LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Za biljke u saksijama voda je od neprocenjive koristi, jer zemlji daje vlagu potrebnu za rastvaranje mineralnih soli koje biljkama služe kao hrana. Ali čim je te vlage suviše, ona često može biti od velike štete za biljku. Zemlja u saksiji se brzo pokvari , postane kisela, slična barskoj zemlji u kojoj mogu da rastu samo neke biljke, kao npr. vodena palma, kala, adijantum, kokos palma. Navedene vrste čak traže da im u podlošku stalno stoji voda. Većina biljaka u saksijama od prevelike vlage u zemlji oboli od truljenja korena. Kod preteranog zalivanja pukotine se u zemlji kojom je napunjena saksija napune vodom i time se istisne iz njih vazduh tako potreban žilama. Suvišna voda koja se kod svakog zalivanja skuplja u podloški ili na dnu ukrasne saksije mora se posle dva sata ukloniti ukoliko je za to vreme nije upila prosušena zemlja. Nije svejedno u koje dana se zalivaju biljke. Najbolje je biljke zalivati ujutru, da bi do uveče upile svu vodu i da bi se zemlja malo prosušila. Za vreme letnjih dana po potrebi zalivati i uveče, ali nikako za vreme najjače popodnevne žege, jer treba imati na umu da svako zalivanje rashlađuje zemlju.
Teško je uopšteno govoriti o zalivanju sobnog cveća. Za to je potrebno iskustvo, koje će se uz malo pažnje steći i preći u naviku kad treba biljku zalivati i koja je količina vode potrebna pojedinoj biljci. Samo ta iskustva su, na žalost često dosta skupa, jer najviše cveća u sobi propada zbog preteranog ili nedovoljnog zalivanja, a pored toga ima i drugih posledica kao: zastoj u rastu, izostalo cvetanje, zakržljavanje itd. Pravilo je da se cveće u stanu zaliva prema temperaturi prostorije u kojoj se nalazi, obilnije u toploj, dok ono u hladnoj prostoriji manje i ređe.
Kod zalivanja treba paziti na doba mirovanja - odmora kod pojedinih vrsta sobnih biljaka. Kao što ljudi ne mogu biti stalno na nogama, tako je i sobnim biljkama neophodan odmor. One moraju za vreme mirovanja da se odmore i da povrate snagu.
Veći broj sobnih biljaka poreklom je iz raznoraznih klimatskih područja. Zbog toga svaku biljku treba tretirati pojedinačno i voditi računa o njenom ritmu porasta i mirovanja. Skoro svakoj vrsti potreban je neki sanatorijski tretman sa izvesnom dijetom, promenom vazduha i odsustvom opterećivanja. To praktično znači da treba sa zalivenjem prestati ili ga svesti na najmanju meru, održavati nižu temperaturu ili suv vazduh i naravno nikako prihranjivanje. Posle svakog perioda odmora izdanci će jače terati, a njihovi cvetovi biće brojniji i krupniji.
Mnogim sobnim biljkama ne može se na žalost, obezbediti klima njihove postojbine. Zbog toga neke egzotične biljke kod nas ne cvetaju. Ostaje nam jedino da se radujemo njihovim oblicima grana i lepom lišću. To međutim ne znači da ne bi trebalo da im se u našoj sredini omogući odmor posle naporne vegetacije, san u znaku regeneracije. Većina sobnih biljaka oseti potrebu za ovim snom onda kada je glavni izvor njihove vegetacije svetlo manje više iscrpljeno. Što manje dnevnog svetla biljke primaju, to je manja njihova potreba za vodom. Od toga, naravno, ujedno zavisi i njihova potreba za hranjivim sastojcima. Ako bi se sobne biljke prihranjivale i za vreme odmora to bi značilo da se žele mobilisati one snage koje još nisu raspoložive. Zahtevi sobnog bilja u pogledu toplote za vreme zimskog ili letnjeg odmora znatno su manji nego u vreme bujne vegetacije i cvetanja.
Teško je uopšteno govoriti o zalivanju sobnog cveća. Za to je potrebno iskustvo, koje će se uz malo pažnje steći i preći u naviku kad treba biljku zalivati i koja je količina vode potrebna pojedinoj biljci. Samo ta iskustva su, na žalost često dosta skupa, jer najviše cveća u sobi propada zbog preteranog ili nedovoljnog zalivanja, a pored toga ima i drugih posledica kao: zastoj u rastu, izostalo cvetanje, zakržljavanje itd. Pravilo je da se cveće u stanu zaliva prema temperaturi prostorije u kojoj se nalazi, obilnije u toploj, dok ono u hladnoj prostoriji manje i ređe.
Kod zalivanja treba paziti na doba mirovanja - odmora kod pojedinih vrsta sobnih biljaka. Kao što ljudi ne mogu biti stalno na nogama, tako je i sobnim biljkama neophodan odmor. One moraju za vreme mirovanja da se odmore i da povrate snagu.
Veći broj sobnih biljaka poreklom je iz raznoraznih klimatskih područja. Zbog toga svaku biljku treba tretirati pojedinačno i voditi računa o njenom ritmu porasta i mirovanja. Skoro svakoj vrsti potreban je neki sanatorijski tretman sa izvesnom dijetom, promenom vazduha i odsustvom opterećivanja. To praktično znači da treba sa zalivenjem prestati ili ga svesti na najmanju meru, održavati nižu temperaturu ili suv vazduh i naravno nikako prihranjivanje. Posle svakog perioda odmora izdanci će jače terati, a njihovi cvetovi biće brojniji i krupniji.
Mnogim sobnim biljkama ne može se na žalost, obezbediti klima njihove postojbine. Zbog toga neke egzotične biljke kod nas ne cvetaju. Ostaje nam jedino da se radujemo njihovim oblicima grana i lepom lišću. To međutim ne znači da ne bi trebalo da im se u našoj sredini omogući odmor posle naporne vegetacije, san u znaku regeneracije. Većina sobnih biljaka oseti potrebu za ovim snom onda kada je glavni izvor njihove vegetacije svetlo manje više iscrpljeno. Što manje dnevnog svetla biljke primaju, to je manja njihova potreba za vodom. Od toga, naravno, ujedno zavisi i njihova potreba za hranjivim sastojcima. Ako bi se sobne biljke prihranjivale i za vreme odmora to bi značilo da se žele mobilisati one snage koje još nisu raspoložive. Zahtevi sobnog bilja u pogledu toplote za vreme zimskog ili letnjeg odmora znatno su manji nego u vreme bujne vegetacije i cvetanja.