Zajme po svetu, a pare čame kod kuće
objavljeno: 01.11.2010. Izvor: Politika
S minimalnim poreskim olakšicama i razvojem životnog osiguranja Srbija bi za nekoliko godina mogla da obezbedi 500 do 600 miliona evra jeftinog kapitala na bar 20 godina
Država Srbija pozajmiće do kraja ove godine od 13 osiguravajućih kuća, koje se uglavnom bave životnim osiguranjem, bar 50 miliona evra za pokrivanje budžetskog deficita. S tom sumom se, kaže za naš list predsednik Fonda za razvoj osiguranja Artur Demek, ušlo i u pripremljeni zakon o rebalansu budžeta, koji uskoro treba da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Za istu namenu, već je dogovoreno, osiguravajuće kuće kupiće 2011. obveznice države Srbije za još 150 miliona evra na 15 godina po ceni od 5,9 odsto. Novac će se plasirati u četiri rate – svakog kvartala.
Tako jeftine pare i na tako dug rok, tvrdi Demek, Srbija nigde ne može da nađe. Kao primer naš sagovornik navodi nedavno zaključen ugovor Srbije sa nekoliko domaćih komercijalnih banaka od kojih je uzet zajam od oko 250 miliona evra na mnogo kraći rok, ali s kamatom od 6,5 odsto.
Srbija je, nažalost, po Demekovom mišljenju, tek na početku razvijanja životnog osiguranja. Kada bi država minimalnim poreskim olakšicama pomogla osiguravajućim kućama, ali i svojim građanima da se češće i više osiguravaju, Srbiji bi za svega nekoliko godina na raspolaganju stajalo 500 do 600 miliona evra dugoročnih i jeftinih investicionih sredstava. Imali bi domaći novac za svoje potrebe, jer osiguravajuće kuće moraju da ga plasiraju u sigurne i dugoročne poslove.
Za prvog čoveka „Delta đenerali osiguranja” Nebojšu Divljana, sve je mnogo jednostavnije nego što se namah čini. Dovoljno je, kaže, da država svojim merama „oživi” životno osiguranje. On bi voleo da čuje od naših zvaničnika zbog čega druge države tako zdušno podstiču razvoj životnog, štednog osiguranja, a kod nas ono tavori. I odgovara – zato što se njime prikupljaju na veoma dug rok (15 do 25 godina) veoma kvalitetna domaća sredstva. Kada dođu do tih para, one moraju da traže „kupca” tog novca, jer ih na to, kao i banke, obavezuje usklađivanje bilansa po ročnosti prikupljenih sredstava. To je, po Divljanu, apsolutno najkvalitetniji novac do kog može da dođe svaka država. U Evropi čak dve trećine od ukupnih premija osiguranja potiče od životnog osiguranja, a kod nas svega 15 odsto. Te pare se ne moraju, kao što je kod nas sada slučaj, trošiti za pokrivanje budžetskog deficita, već za veoma skupe i dugoročne infrastrukturne objekte.
Država, zasada, ne pokazuje previše dobre volje da svojim merama pospeši razvoj industrije životnog osiguranja. Ispada, nažalost, da je i pored evidentne opšte koristi, veoma teško prepisati tuđa dobra rešenja.
Fond za razvoj osiguranja već godinu dana pokušava da državi dokaže šta joj se razvojem životnog osiguranja nudi, bez velikih odricanja, jer poreski podsticaji ne znače i gubitak novca za budžet, ali cela stvar po oceni naših sagovornika ide dosta sporo i s pomalo neverice. Pređen je dosta dug put do partnerstva, ali mu se, prema Divljanovoj oceni, kraj, bar onakav kakav je u EU, još ne vidi. On se nada da će i naše ukupno približavanje porodici tih zemalja otkloniti i takve nelogičnosti.
Zoran Višnjić, predsednik Upravnog odbora „Unika osiguranja”, podseća da su u razvijenim zemljama, osiguravajuće kuće među najvećim institucionalnim investitorima. Većim čak i od banaka. Problem je, međutim, u tome što prosečna premija za životno osiguranje iznosi svega oko 12 evra po stanovniku. U Hrvatskoj se ulaže osam puta više. Postoji, dakle, ogroman potencijal, ali da bi se pretočio u realnost neophodno je da država uvede poreske olakšice za građane koji kupuju životno osiguranje. Od toga bi svi, građani, država i industrija osiguranja, imali velike koristi. Životno osiguranje znači odvajanje sredstava za starost, jer penzija neće biti dovoljna za pristojan život, kao i obezbeđivanje porodice u slučaju nemilog događaja. Za državu to znači manji pritisak na istrošeni penzioni fond, kao i mogućnost da se prikupe znatna sredstva bez dodatnog spoljnog zaduživanja za kapitalne projekte.
