Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Zakon o zaštiti potrošača
Pre nego što se Predlog Zakona o zaštiti potrošača nađe u skupštinskoj proceduri, organizacije potrošača očekuju da će njihove sugestije o izmenama ovoga puta biti uvažene. Interesi potrošača, kao ravnopravnih učesnika na tržištu, dosad su u Srbiji bili sasvim zanemareni, kažu u Asocijaciji potrošača Srbije (APOS).
U Srbiji najpre treba regulisati pravo potrošača na obeštećenje u slučaju da je roba s greškom ili nije garantovan kvalitet, kažu u APOS-u. Međutim, kod nas je to otežano time što je teret dokazivanja greške na potrošaču, a ne na trgovcu kao u Evropi.
“Kada potrošač reklamira grešku ili loš kvalitet, o tome odlučuje trgovac, što je isto kao kad kozi date da čuva kupus. Trgovci obično kažu da su potrošači sami krivi za kvar, da nisu dobro rukovali i slično. Jedino što našem potrošaču ostaje je tužba redovnom sudu, gde ponovo mora dokazivati da je oštećen. To dugo traje, a i košta, pa je zanemarljiv broj potrošača koji uopšte pokušava da na ovaj način ostvari svoje pravo”, kaže za “Novac” Edina Popov, predsednica Upravnog odbora APOS-a.
I pravo na izbor koje i stoji u Zakonu o zaštiti potrošača, u praksi nije ostvareno. Za razliku od Evrope, srpski potrošač veliki broj robe i usluga ne može da bira.
“Potrošače treba posmatrati kao investitore, jer oni svakom kupovinom investiraju u određenu kompaniju, pa je veliki problem i što se njihov glas ne čuje. Država treba da obezbedi uslove za učešće organizacija potrošača na mestima gde se donose za njih bitne odluke”, kaže Popov.
Zakon o zaštiti potrošača se donosi u paketu zakona kojim se uređuje tržište, kažu u APOS-u. To su zakoni o konkurenciji, trgovini, oglašavanju. Osim zakona o trgovini, svi ovi zakoni su već doneti 2005. godine.
“Ranije je najavljivano ’uskla*đivanje’ zakona sa evropskim standardima, ali se sada ipak donose novi, jer stare zakone ne vredi ‘krpiti’. U ove zakone treba uneti evropske direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi, nepoštenim odredbama u tipskim ugovorima, i druge koje obezbeđuju transparentnost tržišta, a ono je u Srbiji trenutno sve samo ne transparentno”, istakla je Edina Popov.
Naša sagovornica dodaje da prilikom donošenja Zakona o zaštiti potrošača 2005. godine, nisu bile uvažene primedbe organizacija potrošača. Danas je situacija bolja jer je donet novi Ustav koji je definisao prava potrošača kao deo ljudskih prava, i zabranio nečasne radnje protiv potrošača na tržištu Srbije. Ovaj put, organizacije imaju mogućnost da pred Ustavnim sudom ospore rešenja iz zakona koja bi bila na štetu potrošača.
Izvor: Blic/M.Krkić
Pre nego što se Predlog Zakona o zaštiti potrošača nađe u skupštinskoj proceduri, organizacije potrošača očekuju da će njihove sugestije o izmenama ovoga puta biti uvažene. Interesi potrošača, kao ravnopravnih učesnika na tržištu, dosad su u Srbiji bili sasvim zanemareni, kažu u Asocijaciji potrošača Srbije (APOS).
U Srbiji najpre treba regulisati pravo potrošača na obeštećenje u slučaju da je roba s greškom ili nije garantovan kvalitet, kažu u APOS-u. Međutim, kod nas je to otežano time što je teret dokazivanja greške na potrošaču, a ne na trgovcu kao u Evropi.
“Kada potrošač reklamira grešku ili loš kvalitet, o tome odlučuje trgovac, što je isto kao kad kozi date da čuva kupus. Trgovci obično kažu da su potrošači sami krivi za kvar, da nisu dobro rukovali i slično. Jedino što našem potrošaču ostaje je tužba redovnom sudu, gde ponovo mora dokazivati da je oštećen. To dugo traje, a i košta, pa je zanemarljiv broj potrošača koji uopšte pokušava da na ovaj način ostvari svoje pravo”, kaže za “Novac” Edina Popov, predsednica Upravnog odbora APOS-a.
I pravo na izbor koje i stoji u Zakonu o zaštiti potrošača, u praksi nije ostvareno. Za razliku od Evrope, srpski potrošač veliki broj robe i usluga ne može da bira.
“Potrošače treba posmatrati kao investitore, jer oni svakom kupovinom investiraju u određenu kompaniju, pa je veliki problem i što se njihov glas ne čuje. Država treba da obezbedi uslove za učešće organizacija potrošača na mestima gde se donose za njih bitne odluke”, kaže Popov.
Zakon o zaštiti potrošača se donosi u paketu zakona kojim se uređuje tržište, kažu u APOS-u. To su zakoni o konkurenciji, trgovini, oglašavanju. Osim zakona o trgovini, svi ovi zakoni su već doneti 2005. godine.
“Ranije je najavljivano ’uskla*đivanje’ zakona sa evropskim standardima, ali se sada ipak donose novi, jer stare zakone ne vredi ‘krpiti’. U ove zakone treba uneti evropske direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi, nepoštenim odredbama u tipskim ugovorima, i druge koje obezbeđuju transparentnost tržišta, a ono je u Srbiji trenutno sve samo ne transparentno”, istakla je Edina Popov.
Naša sagovornica dodaje da prilikom donošenja Zakona o zaštiti potrošača 2005. godine, nisu bile uvažene primedbe organizacija potrošača. Danas je situacija bolja jer je donet novi Ustav koji je definisao prava potrošača kao deo ljudskih prava, i zabranio nečasne radnje protiv potrošača na tržištu Srbije. Ovaj put, organizacije imaju mogućnost da pred Ustavnim sudom ospore rešenja iz zakona koja bi bila na štetu potrošača.
Izvor: Blic/M.Krkić
Poslednja izmena:
