Šta je novo?

Zaposlenost veća samo na premijerovom digitronu

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Zaposlenost veća samo na premijerovom digitronu

Saopštenje Nacionalne službe za zapošljavanje, koje pokazuje da je zaposlenih više 2.000 po njihovoj evidenciji, ne znači da je toliko ljudi u Srbiji dobilo posao jer je i stopa zaposlenosti pala za 1,9 odsto


sajam-foto-XXXXX.jpg

Sa jednog sajma zapošljavanja


Zaposlenost, ipak, raste. Ovo je juče ponovo tvrdio premijer Mirko Cvetković pošto su ga novinari prozvali da Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku kaže suprotno. Prema rečima predsednika Vlade „podaci o nezaposlenosti su nepouzdani, broj onih koji ne rade može da se poveća i kad se oni koji završe školu prijave na biro”. Ni on, ni predsednik Boris Tadić, kaže, ni jednom nisu komentarisali broj nezaposlenih u Srbiji, već su govorili o povećanju zaposlenosti, objašnjavao je premijer i dodao da je u martu, aprilu i maju prvi put od početka ekonomske krize, došlo do povećanja broja novih radnih mesta.
– Iznenađuje me da neko ne može da razume o čemu govorimo - rekao je Cvetković komentarišući nove podatke o stopi nezaposlenosti u Srbiji.
Međutim, iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, osim što se vidi da je povećan broj onih koji ne rade, može da se pročita i da je stopa zaposlenosti pala. U aprilu 2011. godine stopa zaposlenosti iznosila je 36,2 odsto i u odnosu na isti mesec 2010. godine pala je za 1,9 procentnih poena. U odnosu na oktobar prošle godine smanjenje je 1,5 procentnih poena.
O čemu je zapravo premijer Cvetković govorio kad je nedavno istakao kako je broj zaposlenih u martu i aprilu veći za 2.000? Po svemu sudeći, predsednik Vlade je pred sobom imao saopštenje Nacionalne službe za zapošljavanje, na čijoj je evidenciji, prema poslednjim podacima 750.000 nezaposlenih. To je tačno 2.000 manje u odnosu na prvih šest meseci prošle godine, što je i cifra koju je premijer izgovorio.
Međutim, Cvetković, koji je je po struci ekonomista, vrlo dobro zna da Nacionalna služba za zapošljavanje ne meri ni zaposlenost, ni nezaposlenost. Ova institucija samo evidentira one koji preko nje traže, ili nađu posao. Čak je i odgovor na pitanje koliko trenutno ima slobodnih radnih mesta u Srbiji u NSZ-u nemoguće dobiti. Jer, od kada je stupio na snagu Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, prema kome poslodavci više nemaju obavezu da Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljuju koliko radnika traže – tačan podatak o ponudi poslova ne postoji. Praktično, to znači da kad NSZ saopšti da je otvoreno 2.000 novih radnih mesta, to ne znači da je toliko ljudi u Srbiji dobilo posao. Taj podatak predstavlja samo evidenciju onih poslodavaca koji do kadrova dolaze preko biroa zapošljavanja. Iz koje su „skliznuli” oni vlasnici preduzeća koji su radnike našli preko oglasa, privatnih agencija ili na preporuku rođaka i prijatelja.
To su nam juče u pres službi NSZ-a i potvrdili ističući kako je u aprilu i maju ove godine registrovano 750.000 nezaposlenih lica, što pokazuje stalnost u broju prijavljenih u poslednja dva meseca.
– Podsećamo vas da poslodavci od sredine 2009. godine nemaju obavezu dostavljanja prijava o slobodnim poslovima Nacionalnoj službi za zapošljavanje, već se službi obraćaju samo kada žele posredovanje, odnosno pomoć u predselekciji kandidata. Od početka godine poslodavci su prijavili potrebe za posredovanjem Nacionalne službe za zapošljavanje za više od 25 hiljada ljudi – potvrdili su u Nacionalnoj službi naše navode.
Oni takođe podsećaju da je 1. juna 2010. godine potpisan ugovor sa RZZO o jednošalterskom sistemu prijave i odjave radnika, što znači da poslodavci više ne prijavljuju radnike i u NSZ-u i u RZZO-u, već samo u RZZO-u.
– Mi preuzimamo potrebne podatke, čime smo poslodavcima znatno olakšali procedure prilikom zapošljavanja. Prema podacima koje smo preuzeli od Zavoda za zdravstveno osiguranje, od početka godine sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje zaposleno je 64 hiljade lica, u a prethodnoj godini 140 hiljada lica – objašnjavaju u NSZ-u.
Upravo zbog toga je Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku najrelevantniji izveštaj i o zaposlenosti i o nezaposlenosti koji citiraju i preuzimaju i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka i Eurostat. On se od svih ostalih merenja razlikuje po tome što meri i formalnu i neformalnu zaposlenost, odnosno i one koji rade na crno.
Ovo nije prvi put da su naši državni zvaničnici zatečeni podacima iz Ankete o radnoj snazi. To se dogodilo i jesenas kada je MMF, pozivajući se upravo na ovaj dokument, objavio podatak da je, tokom krize, bez posla ostalo više od 400.000 ljudi. To znači da je sada broj onih koji su samo od oktobra 2008. godine ostali bez posla dostigao oko 600.000.


Politika
 
Top