Zašto ljudi aplaudiraju kada avion sleti na zemlju?

Učlanjen(a)
18.01.2020
Poruka
135

Zašto ljudi aplaudiraju kada avion sleti na zemlju?


avion-sleteo-na-pistu.jpg


Da li vam se ikada dogodilo da putujete avionom recimo na odmor, stižete na destinaciju, avion sleće na pistu i, istog momenta kada točkovi dodirnu tlo, sa svih strana oko vas prolama se aplauz. Na trenutak ste u čudu ali, poneti atmosferom, i vi počinjete da tapšete. Ali stvarno, zašto ljudi aplaudiraju kada avion sleti na zemlju? Nastavite da čitate, i saznaćete nekoliko mogućih razloga za to.


Aplauz prilikom sletanja aviona je nešto što se dešava već neko vreme, mada niko pouzdano ne zna zašto. Ima nešto uzbudljivo u dodiru sa čvrstim tlom, posle toliko vremena u vazduhu. Neki ljudi tapšu u zahvalnost posadi na bezbednom sletanju, neki drugi su uzbuđeni jer su stigli na željenu destinaciju, neki tapšu iz čiste zabave, a neki zato što to drugi čine, jer ne žele da se razlikuju od ostalih.


Zanimljivo je da je aplaudiranje po sletanju postalo globalni fenomen. Bez obzira na to u koji deo sveta letite, sasvim je sigurno da će u avionu biti bar nekoliko tapšača. Mada, mogu da postoje i izuzeci, u zavisnosti od ruta i vremena leta. A između ostalog, kako neke od stjuardesa misle, tapšu oni koji ne lete tako često. Oni kojima je to postalo svakodnevica se verovatno neće pridružiti u aplaudiranju. I tapše se na komercijalnim letovima. Kada su u pitanju kompanije koje nude privatne letove, tapšanja sasvim sigurno nema, ali tu ste u mnogo neposrednijem kontaktu sa posadom.


Ali zašto se to uopšte dešava? Evo nekoliko mogućih razloga


#1. Instinkt za preživljavanje


Ljudi nisu stvoreni da lete. Ali danas mnogo ljudi leti i više i brže nego što bi bilo koja ptica mogla i da zamisli. Duboko u sebi, ipak imamo neki mali strah od izlaska iz onoga što čini našu prirodu. Kod nekih je to čak i fobija. Ali, iskusni letači, međutim, nauče da prihvate letenje kao svoju prirodu, i znaju da prevaziđu aerofobiju.


Ipak, sletanje je trenutak koji se doživljava kao preživljavanje, i to važi čak i za iskusne putnike. Osećaj točkova koji poskakuju ispod vas, može biti veoma dramatičan. Većina ljudi nije ni svesna da zadržava dah, i da su im mišići napeti tokom dodira sa tlom. A posle najave sletanja osećamo se bezbednije, tako da trenutno nema boljeg načina da proslavimo oslobađanje od straha, od čega? Pa aplauza, naravno!


aplauz-u-avionu.jpg


#2. Kraj šou programa


Za mnoge od nas, letenje je i dalje sasvim posebno iskustvo, a sletanje kao spuštanje zavese u pozorištu. Na kraju predstave, sasvim je prirodno i poželjno aplaudirati glumcima koji su igrali za vas. Naravno, treba neko da počne prvi, pa su tako pozorišta u prošlosti (a neka to verovatno i danas rade), angažovala profesionalne tapšače. One koji će prvi početi da tapšu, i tako podstaći publiku da izvođačima podari zasluženi aplauz.


A još jedna stvar koja sletanje može učiniti zamimljivim poput pozorišne predstave je fin u učtiv glas kapetana ili kabinskg osoblja, kako najavljuje sletanje. Mnogi piloti to rade i u toku leta, tako da se osećate kao da imate i turističkog vodiča. Zbog svega toga, još više se osećamo kao publika, pa je red da svoju posadu i nagradimo aplauzom.


#3. Stvar kulture


Ako ste posetili više zemalja na svetu, znaćete da putnici iz određenih zemalja tapšu više od drugih. Uzmimo za primer Rumuniju i Rusiju. Obe ove zemlje su poznate po gromoglasnim aplauzima nakon sletanja aviona. Isto tako, i izraelske kompanije imaju kulturu aplauza po povratku kući. Ljudi jednostavno izražavaju ljubav i radost zbog bezbednog povratka u svoj rodni grad.


Istorija aplaudiranja


Tapšanje je neobičan ritual, koji na svetu postoji već hiljadama godina. Gest se univerzalno razume i praktikuje. Bilo koji nastup koji se završi bez aplauza deluje neprijatno. Ljudi tapšu na sportskim događajima, pa ponekad čak i kada se film završi u bioskopu. A svi se slažemo da malo tapšanja nikome ne može da naškodi.


Ali ponekad aplauz može imati i negativnu konotaciju. Recimo, aplaudirati konobaru koji je upravo ispustio gomilu tanjira na pod. Ovo tapšanje se uglavnom smatra sarkastičnim, pa ga treba izbegavati. Na kraju krajeva, ovo deluje i nepristojno, a sirotom konobaru je i bez toga dovoljno neprijatno, da mu zaista ne treba “sipati so na ranu” aplaudiranjem zbog štete koju je napravio.


A kada je uopšte počelo da se aplaudira u avionu?


stjuardesa-objasnjava.jpg


Iako iskusni putnici i letačke posade to danas doživljavaju više kao šalu, ovo tapšanje postoji već decenijama. Veruje se da se pri sletanju aplaudira još od davne 1948. godine.


