Zabranjena ljubav s tragičnim posledicama

[sendi]

Ako žena iz Indije odbije ugovoreni brak, pobegne sa ljubavnikom, postane žrtva seksualnog napada ili ako želi razvod - postaje nepoželjna u sopstvenoj porodici. Neke porodice odlučuju se na "ubistvo iz časti".


„Ubistvo iz časti“ uobičajeno je u ruralnim sredinama u Indiji. Ali, otkako se širom Indije raspravlja o smrti novinarke Nirupame Patak koja je ubijena "iz časti", mnogi shvataju da ta vrsta ubistva može da se dogodi u bilo kojoj porodici.

Dvadesetdvogodišnja Nirupama Patak htela je da se uda za svog dečka Prijabhanšua Radžana. Ovo dvoje novinara iz Nju Delhija upoznalo se pre dve godine u studentskom domu indijskog Instituta za masovnu komunikaciju. Njihovi prijatelji tvrde da su bili nerazdvojan par. Pošto je Patakova nađena kako visi obešena o ventilator, prilikom posete roditeljima, policija je uhapsila njenu majku. Policija sumnja da je majka ubila ćerku "iz časti".

Išita Mukhopadhjaj, profesorka na katedri za ženske studije na Univerzitetu u Kalkuti objašnjava: "Porodica Nirupame Patak je bila upoznata sa činjenicom da je ona htela da se uda za dečka iz niže kaste - što je protivno tradiciji društva. Ono što se sada događa u Indiji, paralelno sa procesom takozvane globalizacije, jeste da se regresivni delovi tradicije ponovo bude."

Samo u okviru kasti

Slučajevi "ubistava iz časti" redovno pune naslovne strane u Indiji: 23-godišnju trudnu Sunitu i njenog ljubavnika ubila je Sunitina porodica u Harajani 2008. Stanovnici sela ponosno su podržali to ubistvo, kao i stav da je par to zaslužio. Nekoliko dana kasnije u Gvalioru u centralnoj Indiji, Dhairvirsinh Bhedorija, ubio je sekirom svoju dvadesetogodišnju ćerku Vandanu jer se udala za dečka koji nije bio po očevoj volji.

Čak i obrazovane i bogate porodice ne odobravaju brakove između pripadnika različitih kasti. Nedeljne novine sadrže stranice sa oglasima za brak, klasifikovanim po kastama, podkastama i po religiji. Postoje i internet stranice za sklapanje brakova, ali isključivo za jednu ili drugu kastu. Nirupamin otac je menadžer u banci, ali je hteo da se njegova ćerka uda za dečka iz iste kaste.

Profesorka Mukhopadhjaj za te društvene bolesti krivi patrijarhalne konvencije: "Kada su takve ideologije pred izazovom, onda te stegnu za ramena i vuku te dole. Ubistvo iz časti dešava se zbog patrijarhalnosti koja je zavladala čitavim svetom."

Po zakonu je drugačije

U Indiji se ubistvo iz časti ne svrstava u posebnu vrstu zločina. Za njih ne postoji zvanična statistika. Samo mali broj slučajeva dospe na sud. Obično ih prijavljuju nevladine organizacije. Ti zločini retko kad se završavaju osudom počinilaca. Međutim ima i drugih primera: 2006. Vrhovni sud Indije strogo je osudio ubistvo iz časti kao "varvarski i sramotni čin ubistva koji izvršavaju brutalne, zaostale osobe koje zaslužuju kaznu".

Zakon dozvoljava svim građanima Indije da se venčaju sa kim god žele čim napune 18 godina. S. K. Ainul, advokat pri Visokom sudu Kalkute, kaže da je problem u obaveštenosti: "U Indiji svaka devojka i svaki momak može da se venča sa nekim po sopstvenom izboru. Niko ne može da ih zaustavi, a sud je tu da ih zaštiti. Ljudi pate jer im nedostaje znanje."

Stara praksa ubistva iz časti i dalje postoji jer se na nju gleda sa odobravanjem u mnogim delovima zemlje. Ali ta ubistva se dešavaju i zbog nespremnosti policije i sudova da intervenišu, kao i nezainteresovanosti vlade da shvati koliko je to pitanje zapravo ozbiljno.

Autorke: Mukherje Debarati / Tijana Milunović
Odgovona urednica: Sanja Blagojević


Izvor: Deutsche Welle

 

[crvendac_011]

Stvarno su im grozni "običaji" po tom pitanju. U kontaktu sam sa nekoliko ljudi iz Indije, i nije sjajno ni za žene ni za muškarce, s tim što muškarce ipak ne ubijaju "iz časti", ali oni koji ostaju neoženjeni, ostaju sa roditeljima i nisu baš "u milosti".
Više puta sam pričala sa njima na tu temu. Naravno, bez obzira što vide da po svetu to nije tako, oni ugovaranje brakova od strane roditelja ne vide kao nešto loše, i retko kome pada na pamet da se protiv toga buni.
Moj drug Manoj je zbog toga ostao neoženjen. Nije želeo da se oženi devojkom koju su mu odabrali roditelji, na kraju je odustao od ženidbe uopšte. Želeo je da ode od kuće i oženi se strankinjom. Na kraju je ostao sam, i u svojoj 43-oj godini još uvek živi sa roditeljima, koji su od njega "digli ruke". Nije bilo prilike da ode negde, sam je odabrao takav život, i bez obzira na sve, divim mu se što se uopšte suprotstavio tradiciji koja nije dobra.