Zabrinjavajući izveštaj NBS o ekonomiji u 2011.
Izvor: Blic Zoran Luković | 20. 08. 2011. - 12:30h | Foto: P. Marković
Ukupna ekonomska aktivnost u drugom ovogodišnjem tromesečju beleži stagnaciju, a manjak u budžetu je u prvih šest meseci bio veći od planiranog i dostigao je 60 odsto iznosa predviđenog Zakonom o budžetu za 2011. godinu, ocena je sadržana u avgustovskoj analizi Narodne banke Srbije. U slučaju zaoštravanja drugog talasa krize u SAD, a posebno u zemljama evrozone, u Srbiji bi moglo doći do rasta inflatornih pritisaka, smanjenja priliva kapitala i pada dinara, piše u ovom dokumentu.
Ekonomisti van NBS procenjuju da bi do kraja godine još 200.000 ljudi moglo da ostane bez posla
Prognoze izrečene početkom godine da će se u Srbiju uliti četiri milijarde stranih investicija, nisu bile realne. U druga tri meseca stiglo je manje kapitala nego u prvom tromesečju, svega 271 milon evra. Ukupno, po raznim osnovama ulaganja, do sada je priliv oko pola milijarde evra. Ipak, procena je da bi strane direktne investicije na globalnom nivou mogle dostići pretkrizni nivo i da bi maksimum iz 2007. trebalo da bude ostvaren 2013. godine.
- Za Srbiju je u ovom trenutku, kada se sagleda ekonomska realnost i pokazatelji, od presudnog značaja da sve raspoložive potencijale i odobrena ili najavljena sredstva za razvoj infrastrukture stavi u funkciju i krene u realizaciju tih projekata. To je u ovom trenutku jedini izvestan i saglediv segment projekata za koje postoje sredstva, koji imaju veliku finansijsku, ekonomsku i društvenu opravdanost, a to onda donosi rast privredne aktivnosti i rast zaposlenosti - smatra ekonomista dr Nebojša Savić.
U dokumentu se pominje broj od 84.000 ljudi koji su u ovoj godini ostali bez posla. Prema zvaničnim statističkim podacima, taj broj je 101.000, a prema procenama struke, broj onih koji su ostali bez posla ove godine može biti i celih 200.000, zbog firmi koje su u stečaju i postupku likvidacije. U svakom slučaju, i NBS u svojoj analizi nezaposlenost ocenjuje kao izuzetno ozbiljan i veliki problem. U više lošoj nego dobroj ukupnoj ekonomskoj situaciji, ekonomisti kao jedan od dobrih i ohrabrujućih pokazatelja vide rezultate izvoza.
- U junu je izvoz bio devet procenata iznad pretkriznog nivoa, a uvoz 21 odsto ispod. U toku ove, a i u narednim godinama, očekujemo da investicije u osnovne fondove, uz neto izvoz, daju najveći doprinos rastu ekonomske aktivnosti, što je preduslov održivog razvoja na duži rok. Dobar primer su investicije u automobilsku industriju, koje bi u narednih nekoliko godina mogle direktno doprineti rastu BDP sa oko dva procentna poena kumulativno do 2016. godine, i to pre svega zahvaljujući rastu izvoza, ocena je Bojana Markovića, viceguvernera NBS.
Ukupna ekonomska situacija, posebno pitanje javne potrošnje i budžeta, biće od ponedeljka pa do kraja avgusta osnovni predmet razgovora Vlade i delegacije MMF. Prema našim saznanjima, od Srbije se očekuje konkretna potvrda i garancija discipline u trošenju iz državne kase uz potpuno držanje pod kontrolom palniranog deficita.
- Oni jasno upozoravaju da u periodu koji je pred nama, pošto je predizborna godina, mora da se pazi da se ne prekorače dogovoreni kriterijumi trošenja sredstava iz budžeta, što je država inače uradila u prethodnom dogovoru sa MMF-om - objašnjava dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.
Ekonomisti su saglasni da uz nezaposlenost, manjak u državnoj kasi i opasnost od daljeg zaduživanja države koje MMF po svoj prilici neće tolerisati, jedan od teško rešivih problema ostaje ukupna ekonomska vitalnost i aktivnost, odnosno, poslovni ambijent. Početkom ove godine dug privrede je bio oko 20 milijardi evra, a samo zbog kursnih razlika veći je čak 198 milijardi dinara nego 2010. Ta situacija nije bolja ni posle šest meseci ove godine.
