LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Zaduženost raste, baš kao i brige[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Vlada Srbije je u prošloj godini budžet probila za pet milijardi dinara, potrošila više nego što je smela i zadužila nas više nego što je trebalo.
Tako je Vlada prekršila dva glavna fiskalna pravila koja ograničavaju visinu duga države i manjka u državnoj kasi.
Budžetom za ovu godinu to nije ispravila, pa je situacija takva da bi već u 2015. javni dug mogao da prebaci kritičnu granicu od 60 odsto BDP, što bi nas dovelo u grupu visoko zaduženih zemalja, kao što su Grčka, Italija i druge problematične države.
Sve ovo može se zaključiti iz saopštenja Fiskalnog saveta, koji ponovo apeluje na Vladu da što pre donese plan mera kojim bi zaustavio trend rasta zaduženosti. Oni podsećaju da je Vlada prošle godine prištedela na kapitalnim investicijama oko četiri milijarde dinara, ali je zato tolika suma preko mere utrošena na plate.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Altiparmakov: Udarili smo u plafon
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da će javni dug tokom cele 2012. biti iznad 45 odsto BDP. "Ta granica svrstava Srbiju u relativno visoko zadužene zemlje i sa tim smo udarili u plafon zaduživanja. Poređenja radi, u Bugarskoj je javni dug svega 18 odsto BDP, u Makedoniji 25 odsto, u Češkoj i Rumuniji između 40 i 45 odsto BDP", kaže on. Dodaje i da je "istina da je Nemačka zadužena 80 odsto BDP, ali kad je početkom godine izdavala obveznice, investitori su bili spremni da daju 100 evra i da za godinu dana dobiju 99 evra natrag. Kad se pozajmljuje Srbiji, ulagači daju 100 dinara i traže bar 115 dinara natrag. To je zato što je Nemačka kredibilna zemlja, Srbija nije i ne može sebi da dozvoli toliki dug".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Još sedam milijardi dinara mimo plana otišlo je za kupovinu roba i usluga, dok se država u toku 2011. zadužila i 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica, iako to nije bilo neophodno i na šta plaćamo kamatu od 7,25 odsto.
Osim toga, nerealno su planirani prihodi od akciza, pa su oni podbacili za čak devet milijardi dinara. Više se očekivalo da će stići od dividendi javnih preduzeća (pominjano je da će EPS biti u plusu), ali se na kraju godine ispostavilo da su državne firme u budžet uplatile manje nego što je Vlada želela.
Da bi prikazala veće prihode, država je iskoristila zgodan trik - umesto da preduzećima u decembru vrati 4,5 milijardi dinara po osnovu povraćaja PDV-a, prebacila je tu obavezu u januar, pa je deficit lane bio fiktivno manji, inače bi bio 9,5 a ne pet milijardi dinara veći od dozvoljenog Zakonom o budžetu. Zanimljivo je i da bi manjak u budžetu bio veći za 3,5 milijardi dinara da se bukvalno nekoliko dana pred Novu godinu preduzeća nisu uplašila objavljivanja spiska najvećih dužnika i uplatila tu sumu na ime dugovanja za doprinose.
Fiskalni savet jasno ističe da je Vlada Srbije prekršila fiskalna pravila - i o visini deficita budžeta i o visini javnog duga. Zato požuruje Vladu konstatacijom da već sada mora da se radi na rebalansu budžeta za 2012. jer bi, ako se nastavi s ovakvom politikom, deficit na kraju godine bio veći za 350 miliona evra, ili 35 milijardi dinara.
Samo u prošloj godini država je povećala zaduženost za 2,3 milijarde evra, pa Fiskalni savet zaključuje da je dug sada 46,4 odsto BDP. Uz konstataciju da bi do kraja 2012. mogao da bude 51 odsto, Savet dodaje da je reč o blago optimističnom predviđanju, odnosno da je moguće da bude i 55 odsto.
Situaciju pogotovo može da pokvari kretanje kursa, kao i uzimanje svih kredita koji su planirani. To će, zaključuje Fiskalni savet, zahtevati veliko kresanje budžeta u 2013. i 2014. godini. Kada na naplatu dođe i restitucija, dug će 2015. prebaciti 60 odsto BDP, što je granica za visoku zaduženost.
Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, ne priznaje takve podatke. On kaže da se u Vladi u potpunosti pridržavaju fiskalnih pravila, da ne planiraju nikakve uštede i da dug nije premašen. "Po Zakonu o javnom dugu, on je na kraju prošle godine bio 43,2 odsto BDP-a", kaže Nikezić.