– Ne sme se stati samo na pokrivanju rupe u budžetu izdavanjem evroobveznica na domaćem tržištu. Sledeći korak, po mom dubokom uverenju, mora biti obezbeđivanje poreskih olakšica za građane Srbije koji ulažu u životno osiguranje. Vremena za čekanje nema, jer ono je ključan faktor u oplođavanju uloženih sredstava. Potrebno je dobro proučiti modele koje su razne države primenile i odabrati onaj koji najviše odgovara našim uslovima i onaj koji će otključati ogromni potencijal koje je trenutno neiskorišćen – zaključio je Višnjić.
----------------------------------------------
Sigurnost plasmana
Kristof Cetl, prvi čovek „Grave osiguranja” u Srbiji, kaže da i njegova kuća najveći deo svih sredstava ulaže u hartije od vrednosti države Srbije, jer ih smatra najsigurnijim plasmanom. Strategija ulaganja „Grave” koncerna već 182 godine daje prednost sigurnosti u odnosu na prinos. Poseban značaj ima činjenica da su sredstva iz osiguranja života po prirodi dugoročna sredstva.
U „Grave osiguranju” čak 98 odsto osiguravajućeg portfelja čini životno osiguranje. Prosečno trajanje ugovora je 19 godina, jer životno osiguranje velikim delom ima i štedni karakter.
Danas na finansijskom tržištu Srbije postoje samo obveznice stare devizne štednje kao hartije od vrednosti države koje su nominovane u evrima. Stoga je potreba osiguravajućih kompanija, a samim tim i njihovih klijenata, da država emituje dugoročne hartije od vrednosti nominovane u evrima koje bi društva koja se bave životnim osiguranjem kupila i time omogućila da se ostvare svi pomenuti ciljevi.
S druge strane, korist za državu bi bila ne samo da na taj način kratkoročno popuni deficit u budžetu Srbije, već bi došla do dugoročnih izvora sredstava koji bi omogućili da, bez dodatnih zaduživanja, finansira veliki broj infrastrukturnih objekata.
Slobodan Kostić
objavljeno: 01.11.2010. Izvor: Politika
S minimalnim poreskim olakšicama i razvojem životnog osiguranja Srbija bi za nekoliko godina mogla da obezbedi 500 do 600 miliona evra jeftinog kapitala na bar 20 godina
Država Srbija pozajmiće do kraja ove godine od 13 osiguravajućih kuća, koje se uglavnom bave životnim osiguranjem, bar 50 miliona evra za pokrivanje budžetskog deficita. S tom sumom se, kaže za naš list predsednik Fonda za razvoj osiguranja Artur Demek, ušlo i u pripremljeni zakon o rebalansu budžeta, koji uskoro treba da se nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Za istu namenu, već je dogovoreno, osiguravajuće kuće kupiće 2011. obveznice države Srbije za još 150 miliona evra na 15 godina po ceni od 5,9 odsto. Novac će se plasirati u četiri rate – svakog kvartala.
Tako jeftine pare i na tako dug rok, tvrdi Demek, Srbija nigde ne može da nađe. Kao primer naš sagovornik navodi nedavno zaključen ugovor Srbije sa nekoliko domaćih komercijalnih banaka od kojih je uzet zajam od oko 250 miliona evra na mnogo kraći rok, ali s kamatom od 6,5 odsto.
Srbija je, nažalost, po Demekovom mišljenju, tek na početku razvijanja životnog osiguranja. Kada bi država minimalnim poreskim olakšicama pomogla osiguravajućim kućama, ali i svojim građanima da se češće i više osiguravaju, Srbiji bi za svega nekoliko godina na raspolaganju stajalo 500 do 600 miliona evra dugoročnih i jeftinih investicionih sredstava. Imali bi domaći novac za svoje potrebe, jer osiguravajuće kuće moraju da ga plasiraju u sigurne i dugoročne poslove.
