- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Začarani krug zaduženja[/h]
Kamate na gotovinske kredite i dalje visoke, najviše se zaračunava na minus.Gotovo četiri milijarde dinara težak je nedozvoljeni minus korisnika tekućih računa u Srbiji. Ovo trošenje "ispod crte" korisnike računa koštaće i više od 50 odsto, koliko najčešće iznosi kamatna stopa na ulazak "u crveno".
Međutim, to ne znači da redovne platiše prolaze mnogo jeftinije: prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus na nivou celog sektora iznosi 33,5 odsto. U pitanju je ubedljivo najskuplja keš pozajmica koja postoji u bankama, a klijenti je najčešće koriste, jer za nju banka ne traži proveru kreditne sposobnosti. Inače, da bi dobio kreditnu karticu, ili klasičan keš kredit, za koje su kamatne stope niže, klijent prvo mora da pokaže da je kreditno sposoban.
Na dug po kreditnim karticama prosečna kamatna stopa je 21 odsto. Preko njih građanima je odobreno duplo više kredita nego preko dozvoljenog minusa: čak 80 milijardi dinara. Ovde je veća i nedisciplina u namirivanju duga: značajnije se kasni sa otplatom čak 4,3 milijarde dinara.
I pored svega, pojedini se ipak radije odlučuju za klasičan gotovinski kredit.
"Uzela sam keš kredit za refinansiranje kojim sam ugasila dozvoljeni minus i sve kreditne kartice",kaže Beograđanka N. M.
"Sa karticama sam se samo vrtela u začaranom krugu: platim dospelu ratu za taj mesec i odmah potrošim sav slobodan iznos. Dug mi se, tako, već nekoliko godina uopšte ne smanjuje, a silne pare dajem za kamatu. Slično je i sa dozvoljenim minusom. Sad mi banka skida ratu za kredit i ne razmišljam."
Ipak, ni ovi gotovinski krediti nisu ništa povoljniji. Kamata na dinarske zajmove veća je od 20 odsto (23,4 odsto u proseku), dok su oni vezani za evro daleko povoljniji - sa kamatom, u proseku, oko sedam odsto. Međutim, kod kredita čija se otplata vezuje za evro, obavezan je depozit od 30 odsto od iznosa zajma. Takođe, mnoge banke uslovljavaju odobaravanje kredita osiguranjem života, pa je i ovo značajan trošak koji treba platiti.
Izvor:
B92.net
Kamate na gotovinske kredite i dalje visoke, najviše se zaračunava na minus.Gotovo četiri milijarde dinara težak je nedozvoljeni minus korisnika tekućih računa u Srbiji. Ovo trošenje "ispod crte" korisnike računa koštaće i više od 50 odsto, koliko najčešće iznosi kamatna stopa na ulazak "u crveno".
Međutim, to ne znači da redovne platiše prolaze mnogo jeftinije: prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus na nivou celog sektora iznosi 33,5 odsto. U pitanju je ubedljivo najskuplja keš pozajmica koja postoji u bankama, a klijenti je najčešće koriste, jer za nju banka ne traži proveru kreditne sposobnosti. Inače, da bi dobio kreditnu karticu, ili klasičan keš kredit, za koje su kamatne stope niže, klijent prvo mora da pokaže da je kreditno sposoban.
Na dug po kreditnim karticama prosečna kamatna stopa je 21 odsto. Preko njih građanima je odobreno duplo više kredita nego preko dozvoljenog minusa: čak 80 milijardi dinara. Ovde je veća i nedisciplina u namirivanju duga: značajnije se kasni sa otplatom čak 4,3 milijarde dinara.
I pored svega, pojedini se ipak radije odlučuju za klasičan gotovinski kredit.
"Uzela sam keš kredit za refinansiranje kojim sam ugasila dozvoljeni minus i sve kreditne kartice",kaže Beograđanka N. M.
"Sa karticama sam se samo vrtela u začaranom krugu: platim dospelu ratu za taj mesec i odmah potrošim sav slobodan iznos. Dug mi se, tako, već nekoliko godina uopšte ne smanjuje, a silne pare dajem za kamatu. Slično je i sa dozvoljenim minusom. Sad mi banka skida ratu za kredit i ne razmišljam."
Ipak, ni ovi gotovinski krediti nisu ništa povoljniji. Kamata na dinarske zajmove veća je od 20 odsto (23,4 odsto u proseku), dok su oni vezani za evro daleko povoljniji - sa kamatom, u proseku, oko sedam odsto. Međutim, kod kredita čija se otplata vezuje za evro, obavezan je depozit od 30 odsto od iznosa zajma. Takođe, mnoge banke uslovljavaju odobaravanje kredita osiguranjem života, pa je i ovo značajan trošak koji treba platiti.
Izvor:
B92.net