LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Zadovoljavajući rast izvoza
U prva tri meseca prodali smo inostranim kupcima robu u vrednosti od 1,96 milijardi evra, što je više za 33,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. – Izvozom, uglavnom sirovina, pokriveno 58 odsto uvoza
Od početka januara do kraja marta ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom vredela je 5,34 milijarde evra i bila je za 26,3 odsto veća u poređenju sa prvim tromesečjem 2010. godine. Koliko god ekonomisti bili poslovično rezervisani, kada je reč o skokovitim promenama, lepo zvuči da je izvezena roba vredela 1,96 milijardi evra, što čini povećanje od čak 33,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je vredeo 3,38 milijardi evra ili za 22,6 odsto više u odnosu na isto tromesečje prošle godine.
Doduše, deficit od 1,42 milijarde evra bio je za 10,3 odsto veći u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali je i pokrivenost uvoza izvozom od 58 procenata bila veća u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 53,3 odsto.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ukazuje da su od ekonomskih pokazatelja pozitivan predznak u martu imali fizički obim industrijske proizvodnje, priliv ukupnih porudžbina, izvoz, pad spoljnog duga, turistički i maloprodajni promet. Đogović, baš kao i drugi analitičari naše ekonomske zbilje, primećuju da izvoz pokreće oporavak privrede.
– Rast izvoza je u velikoj meri posledica poskupljenja proizvoda koje izvozimo – kaže Đogović. – Usled rasta globalne tražnje, naročito povećanja berzanskih cena sirovina i repromaterijala, koje uglavnom izvozi srpska privreda, plasman robe na strano tržište znatno se povećava. To su, nažalost, pretežno proizvodi niže faze prerade, koji ne mogu doprineti stabilnom i sigurnom razvoju zemlje i znatnijem rastu životnog standarda stanovništva, posebno kada je reč o berzanskim proizvodima, čije su cene podložne promenama.
Zabrana izvoza pšenice već se negativno odrazila na rezultat u martu. Desezonirani indeks (računato u evrima) mart–februar 2011. pokazuje da je izvoz opao za 1,4, a uvoz je povećan za 5,5 procenata.
Istraživači mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” u aprilskom broji takođe su ukazali da izvoz polako gubi dah i podsetili da su, kao i obično, u prvom tromesečju daleko najveće učešće u ukupnomizvozu imali osnovni metali– više od 400 miliona evra za tri meseca, ili 48 odsto više nego u prva tri meseca lane. Od toga gvožđe i čelik 239 miliona evra. Slede obojeni metali, (225 miliona dolara), žitarice i proizvodi od njih (210 miliona dolara); električne mašine i aparati (170 miliona dolara) i povrće i voće (126 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 39,5 ukupnog izvoza.
U poslednjem izveštaju zvanične statistike zapisano je da su ustrukturi izvoza po nameni proizvodanajviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 70,8 odsto, slede roba za široku potrošnju – 23,3 i oprema samo 5,9 procenata.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57 odsto, zatim roba za široku potrošnju 15,2, i oprema samo 11,1 procenat.
Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, u jučerašnjem razgovoru za naš list rekao je da ima najava da se u strukturi našeg izvoza nešto menja nabolje.
– Mere za podsticanje direktnih stranih investicija već daju rezultate – kaže direktor SIEPA. – Proizvođači komponenti za automobilsku industriju otvorili su nova radna mesta i zaposlili ljude, ali i povećavaju vrednost ukupnog izvoza zemlje. Takav je slučaj sa „Jurom” iz Rače, koja proizvodnjom kablova od domaćeg bakra, povećava zaposlenost u toj grani industrije i izvozi proizvod višeg stepena obrade.
Spoljnotrgovinska robna razmena od početka godine bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje Cefta sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 279,4 miliona dolara, zahvaljujući uglavnom izvozu poljoprivrednih proizvoda (žitarica i proizvoda od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika. Što se uvoza tiče – najviše se uvozi električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće.
U prvom kvartalu imamo suficit u razmeni robe i sa Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, uprkos povećanju vrednosti našeg izvoza za oko 40 odsto.
SIEPA pomaže izvoznike
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) objaviće danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za pomoć konkurentnosti srpskih preduzeća koja izvoze, izjavio je direktor Božidar Laganin. Za tu namenu je obezbeđeno oko 150 miliona dinara iz budžeta Srbije, rekao je on, a tim novcem preduzeća će moći da pokriju polovinu troškova sertifikacije proizvoda, uvođenja novih artikala, dizajna, ambalaže, učešće na sajmovima u inostranstvu, istraživanje tržišta, reklame u stranim medijima...
Konkurentnost preduzeća SIEPA pomaže od 2004. godine, rekla je zamenik direktora SIEPA Tatjana Radovanov i najavila da će po prvi put biti uvedena i podrška za osnivanje i rad predstavništava srpskih preduzeća u inostranstvu koja će pokrivati trošak za jednog zaposlenog do godinu dana.
Na javni poziv preduzeća i registrovana udruženja moći će da se prijavljuju do 13. juna. Pravo učešća imaju preduzeća koja su ostvarila izvoz od najmanje 50.000 evra godišnje ili od izvoza ostvaruju najmanje 20 prihoda.
Radovanov je napomenula da će na konkursu SIEPA sama pribavljati neophodnu dokumentaciju od državnih službi kao što su Agencija za privredne registre, Uprave carina i druge.
U programu je protekle četiri godine učestvovalo 1.360 kompanija, sredstva je dobilo 828 firmi, za šta su ukupno izdvojena 374 miliona dinara, navela je Radovanov i dodala da su najagilniji bili korisnici iz sektora agrobiznisa, a teritorijalno najviše iz Beograda.