Za prvog čoveka „Delta đenerali osiguranja” Nebojšu Divljana, sve je mnogo jednostavnije nego što se namah čini. Dovoljno je, kaže, da država svojim merama „oživi” životno osiguranje. On bi voleo da čuje od naših zvaničnika zbog čega druge države tako zdušno podstiču razvoj životnog, štednog osiguranja, a kod nas ono tavori. I odgovara – zato što se njime prikupljaju na veoma dug rok (15 do 25 godina) veoma kvalitetna domaća sredstva. Kada dođu do tih para, one moraju da traže „kupca” tog novca, jer ih na to, kao i banke, obavezuje usklađivanje bilansa po ročnosti prikupljenih sredstava. To je, po Divljanu, apsolutno najkvalitetniji novac do kog može da dođe svaka država. U Evropi čak dve trećine od ukupnih premija osiguranja potiče od životnog osiguranja, a kod nas svega 15 odsto. Te pare se ne moraju, kao što je kod nas sada slučaj, trošiti za pokrivanje budžetskog deficita, već za veoma skupe i dugoročne infrastrukturne objekte.
Država, zasada, ne pokazuje previše dobre volje da svojim merama pospeši razvoj industrije životnog osiguranja. Ispada, nažalost, da je i pored evidentne opšte koristi, veoma teško prepisati tuđa dobra rešenja.
Fond za razvoj osiguranja već godinu dana pokušava da državi dokaže šta joj se razvojem životnog osiguranja nudi, bez velikih odricanja, jer poreski podsticaji ne znače i gubitak novca za budžet, ali cela stvar po oceni naših sagovornika ide dosta sporo i s pomalo neverice. Pređen je dosta dug put do partnerstva, ali mu se, prema Divljanovoj oceni, kraj, bar onakav kakav je u EU, još ne vidi. On se nada da će i naše ukupno približavanje porodici tih zemalja otkloniti i takve nelogičnosti.
Zoran Višnjić, predsednik Upravnog odbora „Unika osiguranja”, podseća da su u razvijenim zemljama, osiguravajuće kuće među najvećim institucionalnim investitorima. Većim čak i od banaka. Problem je, međutim, u tome što prosečna premija za životno osiguranje iznosi svega oko 12 evra po stanovniku. U Hrvatskoj se ulaže osam puta više. Postoji, dakle, ogroman potencijal, ali da bi se pretočio u realnost neophodno je da država uvede poreske olakšice za građane koji kupuju životno osiguranje. Od toga bi svi, građani, država i industrija osiguranja, imali velike koristi. Životno osiguranje znači odvajanje sredstava za starost, jer penzija neće biti dovoljna za pristojan život, kao i obezbeđivanje porodice u slučaju nemilog događaja. Za državu to znači manji pritisak na istrošeni penzioni fond, kao i mogućnost da se prikupe znatna sredstva bez dodatnog spoljnog zaduživanja za kapitalne projekte.
– Ne sme se stati samo na pokrivanju rupe u budžetu izdavanjem evroobveznica na domaćem tržištu. Sledeći korak, po mom dubokom uverenju, mora biti obezbeđivanje poreskih olakšica za građane Srbije koji ulažu u životno osiguranje. Vremena za čekanje nema, jer ono je ključan faktor u oplođavanju uloženih sredstava. Potrebno je dobro proučiti modele koje su razne države primenile i odabrati onaj koji najviše odgovara našim uslovima i onaj koji će otključati ogromni potencijal koje je trenutno neiskorišćen – zaključio je Višnjić.
----------------------------------------------
Sigurnost plasmana
Kristof Cetl, prvi čovek „Grave osiguranja” u Srbiji, kaže da i njegova kuća najveći deo svih sredstava ulaže u hartije od vrednosti države Srbije, jer ih smatra najsigurnijim plasmanom. Strategija ulaganja „Grave” koncerna već 182 godine daje prednost sigurnosti u odnosu na prinos. Poseban značaj ima činjenica da su sredstva iz osiguranja života po prirodi dugoročna sredstva.
U „Grave osiguranju” čak 98 odsto osiguravajućeg portfelja čini životno osiguranje. Prosečno trajanje ugovora je 19 godina, jer životno osiguranje velikim delom ima i štedni karakter.
Danas na finansijskom tržištu Srbije postoje samo obveznice stare devizne štednje kao hartije od vrednosti države koje su nominovane u evrima. Stoga je potreba osiguravajućih kompanija, a samim tim i njihovih klijenata, da država emituje dugoročne hartije od vrednosti nominovane u evrima koje bi društva koja se bave životnim osiguranjem kupila i time omogućila da se ostvare svi pomenuti ciljevi.
S druge strane, korist za državu bi bila ne samo da na taj način kratkoročno popuni deficit u budžetu Srbije, već bi došla do dugoročnih izvora sredstava koji bi omogućili da, bez dodatnih zaduživanja, finansira veliki broj infrastrukturnih objekata.
Slobodan Kostić