LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Zašto je pad BDP-a dvostruko veći od ocenjenog?
Za stručnjake biltena Makroekonomske analize i trendove ništa nije sporno, baš kao i kada su ove činjenice saopštili u subotu 7. maja na Ekonomskom fakultetu
Valjaonica u Sevojnu: Novo preračunavanje svega što smo stvorili 2009. godine (Foto S. Jovičić)
Razlika između prvobitne procene pada BDP-a od minus 3,1 odsto (dobijene na bazi kratkoročnih indikatora kretanja obima proizvodnje i usluga) i konačne ocene pada BDP-a od minus 6,2 procenta (izvedenog nakon regularnih obračuna BDP-a u tekućim cenama koji barataju finansijskim veličinama) može se objasniti uticajem četiri faktora, ističe se u poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova, čiji deo uz minimalna skraćenja prenosimo.
Prvo, deo razlike objašnjava se promenom bazne godine. Umesto fiksne strukture BDV-a iz 2002. godine, kod konačne ocene realnog kretanja BDP-a biće korišćena struktura BDV-a iz 2008. i račun stalnih cena sa rashodne strane. Posledica te promene je već objavljeni račun sa proizvodne strane u stalnim cenama gde je stopa kretanja BDP-a u 2009. pomerena sa –3,1 na –3,5 odsto. Kada dođe račun u stalnim cenama sa rashodne strane, kao konačan za ocenu realne stope kretanja, ta ocena će se pomeriti izvesno još naniže – prema našim aproksimativnim deflatorima, do stope od oko –6,2 odsto.
Drugo, deo razlike rezultat je izvesnog odstupanja, svojstvenog statističkom sistemu, između kratkoročnih indikatora kretanja obima proizvodnje dobara i usluga, sa jednei finansijske valorizacije u finansijskim izveštajima i računima, sa druge strane.
Treće, bitan deo razlike u našim uslovima potiče od uočene pristrasnosti finansijskih izveštaja koji se, u nedostatku strogih revizija, sastavljaju tako da „beže iz profita”, uvećavajući troškove koji ulaze u međufaznu potrošnju, a istovremeno umanjujući BDV (bruto dodatu vrednost) i BDP. Mnoga preduzeća, u velikom javnom sektoru, trpe velike gubitke, što unosi nove distorzije u kretanje proizvodnje i obračunatog BDV-a.
Četvrto, najveći deo razlike između prvobitne procene i izvedene ocene realnog kretanja potiče od distorzija u cenovnim faktorima i deflatorima sagledanih sa proizvodne i sa rashodne strane. Ispravan je pristup sa rashodne strane u kome se za 2009. godinu pojavljuje značajna razlika između CPI (indeks potrošačkih cena) od 8,4 odsto i aproksimiranog deflatora BDP-a od 10 procenata. Što je veći deflator BDP-a, veći je i pad BDP-a, što će verovatno pokazati i precizan obračun BDP-a sa rashodne strane (kada bude objavljen) i time, nadamo se, potvrditi valjanost konstrukcije sistema deflatora u projekcijama.
I na kraju – zaključak MAT-a u pogledu nove procene o padu BDP od 6,2 odsto.
Praktične konsekvence mogle bi se javiti u vidu potrebe preispitivanja fiskalne održivosti i prostora za javno zaduživanje sa aspekta primene fiskalnih pravila u narednim godinama. Kada je u pitanju 2011. godina, jasno je da će veći izdaci za plate u javnom sektoru i penzije zbog više inflacije zahtevati rebalans budžeta. Kada je reč o budžetskom deficitu, može se pretpostaviti da će inflacija povećati i prihodnu stranu i da sa te strane neće biti problema, čak i kada se ukalkuliše novoutvrđena minimalna cena rada. Ali će se udeo deficita u (novoocenjenom) BDP-u nešto povećati.
Šta kažu u statistici
Bruto domaći proizvod je mera ukupne proizvodnje jedne zemlje i najvažniji je makroekonomski agregat.