Politika
U prva tri meseca prodali smo inostranim kupcima robu u vrednosti od 1,96 milijardi evra, što je više za 33,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. – Izvozom, uglavnom sirovina, pokriveno 58 odsto uvoza
Od početka januara do kraja marta ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom vredela je 5,34 milijarde evra i bila je za 26,3 odsto veća u poređenju sa prvim tromesečjem 2010. godine. Koliko god ekonomisti bili poslovično rezervisani, kada je reč o skokovitim promenama, lepo zvuči da je izvezena roba vredela 1,96 milijardi evra, što čini povećanje od čak 33,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz je vredeo 3,38 milijardi evra ili za 22,6 odsto više u odnosu na isto tromesečje prošle godine.
Doduše, deficit od 1,42 milijarde evra bio je za 10,3 odsto veći u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali je i pokrivenost uvoza izvozom od 58 procenata bila veća u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 53,3 odsto.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ukazuje da su od ekonomskih pokazatelja pozitivan predznak u martu imali fizički obim industrijske proizvodnje, priliv ukupnih porudžbina, izvoz, pad spoljnog duga, turistički i maloprodajni promet. Đogović, baš kao i drugi analitičari naše ekonomske zbilje, primećuju da izvoz pokreće oporavak privrede.
– Rast izvoza je u velikoj meri posledica poskupljenja proizvoda koje izvozimo – kaže Đogović. – Usled rasta globalne tražnje, naročito povećanja berzanskih cena sirovina i repromaterijala, koje uglavnom izvozi srpska privreda, plasman robe na strano tržište znatno se povećava. To su, nažalost, pretežno proizvodi niže faze prerade, koji ne mogu doprineti stabilnom i sigurnom razvoju zemlje i znatnijem rastu životnog standarda stanovništva, posebno kada je reč o berzanskim proizvodima, čije su cene podložne promenama.
Zabrana izvoza pšenice već se negativno odrazila na rezultat u martu. Desezonirani indeks (računato u evrima) mart–februar 2011. pokazuje da je izvoz opao za 1,4, a uvoz je povećan za 5,5 procenata.
Istraživači mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” u aprilskom broji takođe su ukazali da izvoz polako gubi dah i podsetili da su, kao i obično, u prvom tromesečju daleko najveće učešće u ukupnomizvozu imali osnovni metali– više od 400 miliona evra za tri meseca, ili 48 odsto više nego u prva tri meseca lane. Od toga gvožđe i čelik 239 miliona evra. Slede obojeni metali, (225 miliona dolara), žitarice i proizvodi od njih (210 miliona dolara); električne mašine i aparati (170 miliona dolara) i povrće i voće (126 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 39,5 ukupnog izvoza.
U poslednjem izveštaju zvanične statistike zapisano je da su ustrukturi izvoza po nameni proizvodanajviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 70,8 odsto, slede roba za široku potrošnju – 23,3 i oprema samo 5,9 procenata.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57 odsto, zatim roba za široku potrošnju 15,2, i oprema samo 11,1 procenat.
Božidar Laganin, direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, u jučerašnjem razgovoru za naš list rekao je da ima najava da se u strukturi našeg izvoza nešto menja nabolje.
– Mere za podsticanje direktnih stranih investicija već daju rezultate – kaže direktor SIEPA. – Proizvođači komponenti za automobilsku industriju otvorili su nova radna mesta i zaposlili ljude, ali i povećavaju vrednost ukupnog izvoza zemlje. Takav je slučaj sa „Jurom” iz Rače, koja proizvodnjom kablova od domaćeg bakra, povećava zaposlenost u toj grani industrije i izvozi proizvod višeg stepena obrade.
Spoljnotrgovinska robna razmena od početka godine bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje Cefta sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 279,4 miliona dolara, zahvaljujući uglavnom izvozu poljoprivrednih proizvoda (žitarica i proizvoda od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika. Što se uvoza tiče – najviše se uvozi električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće.
U prvom kvartalu imamo suficit u razmeni robe i sa Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, uprkos povećanju vrednosti našeg izvoza za oko 40 odsto.
SIEPA pomaže izvoznike
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) objaviće danas javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za pomoć konkurentnosti srpskih preduzeća koja izvoze, izjavio je direktor Božidar Laganin. Za tu namenu je obezbeđeno oko 150 miliona dinara iz budžeta Srbije, rekao je on, a tim novcem preduzeća će moći da pokriju polovinu troškova sertifikacije proizvoda, uvođenja novih artikala, dizajna, ambalaže, učešće na sajmovima u inostranstvu, istraživanje tržišta, reklame u stranim medijima...
Konkurentnost preduzeća SIEPA pomaže od 2004. godine, rekla je zamenik direktora SIEPA Tatjana Radovanov i najavila da će po prvi put biti uvedena i podrška za osnivanje i rad predstavništava srpskih preduzeća u inostranstvu koja će pokrivati trošak za jednog zaposlenog do godinu dana.
Na javni poziv preduzeća i registrovana udruženja moći će da se prijavljuju do 13. juna. Pravo učešća imaju preduzeća koja su ostvarila izvoz od najmanje 50.000 evra godišnje ili od izvoza ostvaruju najmanje 20 prihoda.
Radovanov je napomenula da će na konkursu SIEPA sama pribavljati neophodnu dokumentaciju od državnih službi kao što su Agencija za privredne registre, Uprave carina i druge.
U programu je protekle četiri godine učestvovalo 1.360 kompanija, sredstva je dobilo 828 firmi, za šta su ukupno izdvojena 374 miliona dinara, navela je Radovanov i dodala da su najagilniji bili korisnici iz sektora agrobiznisa, a teritorijalno najviše iz Beograda.
Politika