LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Zadužujemo se još milijardu evra
Izvor: Novosti
Beograd -- Država će ove jeseni emitovati čak milijardu evra vredne evroobveznice i sa ovim novcem pokriti deo minusa u budžetu.
Ove vrednosne hartije bi već u oktobru mogle da se nađu na inostranom tržištu, ukoliko bude interesenata.
Najveći iznos vrednosnih hartija, oko 600 miliona evra trebalo bi da bude u evropskoj valuti, 200 miliona u dolarima, a ostatak u dinarima. Trenutno, strani investitori, razgovaraju sa nadležnima o ceni zapisa u domaćoj valuti.
"Ne misli se mnogo o ceni po kojoj ćemo izaći na međunarodno tržište, već samo da se obveznice prodaju", smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On i dodaje da "sada uopšte nije vreme da se nude ove vrednosne hartije, jer se kriza u perifernim zemljama Evropske unije samo produbljuje. Evro je ponovo pao, pa se investitori povlače iz vrednosnih hartija i prelaze u zlato, čija je vrednost u ponedeljak dostigla 1.818 dolara za uncu".
Kako kaže Đukić, koliko je nepovoljna situacija u Evropi govori činjenica da desetogodišnje obveznice Grčke, koja je tehnički bankrotirala, imaju prinos od 22,82 odsto, a dvogodišnje od čak 60 odsto.
S druge strane, desetodišnje obveznice Nemačke, koja i dalje ima jaku privredu, ispod su dva odsto. U ovom trenutku je teško reći koja bi cena za naše zapise bila prihvatljiva, ali Đukić se pribojava da bismo mogli da napravimo grešku i zadužimo se vrlo nepovoljno, odnosno pristanemo na cenu zbog koje bismo se kajali.
Od proleća ove godine do leta, smanjeno je interesovanje za naše zapise koji su imali prinos od 5,80 odsto na indeksirane i oko 12 odsto na zapise u dinarima.
I ove godine stranci nisu u Srbiju direktno ulagali, kako se očekivalo, tako da će priliv stranih ivesticija teško dostići nivo od 2,5 do tri milijarde evra. Prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, od proleća do leta u zemlju je uloženo skromnih 271 miliona evra, od toga gotovo polovina samo u aprilu.
Prema preliminarnim podacima, kako navode u Narodnoj banci Srbije, priliv po osnovu stranih direktnih investicija u julu bio je nešto bolji i povećan je na oko 465 miliona evra zahvaljujući prodaji preduzeća Delta Maksi. Zaključno sa septembrom pristiglo je 655 miliona evra.
NEIZVESNOST SMANJILA PRODAJU
Povećanje kreditnog rejtinga Srbije u martu, i preporuke investicionih kuća da se ulaže u dinare i dinarske hartije od vrednosti, uticalo je na to da se nastavi sa prilivom deviza prodajom zapisa, kažu u NBS. Oni navode da su, zbog neizvesnosti u pogledu dužničke krize u pojedinim državama iz zone evra i povećanjem premije rizika zemlje, u drugom tromesečju ove godine prodate obveznice u vrednosti od 243 miliona evra, što je manje nego početkom godine. U julu su stranci kupili zapise u vrednosti od 85 miliona evra.
Izvor: Novosti
Beograd -- Država će ove jeseni emitovati čak milijardu evra vredne evroobveznice i sa ovim novcem pokriti deo minusa u budžetu.
Najveći iznos vrednosnih hartija, oko 600 miliona evra trebalo bi da bude u evropskoj valuti, 200 miliona u dolarima, a ostatak u dinarima. Trenutno, strani investitori, razgovaraju sa nadležnima o ceni zapisa u domaćoj valuti.
"Ne misli se mnogo o ceni po kojoj ćemo izaći na međunarodno tržište, već samo da se obveznice prodaju", smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On i dodaje da "sada uopšte nije vreme da se nude ove vrednosne hartije, jer se kriza u perifernim zemljama Evropske unije samo produbljuje. Evro je ponovo pao, pa se investitori povlače iz vrednosnih hartija i prelaze u zlato, čija je vrednost u ponedeljak dostigla 1.818 dolara za uncu".
Kako kaže Đukić, koliko je nepovoljna situacija u Evropi govori činjenica da desetogodišnje obveznice Grčke, koja je tehnički bankrotirala, imaju prinos od 22,82 odsto, a dvogodišnje od čak 60 odsto.
S druge strane, desetodišnje obveznice Nemačke, koja i dalje ima jaku privredu, ispod su dva odsto. U ovom trenutku je teško reći koja bi cena za naše zapise bila prihvatljiva, ali Đukić se pribojava da bismo mogli da napravimo grešku i zadužimo se vrlo nepovoljno, odnosno pristanemo na cenu zbog koje bismo se kajali.
Od proleća ove godine do leta, smanjeno je interesovanje za naše zapise koji su imali prinos od 5,80 odsto na indeksirane i oko 12 odsto na zapise u dinarima.
I ove godine stranci nisu u Srbiju direktno ulagali, kako se očekivalo, tako da će priliv stranih ivesticija teško dostići nivo od 2,5 do tri milijarde evra. Prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, od proleća do leta u zemlju je uloženo skromnih 271 miliona evra, od toga gotovo polovina samo u aprilu.
Prema preliminarnim podacima, kako navode u Narodnoj banci Srbije, priliv po osnovu stranih direktnih investicija u julu bio je nešto bolji i povećan je na oko 465 miliona evra zahvaljujući prodaji preduzeća Delta Maksi. Zaključno sa septembrom pristiglo je 655 miliona evra.
NEIZVESNOST SMANJILA PRODAJU
Povećanje kreditnog rejtinga Srbije u martu, i preporuke investicionih kuća da se ulaže u dinare i dinarske hartije od vrednosti, uticalo je na to da se nastavi sa prilivom deviza prodajom zapisa, kažu u NBS. Oni navode da su, zbog neizvesnosti u pogledu dužničke krize u pojedinim državama iz zone evra i povećanjem premije rizika zemlje, u drugom tromesečju ove godine prodate obveznice u vrednosti od 243 miliona evra, što je manje nego početkom godine. U julu su stranci kupili zapise u vrednosti od 85 miliona evra.