Забрањени филм: "Тајно и јавно". Циљеви и дела циониста [СССР/1973]

[zx16]

О филму:

СССР, Централни студио за документарне филмове Ордена Лењина и Ордена Црвене заставе, Москва. Овај филм је настао почетком 1970-их по налогу Политбироа Централног комитета КПСС и уз помоћ КГБ-а СССР-а. У филму су коришћени филмски снимци из Државног филмског фонда СССР-а, Државне архиве филмских и фото докумената СССР-а, Централне телевизије и страних филмских хроника. Упркос чињеници да је филм снимљен по налогу Централног комитета КПСС-а, никада није приказан на телевизији нити у отвореној дистрибуцији.

Историја филма​

Совјетска влада, са могућим изузетком последњих месеци владавине И. Стаљина, плашила се да озбиљно, „на одговарајући ниво“ покрене „јеврејско питање“.

И само једном, почетком 1970-их, када је међународни ционизам превише подигао главу, стрпљење Политбироа је понестало, и он је Централном студију документарних филмова послао наруџбину за целовечерњи публицистички филм који разоткрива махинације ционизма, пре свега против СССР-а.

Рад на овом изузетно важном филму поверен је изузетно руским ауторима: сценаристи Д. Жукову, редитељу Б. Карпову и сниматељу А. Кисељову. Они су се задатка латили са жаром - превише њихових „циониста“ их је окружило у студију. Обишли су све архиве које су могли, укључујући и неколико европских, и први пут у совјетској кинематографији црно на бело доказали какву штету ционизам наноси циљу изградње у СССР-у, циљу мира у целом свету.

Али, очигледно, као и сви прави уметници, урадили су то превише пристрасно. Једва су завршили свој „Тајно и јавно“ (то је био заверенички наслов који су дали филму уместо првобитно отвореног – „Империјализам и ционизам“), када се у Лиховљевом пролазу, где се налазио студио, почело причати о њиховој отворено антијеврејској завери. А када су они који су о томе нагађали видели готов филм, њихово негодовање није имало граница. Мора се рећи да је сниматељ Соломон Коган, који је познавао Л. Брежњева из рата, смело проговорио у име свих. Известио је генералног секретара о срамоти коју је филм, антиционистички по својој намени, постао. (РГАНИ, ф. 5, оп. 63, јединица складишта 233).

„Драги Леониде Иљичу! – рапортирао је С. Коган генералном секретару. – Обраћам вам се као човек који ме познаје од првих дана Великог отаџбинског рата. По вашем налогу, заједно са М. Тројановским, отишли смо у опкољену Одесу, где смо снимали херојску одбрану града до последњег дана. Према вашем поднеску, Тројановски и ја смо одликовани војним наградама за снимање одбране Одесе.

43 године непрестано радим у Централном студију документарних филмова. Студио је постао мој дом. И горко ми је што морам да се обратим вама, а у вашем лицу Лењиновом Централном комитету, поводом филма „Тајно и очигледно“, насталог у нашем студију.

Нису ме покренула национална осећања, већ дужност комунисте и грађанина наше вишенационалне домовине. Филм „Тајно и очигледно“ је поклон ционистичкој пропаганди, која клевеће наш Савез братских република. А

да не помињемо да филм користи кадрове из Хитлерових антисемитских филмова, цео филм је прожет дух идеологије која нам је страна, након њега се стиче утисак да су ционизам и Јевреји једно те исто.

Верујем да је потребно стварати филмове који разоткривају ционизам, империјализам, расизам, али то мора бити учињено са класне позиције, вођено марксистичко-лењинистичком идеологијом.

Појединачне критичке коментаре који су изнети током дискусије о филму безусловно сузбијали руководство студија (на челу, иначе, био је Рус В. Семин. - Ју.С.) и консултанти филма (такође сви Руси. - Ју.С.).

Филм „Тајно и експлицитно“ је више пута приказиван у студију за особље и спољашње гледаоце, стварајући изузетно нездраву атмосферу. У студију се зна да је филм гледало више инстанце, али његову праву процену руководство крије од особља.

Како је руководство студија могло да повери стварање тако одговорног филма недовољно искусном редитељу Карпову, судећи по филму, далеком од марксистичко-лењинистичког погледа на свет!

Како је такав црностотински филм могао да се појави у зидовима студија који је награђен највишим владиним признањима - Орденом Лењина и Црвеном заставом, у студију који је створио толико дивних филмова о славном војном путу нашег народа, наше државе од првих дана Великог Октобра.

Сматрао сам својом дужношћу - комуниста и совјетски грађанин - да вам напишем ово писмо.

С поштовањем,

Соломон Коган

7. августа 1973. године“

Фолм је на руском језику, превод немам.

You need to react to this post in order to see this content.