Beograd -- Vlada Srbije je u prošloj godini budžet probila za pet milijardi dinara, potrošila više nego što je smela i zadužila nas više nego što je trebalo.
Budžetom za ovu godinu to nije ispravila, pa je situacija takva da bi već u 2015. javni dug mogao da prebaci kritičnu granicu od 60 odsto BDP, što bi nas dovelo u grupu visoko zaduženih zemalja, kao što su Grčka, Italija i druge problematične države.
Sve ovo može se zaključiti iz saopštenja Fiskalnog saveta, koji ponovo apeluje na Vladu da što pre donese plan mera kojim bi zaustavio trend rasta zaduženosti. Oni podsećaju da je Vlada prošle godine prištedela na kapitalnim investicijama oko četiri milijarde dinara, ali je zato tolika suma preko mere utrošena na plate.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Altiparmakov: Udarili smo u plafon
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da će javni dug tokom cele 2012. biti iznad 45 odsto BDP. "Ta granica svrstava Srbiju u relativno visoko zadužene zemlje i sa tim smo udarili u plafon zaduživanja. Poređenja radi, u Bugarskoj je javni dug svega 18 odsto BDP, u Makedoniji 25 odsto, u Češkoj i Rumuniji između 40 i 45 odsto BDP", kaže on. Dodaje i da je "istina da je Nemačka zadužena 80 odsto BDP, ali kad je početkom godine izdavala obveznice, investitori su bili spremni da daju 100 evra i da za godinu dana dobiju 99 evra natrag. Kad se pozajmljuje Srbiji, ulagači daju 100 dinara i traže bar 115 dinara natrag. To je zato što je Nemačka kredibilna zemlja, Srbija nije i ne može sebi da dozvoli toliki dug".
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Još sedam milijardi dinara mimo plana otišlo je za kupovinu roba i usluga, dok se država u toku 2011. zadužila i 700 miliona evra emitovanjem evroobveznica, iako to nije bilo neophodno i na šta plaćamo kamatu od 7,25 odsto.
Osim toga, nerealno su planirani prihodi od akciza, pa su oni podbacili za čak devet milijardi dinara. Više se očekivalo da će stići od dividendi javnih preduzeća (pominjano je da će EPS biti u plusu), ali se na kraju godine ispostavilo da su državne firme u budžet uplatile manje nego što je Vlada želela.
Da bi prikazala veće prihode, država je iskoristila zgodan trik - umesto da preduzećima u decembru vrati 4,5 milijardi dinara po osnovu povraćaja PDV-a, prebacila je tu obavezu u januar, pa je deficit lane bio fiktivno manji, inače bi bio 9,5 a ne pet milijardi dinara veći od dozvoljenog Zakonom o budžetu. Zanimljivo je i da bi manjak u budžetu bio veći za 3,5 milijardi dinara da se bukvalno nekoliko dana pred Novu godinu preduzeća nisu uplašila objavljivanja spiska najvećih dužnika i uplatila tu sumu na ime dugovanja za doprinose.
Fiskalni savet jasno ističe da je Vlada Srbije prekršila fiskalna pravila - i o visini deficita budžeta i o visini javnog duga. Zato požuruje Vladu konstatacijom da već sada mora da se radi na rebalansu budžeta za 2012. jer bi, ako se nastavi s ovakvom politikom, deficit na kraju godine bio veći za 350 miliona evra, ili 35 milijardi dinara.
Samo u prošloj godini država je povećala zaduženost za 2,3 milijarde evra, pa Fiskalni savet zaključuje da je dug sada 46,4 odsto BDP. Uz konstataciju da bi do kraja 2012. mogao da bude 51 odsto, Savet dodaje da je reč o blago optimističnom predviđanju, odnosno da je moguće da bude i 55 odsto.
Situaciju pogotovo može da pokvari kretanje kursa, kao i uzimanje svih kredita koji su planirani. To će, zaključuje Fiskalni savet, zahtevati veliko kresanje budžeta u 2013. i 2014. godini. Kada na naplatu dođe i restitucija, dug će 2015. prebaciti 60 odsto BDP, što je granica za visoku zaduženost.
Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, ne priznaje takve podatke. On kaže da se u Vladi u potpunosti pridržavaju fiskalnih pravila, da ne planiraju nikakve uštede i da dug nije premašen. "Po Zakonu o javnom dugu, on je na kraju prošle godine bio 43,2 odsto BDP-a", kaže Nikezić.