Republički zavod za statistiku obračunava bruto domaći proizvod od 1998. godine, a postoji serija od 1997. godine. Od tada se redovno obavlja obračun u tekućim i stalnim cenama po metodologiji Sistem nacionalnih računa 93 (SNA 93), koju su objavili UN, MMF, Svetska banka, OECD i Evrostat.
Bruto domaći proizvod za 2009. godinu obračunat u stalnim cenama 2002. godine imao je pad od 3,1 odsto i to je objavljeno kao konačan podatak 2010. godine.
Sastavni deo u metodologiji SNA 93 je i revizija podataka, koja se definiše kao promena konačno objavljenih podataka. Svaka revizija se mora obrazložiti, tj. mora da se objave i objasne njeni razlozi.
Od 1. januara 2011. na osnovu zakona Skupštine Republike Srbije došlo je do promene klasifikacije delatnosti. U skladu sa tim Republički zavod pristupio je reviziji već objavljenih podataka. Pošto je bazna godina dosta daleka, 2002, pristupilo se i promeni bazne godine. Umesto fiksne baze izvršen je obračun sa prethodnom godinom kao baznom. Time se bolje predstavlja tekuća ekonomska situacija i struktura.
Iz gore navedenih razloga revidirana je serija podataka i objavljena 31. marta 2011. godine u saopštenju koje se nalazi na sajtu zavoda. Konačan podatak o padu bruto domaćeg proizvoda za 2009. godinu iznosi 3,5 odsto.
Svake godine u februaru u Republičkom zavodu za statistiku boravi statistička tehnička misija MMF-ačiji je osnovni cilj pružanje pomoći Sektoru za nacionalne račune. Postoje iscrpni izveštaji u kojima se analizira način obračuna bruto domaćeg proizvoda. Svi dosadašnji izveštaji su pozitivni. Takođe, nacionalni računi su uključeni u nacionalne i regionalne IPA projekte. Tako da i Evrostat daje ocene o obračunima makroekonomskih agregata koje sprovodi zavod. Sve dosadašnje misije, a bilo ih je puno, dale su pozitivno mišljenje o obračunima.
Podaci o kretanju bruto domaćeg proizvoda redovno se dostavljaju međunarodnim organizacijama (MMF, UN, Evrostat) i dosada nije bilo nikakvih primedaba na njih.
Politika
Za stručnjake biltena Makroekonomske analize i trendove ništa nije sporno, baš kao i kada su ove činjenice saopštili u subotu 7. maja na Ekonomskom fakultetu
Razlika između prvobitne procene pada BDP-a od minus 3,1 odsto (dobijene na bazi kratkoročnih indikatora kretanja obima proizvodnje i usluga) i konačne ocene pada BDP-a od minus 6,2 procenta (izvedenog nakon regularnih obračuna BDP-a u tekućim cenama koji barataju finansijskim veličinama) može se objasniti uticajem četiri faktora, ističe se u poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova, čiji deo uz minimalna skraćenja prenosimo.
Prvo, deo razlike objašnjava se promenom bazne godine. Umesto fiksne strukture BDV-a iz 2002. godine, kod konačne ocene realnog kretanja BDP-a biće korišćena struktura BDV-a iz 2008. i račun stalnih cena sa rashodne strane. Posledica te promene je već objavljeni račun sa proizvodne strane u stalnim cenama gde je stopa kretanja BDP-a u 2009. pomerena sa –3,1 na –3,5 odsto. Kada dođe račun u stalnim cenama sa rashodne strane, kao konačan za ocenu realne stope kretanja, ta ocena će se pomeriti izvesno još naniže – prema našim aproksimativnim deflatorima, do stope od oko –6,2 odsto.
Drugo, deo razlike rezultat je izvesnog odstupanja, svojstvenog statističkom sistemu, između kratkoročnih indikatora kretanja obima proizvodnje dobara i usluga, sa jednei finansijske valorizacije u finansijskim izveštajima i računima, sa druge strane.
Treće, bitan deo razlike u našim uslovima potiče od uočene pristrasnosti finansijskih izveštaja koji se, u nedostatku strogih revizija, sastavljaju tako da „beže iz profita”, uvećavajući troškove koji ulaze u međufaznu potrošnju, a istovremeno umanjujući BDV (bruto dodatu vrednost) i BDP. Mnoga preduzeća, u velikom javnom sektoru, trpe velike gubitke, što unosi nove distorzije u kretanje proizvodnje i obračunatog BDV-a.