Zabrinjavajući izveštaj NBS o ekonomiji u 2011.
Izvor: Blic Zoran Luković | 20. 08. 2011. - 12:30h | Foto: P. Marković
Ukupna ekonomska aktivnost u drugom ovogodišnjem tromesečju beleži stagnaciju, a manjak u budžetu je u prvih šest meseci bio veći od planiranog i dostigao je 60 odsto iznosa predviđenog Zakonom o budžetu za 2011. godinu, ocena je sadržana u avgustovskoj analizi Narodne banke Srbije. U slučaju zaoštravanja drugog talasa krize u SAD, a posebno u zemljama evrozone, u Srbiji bi moglo doći do rasta inflatornih pritisaka, smanjenja priliva kapitala i pada dinara, piše u ovom dokumentu.
Ekonomisti van NBS procenjuju da bi do kraja godine još 200.000 ljudi moglo da ostane bez posla
Prognoze izrečene početkom godine da će se u Srbiju uliti četiri milijarde stranih investicija, nisu bile realne. U druga tri meseca stiglo je manje kapitala nego u prvom tromesečju, svega 271 milon evra. Ukupno, po raznim osnovama ulaganja, do sada je priliv oko pola milijarde evra. Ipak, procena je da bi strane direktne investicije na globalnom nivou mogle dostići pretkrizni nivo i da bi maksimum iz 2007. trebalo da bude ostvaren 2013. godine.
- Za Srbiju je u ovom trenutku, kada se sagleda ekonomska realnost i pokazatelji, od presudnog značaja da sve raspoložive potencijale i odobrena ili najavljena sredstva za razvoj infrastrukture stavi u funkciju i krene u realizaciju tih projekata. To je u ovom trenutku jedini izvestan i saglediv segment projekata za koje postoje sredstva, koji imaju veliku finansijsku, ekonomsku i društvenu opravdanost, a to onda donosi rast privredne aktivnosti i rast zaposlenosti - smatra ekonomista dr Nebojša Savić.
U dokumentu se pominje broj od 84.000 ljudi koji su u ovoj godini ostali bez posla. Prema zvaničnim statističkim podacima, taj broj je 101.000, a prema procenama struke, broj onih koji su ostali bez posla ove godine može biti i celih 200.000, zbog firmi koje su u stečaju i postupku likvidacije. U svakom slučaju, i NBS u svojoj analizi nezaposlenost ocenjuje kao izuzetno ozbiljan i veliki problem. U više lošoj nego dobroj ukupnoj ekonomskoj situaciji, ekonomisti kao jedan od dobrih i ohrabrujućih pokazatelja vide rezultate izvoza.
- U junu je izvoz bio devet procenata iznad pretkriznog nivoa, a uvoz 21 odsto ispod. U toku ove, a i u narednim godinama, očekujemo da investicije u osnovne fondove, uz neto izvoz, daju najveći doprinos rastu ekonomske aktivnosti, što je preduslov održivog razvoja na duži rok. Dobar primer su investicije u automobilsku industriju, koje bi u narednih nekoliko godina mogle direktno doprineti rastu BDP sa oko dva procentna poena kumulativno do 2016. godine, i to pre svega zahvaljujući rastu izvoza, ocena je Bojana Markovića, viceguvernera NBS.
Ukupna ekonomska situacija, posebno pitanje javne potrošnje i budžeta, biće od ponedeljka pa do kraja avgusta osnovni predmet razgovora Vlade i delegacije MMF. Prema našim saznanjima, od Srbije se očekuje konkretna potvrda i garancija discipline u trošenju iz državne kase uz potpuno držanje pod kontrolom palniranog deficita.
- Oni jasno upozoravaju da u periodu koji je pred nama, pošto je predizborna godina, mora da se pazi da se ne prekorače dogovoreni kriterijumi trošenja sredstava iz budžeta, što je država inače uradila u prethodnom dogovoru sa MMF-om - objašnjava dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.
Ekonomisti su saglasni da uz nezaposlenost, manjak u državnoj kasi i opasnost od daljeg zaduživanja države koje MMF po svoj prilici neće tolerisati, jedan od teško rešivih problema ostaje ukupna ekonomska vitalnost i aktivnost, odnosno, poslovni ambijent. Početkom ove godine dug privrede je bio oko 20 milijardi evra, a samo zbog kursnih razlika veći je čak 198 milijardi dinara nego 2010. Ta situacija nije bolja ni posle šest meseci ove godine.