao Žitoljubljanu, slovenačke hotele, su ih najavljivali ali još ništa nisu uradili.
Elem, srpske investicije u zemlje SFRJ, prema podacima Privredne komore Srbije, iznose 1,5 milijardu evra, a od toga je, recimo, Telekom Republike Srpske vredeo 646 miliona evra.
Hrvatska ulaganja kod nas, prema ranijim izjavama ambasadora ove zemlje u Beogradu Željka Kupreška, "teška" su oko 480 miliona evra. I uglavnom su to proizvodne investicije. Oko 40 odsto investicija odnose se na poljoprivredu, 30 odsto je u metalskoj i prerađivačkoj industriji, a nešto manje od 30 odsto čine investicije u usluge i trgovinu.
Najveći hrvatski biznismen u Srbiji je Ivica Todorić sa svojim Agrokorom. Pošle godine u Futogu otvorio je farmu za tov junadi kapaciteta 2.000 grla godišnje i otkupni centar za voće i povrće u Begeču, gde prve godine planira da kupi oko 25.000 tona voća i povrća.
Preko firmi u Srbiji Agrokor godišnje ostvari promet od 600 miliona evra, od čega je 40 miliona izvoz. Zapošljava oko 7.000 radnika i najavljuje nova zapošljavanja, jer planira da otvori još dve farme i dva otkupna centra. Todorić je u Srbiju ušao 2003. kupovinom Frikoma. Godinu dana kasnije kupio je uljaru Dijamant, vlasnik je Kikindskog mlina, a njegovi su i mlin i silos u Odžacima. U Srbiji ima i lanac marketa Idea.
Kada se gleda u drugom pravcu, skorašnja akvizicija Nektara je najveće srpsko ulaganje ne samo u Sloveniji, već i u zemljama bivšoj Jugoslaviji, kada je reč o poljoprivredno-prehrabenom sektoru. Bačkopalanačka kompanija je, podsetimo, za Fruktal dala 50 miliona evra, a ukupne investicije srpskih kompanija u Sloveniji su 96 miliona evra.
Ulaganja ovdašnjih kompanija u Hrvatsku još su manja a pritom su i klimava
Od 38 miliona evra koliko su srpske kompanije uložile u Hrvatsku, Svislajon Takovo Rodoljuba Draškovića dao je 20 miliona evra. NCA Investment grupe iz Beograda koju je, dajući oko 18 miliona evra, postala većinski vlasnik hrvatske trgovinske kompanije Magma oko koje se gazda iz Beograda Slobodan Vučićević već sudski sporio sa suvlasnicima iz Zagreba.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Stara je priča o tome kako srpskih proizvoda nema u velikoj meri u regionu a, s druge strane, naše je tržište preplavljeno proizvodima iz Hrvatske, Slovenije...
Naši privrednici i dalje tvrde da su barijere za srpsku robu političke prirode, te da je privredna saradnja još uvek opterećena prošlošću.
Tamošnji, istovremeno, poručuju da za svaki kvalitetan proizvod iz Srbije ima mesta u tim zemljama i da prepreka nema.
"Odustao sam za sada od bilo kakvih investicija u zemljama bivše SFRJ. Prosto, politička klima još uvek nije 'sazrela' za takve poslove, pogotovo ne u Hrvatskoj i Sloveniji. U regionu zato nemam nijedan posao: ni poljoprivrednu ni prehrambenu proizvodnju ni prodavnice", kaže vlasnik kompanije Matijević Petar Matijević.
On dodaje da bi, kako sada stvari stoje, možda došla u obzir ulaganja u BiH ili neke druge zemlje u regionu, ekonomski slabije od nas jer je "zlatno pravilo - ne ulagati kod boljih”.
Kada se pogleda vrednost srpskih agroindustrijskih investicije u regionu, stvari ne stoje dobro ali, u svakom slučaju, priče o protekcionizmu i ometanju naših biznismena u navećoj meri su verovatno samo delimično tečne, jer krivice ima na obe strane.
Naši biznismeni, poput Miroslava Miškovića, započinjali su poslove u Sloveniji, ali su odustajali. Drugi, poput Miodraga Kostića koji je bezecovao Žitoljubljanu, slovenačke hotele, su ih najavljivali ali još ništa nisu uradili.
Elem, srpske investicije u zemlje SFRJ, prema podacima Privredne komore Srbije, iznose 1,5 milijardu evra, a od toga je, recimo, Telekom Republike Srpske vredeo 646 miliona evra.
Hrvatska ulaganja kod nas, prema ranijim izjavama ambasadora ove zemlje u Beogradu Željka Kupreška, "teška" su oko 480 miliona evra. I uglavnom su to proizvodne investicije. Oko 40 odsto investicija odnose se na poljoprivredu, 30 odsto je u metalskoj i prerađivačkoj industriji, a nešto manje od 30 odsto čine investicije u usluge i trgovinu.
Najveći hrvatski biznismen u Srbiji je Ivica Todorić sa svojim Agrokorom. Pošle godine u Futogu otvorio je farmu za tov junadi kapaciteta 2.000 grla godišnje i otkupni centar za voće i povrće u Begeču, gde prve godine planira da kupi oko 25.000 tona voća i povrća.
Preko firmi u Srbiji Agrokor godišnje ostvari promet od 600 miliona evra, od čega je 40 miliona izvoz. Zapošljava oko 7.000 radnika i najavljuje nova zapošljavanja, jer planira da otvori još dve farme i dva otkupna centra. Todorić je u Srbiju ušao 2003. kupovinom Frikoma. Godinu dana kasnije kupio je uljaru Dijamant, vlasnik je Kikindskog mlina, a njegovi su i mlin i silos u Odžacima. U Srbiji ima i lanac marketa Idea.
Kada se gleda u drugom pravcu, skorašnja akvizicija Nektara je najveće srpsko ulaganje ne samo u Sloveniji, već i u zemljama bivšoj Jugoslaviji, kada je reč o poljoprivredno-prehrabenom sektoru. Bačkopalanačka kompanija je, podsetimo, za Fruktal dala 50 miliona evra, a ukupne investicije srpskih kompanija u Sloveniji su 96 miliona evra.
Ulaganja ovdašnjih kompanija u Hrvatsku još su manja a pritom su i klimava
Od 38 miliona evra koliko su srpske kompanije uložile u Hrvatsku, Svislajon Takovo Rodoljuba Draškovića dao je 20 miliona evra. NCA Investment grupe iz Beograda koju je, dajući oko 18 miliona evra, postala većinski vlasnik hrvatske trgovinske kompanije Magma oko koje se gazda iz Beograda Slobodan Vučićević već sudski sporio sa suvlasnicima iz Zagreba.