Četvrto, najveći deo razlike između prvobitne procene i izvedene ocene realnog kretanja potiče od distorzija u cenovnim faktorima i deflatorima sagledanih sa proizvodne i sa rashodne strane. Ispravan je pristup sa rashodne strane u kome se za 2009. godinu pojavljuje značajna razlika između CPI (indeks potrošačkih cena) od 8,4 odsto i aproksimiranog deflatora BDP-a od 10 procenata. Što je veći deflator BDP-a, veći je i pad BDP-a, što će verovatno pokazati i precizan obračun BDP-a sa rashodne strane (kada bude objavljen) i time, nadamo se, potvrditi valjanost konstrukcije sistema deflatora u projekcijama.
I na kraju – zaključak MAT-a u pogledu nove procene o padu BDP od 6,2 odsto.
Praktične konsekvence mogle bi se javiti u vidu potrebe preispitivanja fiskalne održivosti i prostora za javno zaduživanje sa aspekta primene fiskalnih pravila u narednim godinama. Kada je u pitanju 2011. godina, jasno je da će veći izdaci za plate u javnom sektoru i penzije zbog više inflacije zahtevati rebalans budžeta. Kada je reč o budžetskom deficitu, može se pretpostaviti da će inflacija povećati i prihodnu stranu i da sa te strane neće biti problema, čak i kada se ukalkuliše novoutvrđena minimalna cena rada. Ali će se udeo deficita u (novoocenjenom) BDP-u nešto povećati.
Šta kažu u statistici
Bruto domaći proizvod je mera ukupne proizvodnje jedne zemlje i najvažniji je makroekonomski agregat.
Republički zavod za statistiku obračunava bruto domaći proizvod od 1998. godine, a postoji serija od 1997. godine. Od tada se redovno obavlja obračun u tekućim i stalnim cenama po metodologiji Sistem nacionalnih računa 93 (SNA 93), koju su objavili UN, MMF, Svetska banka, OECD i Evrostat.
Bruto domaći proizvod za 2009. godinu obračunat u stalnim cenama 2002. godine imao je pad od 3,1 odsto i to je objavljeno kao konačan podatak 2010. godine.
Sastavni deo u metodologiji SNA 93 je i revizija podataka, koja se definiše kao promena konačno objavljenih podataka. Svaka revizija se mora obrazložiti, tj. mora da se objave i objasne njeni razlozi.
Od 1. januara 2011. na osnovu zakona Skupštine Republike Srbije došlo je do promene klasifikacije delatnosti. U skladu sa tim Republički zavod pristupio je reviziji već objavljenih podataka. Pošto je bazna godina dosta daleka, 2002, pristupilo se i promeni bazne godine. Umesto fiksne baze izvršen je obračun sa prethodnom godinom kao baznom. Time se bolje predstavlja tekuća ekonomska situacija i struktura.
Iz gore navedenih razloga revidirana je serija podataka i objavljena 31. marta 2011. godine u saopštenju koje se nalazi na sajtu zavoda. Konačan podatak o padu bruto domaćeg proizvoda za 2009. godinu iznosi 3,5 odsto.
Svake godine u februaru u Republičkom zavodu za statistiku boravi statistička tehnička misija MMF-ačiji je osnovni cilj pružanje pomoći Sektoru za nacionalne račune. Postoje iscrpni izveštaji u kojima se analizira način obračuna bruto domaćeg proizvoda. Svi dosadašnji izveštaji su pozitivni. Takođe, nacionalni računi su uključeni u nacionalne i regionalne IPA projekte. Tako da i Evrostat daje ocene o obračunima makroekonomskih agregata koje sprovodi zavod. Sve dosadašnje misije, a bilo ih je puno, dale su pozitivno mišljenje o obračunima.
Podaci o kretanju bruto domaćeg proizvoda redovno se dostavljaju međunarodnim organizacijama (MMF, UN, Evrostat) i dosada nije bilo nikakvih primedaba na njih.
Politika