Dana 20. novembra 1948. godine, avion Ameriken Erlajnsa imao je problema sa instrument tablom stajnog trapa. Avion je prevozio 40 putnika, i bio je primoran da kruži oko aerodroma u Sinsinatiju, dok su piloti pokušavali da reše pitanje postavljanja stajnog trapa.


Kada je posada preko radio veze dobila potvrdu od kontrole leta da su osvetlili reflektorima i videli da je trap ispravno postavljen, avion je sleteo bez ikakvih problema. A kako je avion počeo da se približava pisti, putnici su počeli da aplaudiraju, osetivši olakšanje, zahvalnost i rasterećenje zbog bezbednog spuštanja.


I, kao što rekosmo, tapšanje se razlikuje u zavisnosti od rute​


Većina tapšanja se dešava na letovima do destinacija na koje se putuje zbog odmora. Možda zato što su ljudi uzbuđeni, jer su korak bliže mestu o kome su maštali, a možda je i u pitanju mesto na koje su rešili da se presele.


Letovi do najudaljenijih destinacija sa manje iskusnim letačima takođe imaju mnogo tapšača. Oni cene iskustvo stečeno tokom leta. I nikada ne možete biti sigurni da li će biti aplauza ili ne. Neke od stjuardesa veruju da u domaćem saobraćaju ima više aplauza nego na međunarodnim letovima. Ali, to se, zaista, nikada ne zna zasigurno.


Tapšanje može biti i kotroverzno​


Mnogi anti-tapšači imaju problem da aplaudiraju pilotu, jer jednostavno radi svoj posao. Ne tapšete vozaču autobusa ili voza kad stane na stanici, ili doktoru kada vam napiše recept, ili sobaru koji vam donese kofere u hotelsku sobu.


Posada aviona ponekad smatra da je čudno što putnici to rade. Ali, navikli su i shvataju da je u redu biti uzbuđen kada stignete na svoju omiljenu destinaciju. S druge strane, vrata kokpita su zvučno izolovana, tako da piloti, u stvari, ne čuju aplauz pri sletanju, a i stjuardese imaju pametnijeg posla od obaveštavanja pilota o ovacijama koje nisu čuli.


Ali iskreno, nikoga od tapšača nije briga da li posada leta odbrava tapšanje. Putnici obično tapšu od radosti, za događaj koji odobravaju. Možda samo izražavaju svoje olakšanje i zahvalnost što su bezbedno stigli, pa tako izbacuju negativnu energiju na kulturan i neškodljiv način.


Pa dobro, da li onda treba tapšati kada avion sleti, ili ne?​


avion-iznad-mora.jpg


Pa, i da i ne. To u velikoj meri zavisi od avio kompanije sa kojom letite, i destinacije na koju idete. Na nekim rutama sa velikim prometom, možda ćete izgledati čudno, ako samo vi krenete da tapšete. Na drugim, opet, može da vam bude ugodnije da se pridružite svojim saputnicima u aplauzu.


Neke avio kompanije čak i podstiču putnike da aplaudiraju, naročito kada slete u svoj rodni grad, ili na neko novo odredište. Bilo je i kompanija su čak puštale zvuke fanfara pri sletanju. Nakon toga usledila je objava kojom se slavi još jedan dolazak na vreme. Ali, anti-tapšači su ovde pobedili. Nakon glasanja koje je jedna od tih kompanija sprovela, ublažili su fanfare, a najava aplauza je skinuta 2014. godine.


I na kraju, zašto je aplauz pri sletanju sada sve ređa pojava?​


beli-avion.jpg


Aplauz pri sletanju aviona je tokom 1980-ih i 1990-ih godina prošlog veka bio redovna pojava, ali sada se to prilično retko dešava. Dva su razloga za to. Prvo, sve više ljudi se navikava na letenje i to se više ne smatra nekim izuzetnim iskustvom. Ljudi počinju da se osećaju mnogo sigurnije u vazduhu, pa tako veruju da piloti samo rade svoj redovni posao kada pokušavaju da precizno spuste zver tešku 300 tona na pistu široku 70 metara. Ne morate da tapšete na svakom letu. Ali, ponekad je dobar osećaj proslaviti činjenicu da ste korak bliže viđenju sa dragim ljudima ili početku odmora.


A drugo, s obzirom da piloti ne čuju aplauz, a posada to doživljava rezervisano, možda ćete osetiti da je je to neportebno, i sačuvati energiju koju biste inače potrošili na tapšanje.


Ali, ako vam to pomaže da se oslobodite stresa i straha, ili samo donosi malo sreće i zabave, zašto se ne biste pridružili? Na kraju krajeva, ovo nikome ne može da naškodi.


Da li ste nekada doživeli apaluz pri sletanju aviona? Jeste li i sami tapšali? Podelite svoja sećanja sa nama u komentarima.

Fotografije: YouTube.com

Autorski tekst: Jelena Todorović

Izvor: Firme iz Srbije
 
Učlanjen(a)
10.02.2014
Poruka
224
ja ne aplaudiram, ali hajde neka im bude. Verovatno se plaše letenja pa su sigurni na zemlji. A još jedan razlog što ne aplaudiram je što u psolednje vreme slabo letim
 
Učlanjen(a)
23.10.2015
Poruka
342
Najkriticnije faze leta su poletanje i sletanje. Izmedju moze auto pilot skoro sve sam, sto se prakticno radi nakon uspostavljana crusie levela.
Aplaudiranje je iskazivanje zahvalnsoti pilotima za uspesno prizemljenje aviona.

Ukratko, da ne nabrajam ostale faze u toku leta, da ne nabrajam koliko tipova vetrova gore i pri tlu postoje, sta je cross-wind, sta su smicani vetrovi itd.
 
Top